Našoj široj javnosti je već dobro poznata sudbina
Oktobarskog salona, salona likovnih i primenjenih umetnosti, šta
je on bio i šta je sada. Od jedne divne, vredne i tradicionalne
izložbe koja traje već evo skoro 40 godina nije ostalo skoro ništa.
Nadobudni i iskompleksirani likovni kritičari i istoričari ( to
nije isto ) uzeli su stvar u "svoje ruke" i od jedne
vrle izložbe napravili pravu papazjaniju koja nema više nikakvu
ozbiljnost i koja više ni na šta i ne liči.
Primivši sa zapada sa zakašnjenjem kao i mnoge druge stvari,
kritičari su prihvatili načelo da su važniji i više umetnici i
od samih umetnika pa su počeli da "kreiraju" i samu
umetnost igrajući se sa umetnicima.
Nažalost, posle ravno 30 godina isto se događa sa poznatim Trijenalom
keramike. Priučeni i krajnje nestručni kritičari i istoričari,
koji SVI zajedno nemaju objavljen skoro ni jedan jedini stručni
i ozbiljniji tekst o umetnosti keramike, jednu značajnu izložbu
su (sa blagoslovom Ministarstva kulture i oba organizatora , Muzeja
za primenjenu umetnost iz Beograda i Likovnog susreta iz Subotice)
potpuno upropastili, kompletno celu manifestaciju.
Niko nema ništa protiv jedne ovakve izložbe kakva je organizovana,
ali uništiti Trijenale zarad ovakve izložbe jeste u najmanju ruku
nedopustivo. Bilo je sto mogućnosti da se u nekom drugom terminu,
pod nekim drugim imenom ostvari ovakva izložba. Kako se ovaj eksperiment
pokazao totalno promašenim, mislim da Ministarstvo za kulturu,
a i sami organizatori moraju povesti računa da se ovako nešto
nikada više ne ponovi.
Očigledno je da su kritičari i istoričari od sebe stvorili veštačku
avangardu nalik na boljševike, za razliku od prave avangarde koja
nije ni znala da je avangarda. Drugi su to konstatovali. Uživeli
su se uloge boljševičkih komesara koji sve znaju i o svemu pa
čak i da su veći umetnici i od samih umetnika, a samim tim sebe
zamišljaju u ulozi predvodnika umetnika i umetnosti.
Povodom ovog trijenala jedan od selektora koji se keramikom nikada
nije bavio mudro je izjavio :".... prosto je bilo potrebno
da se uradi nešto novo i radikalno" !! zašto i kako, to se
ne kaze. Da li je Trijenale do sada bio neka loša i nekvalitetna
izložba? Naprotiv! Ili je još na prošlom Trijenalu bio potreban
sektorski sistem i baš možda taj selektor? Zato je, valjda, trebalo
nešto novo i radikalno, a ispalo više nego loše. I ko odgovara
za to loše? Niko! Ministarstvo plaća cenu.
Poseban bezobrazluk, nema druge reči, jeste izjava jednog drugog
selektora( na RTS 1): ".. da na ovoj izložbi učestvuju svi
koji su to ZASLUŽILI "!!!Kakve teške reči, a na izložbi nema
čak petoro ranijih dobitnika Velike nagrade Trijenala kao i mnogih
drugih umetnika sa pratećim nagradama ranijih Trijenala. Zar baš
skoro niko od profesora Fakulteta primenjenih umetnosti nije zaslužio
da učestvuje na Trijenalu? Svaka čast za ovakvu izjavu.
Još jedna selektorska izjava je interesantna:"Selektorski
sistem je objektivniji od kolektivnog zaziranja"! Potpuno
se negira demokratičnost da se svakom pruži prilika da konkuriše.
Ispada po tome da je jedno mišljenje kompetentnije nego mišljenja
i znanja. To je u potpunoj koliziji za višečlanim žirijem za nagrade.
Baš filozofski zaključak.
