[an error occurred while processing this directive] 

 

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 26. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Cene osnovnih prehrambenih proizvoda uzdrmala suša i rast evra

Skuplje meso i "zelena" pijaca

Za mesec-dva, kada se istroše zalihe, meso skuplje dvadesetak odsto

BEOGRAD - Poskupljenje pšenice zbog suše izazvaće lančano povećanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda. Iako je situacija sa kukuruzom još neizvesna jer su pale kiše, pa je moguće da rod kukuruza i ne podbaci, manjak pšenice na tržištu je već pogurao i cenu kukuruza i stočari ga u kupovinama na veliko plaćaju osam dinara. Zbog toga će i cena mesa, sasvim je izvesno, rasti.

- Meso mora da poskupi, neće odmah, jer su još puni obori, ali za dva meseca, ako se ne uveze kukuruz, kako je najavio ministar Dragan Veselinov, cena će morati da poraste, kaže Momir Jovanović, direktor "Neoplante". Osim što je poskupela hrana, na povećanje cena mesa uticaće i troškovi, odnosno gubici koji su nastali zbog toga što je prethodnih meseci stoka prodavana ispod cene koštanja. Kilogram žive vage svinja prodavao se po cenama od 40 do 60 dinara, a proizvođački troškovi su iznosili od 68 do 72 dinara, kaže Jovanović, i dodaje da veruje da će država, ipak, to sprečiti uvozom kukuruza.

Aleksandar Anđelković, vlasnik mesare "Papak", tvrdi da će već krajem juna meso poskupeti do 25 odsto, jer su proizvođači prethodnih meseci tavorili, pa će "masovno iskoristiti priliku da nadoknade povećane troškove, ne samo za hranu, već i za druge uvećane tekuće izdatke u koje spadaju i doprinosi". Ne znam kako su doprinosi svakog meseca veći za 0,2, ili 0,3 do 0,4 odsto. Zbog naglog pada cena stočari nisu napunili obore, pa će se smanjiti i ponuda, a to opet znači rast cena, kaže Anđelković.

Inflacija ne zabrinjava

Stojan Stamenković, iz Instituta ekonomskih nauka, kaže da ga ne brine rast evra, jer istovremeno pada dolar, pa to neće uticati na probijanje inflacije od devet odsto. Podaci o uticaju suše još nisu obrađeni, ali najviše zabrinjava moguća odluka o poskupljenju struje. Ako se cena struje koriguje za dvadesetak odsto, godišnja inflacija će se zaustaviti na 11 odsto. Veći problem od toga su političke svađe i nezainteresovanost investitora. Već pet meseci niko nije došao sa namerom da uloži u privredu, kaže Stamenković.

Osim "domaćih" nedaća, na rast cena će uticati i jačanje evra, ali i neka poskupljenja na svetskom tržištu. Uvoznici robe široke potrošnje prate kurs evra i trgovinama već šalju nove cenovnike. Poskupela je, međutim, i neka domaća roba, pre svega konditorski proizvodi, jer je cena kakaovca i kukuruznog skroba, koji se koristi za proizvodnju čokolada i još nekih slatkiša, porasla za oko 50 odsto.

Vladimir Borđoški, direktor fabrike ulja "Sunce", kaže da na cenu ulja neće uticati suša, jer je suncokret dobro podnosi, ali će je, verovatno, u letnjem periodu blago korigovati rast evra, pošto se sirovine za ambalažu i rezervni delovi uvoze iz zapadne Evrope, gde je evro dominantna valuta. Cena ulja će se na jesen, ipak, stabilizovati pošto će porasti ponuda, pod uslovom da ne bude vremenskih nepogoda i da se rod ne ošteti.

Dr Vladana Hamović, direktor Centra za makroekonomiju u Institutu za istraživanje tržišta, ističe da će u narednih šest meseci biti pojačan pritisak na cene. Skočiće najpre cene prehrambenih proizvoda na zelenim pijacama zbog suše, a pojačavanje investicija povući će troškovnu spiralu i kod proizvodnje sredstava rada.

Jačanje evra prema dinaru i dolaru, smatra Hamović, ipak neće bitnije uticati na opšti rast cena, a devalvacija nije planirana što je i dobro, jer nam je izvoz mali, pa bi od toga bilo veće štete zbog rasta inflacije, nego koriti od povećanja izvoza. Osim toga, Amerika planski slabi dolar da bi stimulisala svoj izvoz i uskoro će se to zaustaviti, kaže Hamović.

Sadašnji plivajući kurs dinara je ukalkulisan u planiranu godišnju inflaciju od 11 odsto i ona će u ovoj godini sigurno dostići taj nivo, što je i realno. Ne treba u trećoj godini tranzicije po svaku cenu pokušavati da se ona svede na jednocifrenu od devet odsto, a to od nas ne traže ni MMF, ni Svetska banka, dodaje Hamović.

S. Jovičić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:21h

Dogovoreno vraćanje duga zrenjaninskoj šećerani

17:30h

Cene osnovnih prehrambenih proizvoda uzdrmala suša i rast evra

17:39h

Microfinance banka povećava kredite za uspešne privatnike

   


     


FastCounter by LinkExchange