[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 26. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Povodom kanonizacije vladike ohridskog i žičkog Nikolaja Velimirovića

Novi srpski zlatousti

Vladika Nikolaj je najbolje i najdublje protumačio Hristovu misao. Adolf Hitler lično potpisao naredbu da se uhapse patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj. Ceo rat proveo u nemačkom zatočeništvu. Zlonamerno i tendenciozno zvuči podmetanje o vladičinom antisemitizmu

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je najplodniji srpski crkveni i bogoslovski pisac. Rođen u centralnoj Srbiji, posle završene bogoslovije, studirao je na znamenitim univerzitetima zapadne Evrope, u Bernu i Oksfordu. Posle završenih studija i dve odbranjene doktorske disertacije iz teologije i filozofije, sa znanjem evropskih jezika vraća se u Srbiju. Njegova pojava, propovedi i književni spisi, predstavljaju u to vreme pravu kulturnu senzaciju prvoga reda. U kritici "Religije Njegoševe", Nikolajevog književnog prvenca, Jovan Skerlić, strog prema svemu crkvenom, ipak priznaje: "Mladi profesor Beogradske bogoslovije ništa nije manje interesantan od samog cetinjskog vladike".

Neumorno pisao

Može se slobodno reći da je vladika Nikolaj svojim radom i svojim delima postao ključna ličnost crkvenog života od svoje pojave do danas. Budući svestan velikog književnog i besedničkog dara neumorno je stvarao i pisao. Iza njega je ostalo ogromno književno bogoslovsko delo sabrano u trideset tomova izdatih knjiga. Ono što posebno karakteriše vladičino stvaralaštvo jeste nenadmašni stil jednako blizak i razumljiv i neukim i najučenijim.

Najčitaniji pisac

Vladika Nikolaj je danas najčitaniji crkveni i religiozni pisac u srpskom narodu. Kako vreme bude odmicalo, bivaće sve veća duhovan glad i žeđ za vladičinim delima. Osobito u veku i milenijumu koji je pred nama i koji će zasigurno biti suroviji i duhovno suvoparniji od prethodna dva zajedno. Zato je delo svetog vladike Nikolaja Nojeva barka spasa srpskom narodu u sveopštem potopu iskušenja i izazova novoga doba.
Kao za svetu knjigu Psaltir, moglo bi se reći i za dela svetog vladike Nikolaja: Bolje da sunce prestane sijati, nego da se vladičina dela u našem narodu prestanu čitati.

Njegova dela danas su najizdavanija i najčitanija u našem kulturnom i književnom životu. Sveukupna vladičina pisana zaostavština, još uvek neprikupljena i neproučena, usmeno predanje i sećanje na njega i o njemu, nije ništa drugo do gromoglasna propoved o Bogu. Crkveni amvon i predikaonica, rodno mesto su svake vladičine usmene i pisane reči. Ispred i oko amvona - njegov srpski narod, hrišćani i svi ljudi celoga sveta i svih vremena istorije.

Nema sumnje, Vladika Nikolaj, bio je duboko svestan da je izabrani Božji sasud, organ i lira Duha Svetoga. Zato je svaki tren svoga zemnoga veka marljivo koristio da što više posluži Bogu i svojim bližnjim. Ne štedeći sebe, danonoćno je, preko dvadeset sati dnevno, radio i pisao. Iza njega, ostala je ogromna biblioteka izvrsnih knjiga neprolazne svežine i lepote.

Ponikao iz naroda, iz geografskog i duhovnog epicentra Srpstva, svojim izuzetnim genijem, osetio je i upoznao dušu, jezik, mentalitet, sve vrline i mane svoga naroda. Zato su njegove besede i pouke, delo njegovo stvaralaštvo, kao melem za srpsku narodnu dušu. Sveštena tajna čari i lepote njegove propovedi, upravo je u tome, što su one upućene na tačnu i konkretnu adresu srpske narodne duše, gde nalaze svoj puni i apsolutni eho.

Vladika Nikolaj je istinski narodni pastir, prosvetitelj, učitelj, misionar i duhovni vođa. Svojom ličnošću, životom i delom, on je najlepši cvet i plod na viševekovnom drvetu života Srpske pravoslavne crkve. Crveno slovo u kalendaru naše crkve i zlatno slovo naše istorije.

Prijatelj inoveraca

Vladika Nikolaj se nikada nije postideo svoga narod i svoga porekla. Svedočio je o svome narodu i o svome Gospodu na najznamenitijim univerzitetima sveta, u najveličanstvenijim hramovima i katedrama hrišćanstva, među najvećim ljudima svoga doba. Gospod Hristos i srpski hristonosni narod bili su njegova životna ikona. Hristos vladike Nikolaja kao Svečovek, srcem punim ljubavi, pohodi ovaj svet, voli i daruje ljubavlju i dobrotom sve oko sebe, sve ljude i svu Božju tvorevinu.