Ova izložba je kobajagi tematska. Svaki selektor je imao svoju
temu, jedino što umetnici uopšte nisu ni radili na te teme koje
su objavljene. Tema za skulptiralnu keramiku je bila : "Od
sećanja do budućnosti". Šta to uopšte znači kada se zna da
radovi moraju biti realizovani u poslednje tri godine. O kakvom
se sećanju tu radi? Tema za upotrebnu keramiku je još skaradnija:
"Od mogućeg ka apstraktnom".
Kakva to apstraktna upotrebna keramika može biti. To je neko
neverovatno otkriće za buduća pokolenja. Već kod TELEFONSKIH poziva
za učešće na izložbi pokazalo se da ovaj selektor ne poznaje ni
keramičku termonologiju, jer ne zna koja je razlika između posudne
i upotrebne keramike. Po svemu sudeći teme su date tek onako,
što narod kaže da se "zaseni prostota".
Posebna zanimljivost ove izložbe je totalna organizaciona neprofesionalnost.
Selektorni umetnici su PRVO pozivani telefonom, pa su tek onda
išli pisani pozivi shodno datoj saglasnosti. Izložba se bliži
kraju a od kataloga ni traga ni glasa. Ovakva izložba, a bez kataloga,
možda je i to nešto novo i radikalno? Diplome ( valjda su to )
ili uverenja o dobijenim nagradama, uručene su na više nego bedan
način. Ispisane na običnom mašinskom papiru i to kompjuterom,
savijene na tri dela pa strpane u koverat kao kakvo obaveštenje,
i to mora da je nešto novo i radikalno. Nema druge! Koliko me
pamćenje drži, a drži me, diplome su UVEK bile ručno ispisane
na specijalnom papiru i zaista su uveličavale ovu manifestaciju
i njen rejting.
Moguće nije bilo novca, a bilo je novca da se dovede za člana
žirija za nagrade poznata keramičarka ina nama "susedne "
Australije! Njen dolazak bi bio razumljiv da je ova izložba međunarodna.
Ali nije . U prilog lošoj organizaciji i koncepciji izložbe je
i podatak da su druga dva člana žirija za nagrade bili GRAFIČARI!
Kakve oni imaju veze sa keramikom? Pitanje je morala da su se
oni i prihvatili tog čina. Bilo bi jako interesantno videti da
na nekoj izložbi grafike u žiriju bude neki keramičar.
To je ipak previše i nije ni zamislivo, mada sam ubeđen da se
keramičari više razumeju u grafiku nego grafičari u keramiku,
iz jednostavnog razloga što su keramičari uglavnom odlični crtači..
Doduše ovo sa žirijima nije prvi put. Na prošlom Trijenalu (isti
organizatori) član selekcione komisije pa i član i PREDSEDNIK
žirija za nagrade bio je čovek sa Višom ekonomskom školom. Podatak
za Ginisa.
U vezi sa razmišljanjem o ovogodišnjem Trijenalu spadaju i takozvane
"autorske " izložbe što ovaj trijenale i jeste. Neko
pozove nekoliko umetnika i samim tim SEBE proglasi za autora izložbe.
ON se za javnost predstavlja sa umetnicima. Da li on možda time
polaže pravo i na intelektualnu svojinu? Šta su umetnici u tom
slučaju ? Može li on da zaštiti tu izložbu i na koji rok? Mogu
li ti isti umetnici ikada više izlagati u tom sastavu i sa tim
delima, a bez ODOBRENJA "autora"? Kod nas je to toliko
uzelo maha da se već oseća vonj! Očigledno umetnici tu služe da
bi se neko kitio tuđim perjem. Što je najgore, sve se te izložbe
finansiraju društvenim parama.
Moglo bi još mnogo da se kaže, o postavci izložbe, o pratećim
izložbama, o tome da se za nagrade saznalo iz sredstava informisanja
tek posle 4 do 6 dana. No, mislim da je i ovo dosta da bi se za
sledeći Trijenale uzeli u pamet. Radikalno!
S poštovanjem,
Branislav Stajević redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti
u penziji,
Beograd - Vranić
Srpsko nasleđe