Vladika Nikolaj bio je omiljen širom celog hrišćanskog i kulturnog sveta. Nije imao osećanje kompleksa prema Grcima, Rusima, Evropi, Americi... Nije bio ni podanik ni imitator, već brat i sabrat, sa svojim narodom dragulj u dijademi sveta, utkan u svečovečansko bratstvo. Drugovao je i prijateljevao i sa inovercima nehrišćanima - muslimanima, Indusima, Jevrejima, Arapima...

Svedok Božji

Ceo život svetog vladike Nikolaja, jedna je impresivna i neponovljiva propoved. Celim svojim životom, svojom pojavom, jedinstvenom ličnošću svojom, svim onim što je izgovorio i napisao, bio je i ostao istinski svedok Božji.

Zlonamerno i tendenciozno zvuči podmetanje o antisemitizmu. Poznato je da je u dečjem sirotištu u Ohridu, koje je Vladika osnovao i vodio, bilo dece muslimana, Cigana, Jevreja i Albanaca. Poznati srpski trgovci i preduzetnici Jevreji, bili su prijatelji sa vladikom.

Pomagali su štampanje njegovih knjiga i obnovu crkava i manastira u njegovoj eparhiji u Makedoniji i Žiči. Zna se, takođe, da je Vladika na početku rata 1941. godine, primio dve Jevrejke iz Beograda, majku i ćerku, obukao ih u monašku rizu i smestio u manastir kao monahinje, kako bi ih spasao od fašista. Zlonamerno je podmetanje da je Vladika hvalio Hitlera i upoređivao ga sa Svetim Savom.

U jednoj svojoj besedi pred rat 1936. godine, kada je Nemačka bila svetsko ekonomsko čudo a Hitler nastojao da osamostali Rimokatoličku crkvu u Nemačkoj i odvoji je od Vatikana, što je bila tada svetska tema i senzacija, zbog čega je Hitler u levičarskim, anticrkvenim i antivatikanskim krugovima hvaljen - Vladika je u jednoj svojoj besedi rekao da to što Hitler hoće sada, da je Sveti Sava učinio pre nekoliko vekova. Nije na odmet podsetiti se, da je i Nobelov komitet kandidovao Hitlera za Nobelovu nagradu zbog rezultata u ekonomiji Nemačke.

Kako je i koliko vladika Nikolaj hvalio Hitlera, svedoči podatak da je Hitler, po svedočenju Fon Lera, nemačkog komandanta za jugoistok, lično potpisao naredbu da se uhapsi vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo. Ceo rat je proveo u nemačkom zatočeništvu u manastiru Ljubostinja i Vojlovica, a završio u zloglasnom logoru smrti Dahauu. Po svedočenju Ruskinje Milice Zernov, bio je podvrgnut takvom poniženju da je molio Boga da mu uzme dušu.

Pominjanje Jevreja u knjizi "Kroz tamnički prozor" je čisto teološko pitanje. Ako to nije tako, onda je Sveto pismo, prevashodno jevrejska knjiga, najveći antisemitski pamflet. Kada govori Jevrejima da je "njihov otac đavo", Vladika citira i tumači reči Gospoda Isusa Hrista, Jevrejina po telu, koje zapisuje Jevrejin, apostol i jevanđelist Jovan: "Vama (Jevrejima) je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite; on beše čovekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laž i otac laži" (Jev. po Jovanu 8, 44). Oni koji danas brane Jevreje od vladike Nikolaja nanose najveću štetu samim Jevrejima.

Narodna duša

"Srpska narodna duša vekovima je mucala", govorio je sveti starac ćelijski Ava Justin, sve dok kroz zlatna usta svetog vladike Nikolaja nije heruvimski gromoglasno progovorila. Odavno je, još za Vladičina života, naš narod njega nazvao zlatoustim. Nigde se neće naći takva i tolika silina i snaga reči i svedočanstva o Bogu i odgovora na večna pitanja kao kod Vladike. I niko kao on, na srpskom jeziku, nije tako lepo i tako duboko protumačio Hristovu misao. A sve to zaogrnuto raskošnim plaštom poezije i retorike.

Nigde takvoga uzvišenoga stila, obilja stilskih figura i metafora, književnih ukrasa i poređenja, izvanrednih slika i primera iz prirode i života. Zato je njegovo delo zelena oaza za sve iskrene bogotražitelje i poklonike lepe reči u sahari savremenog stvaralaštva, a on, opet po rečima svoga duhovnog blizanca svetog Ave Justina, - peti jevanđelist i trinaesti apostol pravoslavlja.

Piše: Protođakon Ljubomir Ranković
Autor je urednik "Glasa crkve" iz Valjeva, koji je štampao sabrana dela vladike Nikolaja Velimirovića


vesti po rubrikama

^dosije

15:30h

Povodom kanonizacije vladike Nikolaja: Novi Srpski Zlatousti

15:45h

Vojislav Šešelj dobija stendbaj advokata

   


     


FastCounter by LinkExchange