[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 20. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Da li je akcija "Sablja" uklonila narkotike sa ulica

Naruči picu radi droge

"Sablja" nije uzdrmala tržište jer su cene stabilne, a to što nema teškog kriminala narkomana, govori da je situacija "redovna". Do droge se još dolazi lako, telefonom, često uz druge porudžbine

Dvadeset osam kilograma heroina, koliko je zaplenjeno u policijskom akcijom "Sablja", a kojom je, kako se tvrdi, razbijen vodeći narko-klan u Srbiji, izgleda kao mršav plen. Pogotovu ako se zna da je ovo jedna od najobimnijih i najspektakularnijih akcija ove vrste u Srbiji u tridesetak godina. Akcija, započeta nekoliko sati posle ubistva Zorana Đinđića, trebalo je da se obračuna s organizovanim kriminalom u zemlji, u kome vodeću ulogu imaju trgovina i prodaja droge.

A kako su dileri ponovo na ulicama, na šta je nedavno upozorio i načelnik novosadske kriminalističke policije Boško Arsenijević rekavši da se"već pojavljuju nove grupe koje preuzimaju tržište", postavlja se pitanje da li se "Sablja" zaista pretvorila u perorez, kao je to nedavno rekao ministar pravde Vladan Batić?

Zemunci (delom pohapšeni)

Da bi se droga što kraće zadržavala kod Spasojevića, on je svoju organizaciju podelio na šest grupa i imenovao vođe. Tako su za Beograd to bili Loran Milić, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić. Za Novi Sad i Vojvodinu Miladin Suvajdžić, Nenad Opačić Neša i za Požarevac Mlađan Mićić Pacov. Svaki od njih je imao svoju mrežu preprodavaca za teritoriju Srbije i Crne Gore, a deo droge su prodavali preko svojih dilera u Austriji i Švajcarskoj. Svi članovi ove kriminalne bande imali su definisane uloge i strogo poštovali pravila. Heroin koji je dobijao od Spasojevića, Jurišić je zajedno sa Dušanom Krsmanovićem prosleđivao Vukojeviću, a kasnije Marku Adamoviću i Đorđu Krsmanoviću, da ga oni preko svojih dilerskih mreža preprodaju. Jurišić, jedan od šefova u Beogradu (za Zemun i Novi Beograd) u svojim redovima imao je takozvane "pajser ekipe", zadužene za nasilje i zastrašivanje, kako neposlušnih članova svoje mreže, tako i građana. Preprodavci narkotika za Jurišićevu grupu bili su braća Krsmanović, Adamović, Jakovljević, Borojević, Živković, braća Tomić, Plavšić, Ivošević, Jovanović, Antoković, Todorović i Glavonjić. "Pajser ekipu" sačinjavali su Spasković, Mladenović, Mirčeski i Dautović, a za njih je bio zadužen Adamović. On je određivao koga treba zastrašiti, prebiti, oteti ili reketirati. Najčešće su svoje žrtve presretali automobilima, odvozili na zemunsko groblje, gde su ih maltretirali, tukli, i na najsurovije načine se iživljavali.

Desetak dana po otpočinjanu akcije, dileri sa beogradskih ulica su se povukli ostavljajući, samo u Beogradu, oko 30.000 narkomana bez droge (nezvanično, ima ih između 80.000 i 150.000 na teritoriji SCG). Apstinencijalna kriza, koja se kod narkomana javlja 48 sati od poslednjeg uzimanja kod lakših narkomana, a samo nekoliko sati kod onih težih, stvorila je, izgleda, više panike među nadležnima nego među narkomanima. Očekivala se poplava obijanja apoteka, krađa i svih kriminalnih radnji koje narkoman u krizi učini ne bi li došao do droge. Propušten je trenutak da se suzbija preprodaja narkotika.

A država izgleda da nije - kako je Marko Nicović, potpredsednik Međunarodne asocijacije za borbu protiv droge i član međunarodnog udruženja šefova policija sveta, početkom aprila upozoravao - obratila pažnju na "one dilere koji čekaju da se ukine vanredno stanje pa da utrče na terene". Nicović je tada za "Glas" izjavio: "Pošto su oni sada pasivni, država bi trebalo da preduzme korak napred da osvoji taj prazan prostor, stvoren vanrednim stanjem i akcijom policije."

I doktori su, zbog broja narkomana koji se obratio za pomoć u Drajzerovu i u privatnim ordinacijama, a koji se u odnosu na februar u aprilu skoro udvostručio, prognozirali da će nestanak droge sa ulica izazvati navalu zavisnika iz straha od apstinencijalne krize. Predviđana najezda narkomana, koji su ostali bez svojih snabdevača, krajem aprila i početkom maja je izostala, dok su narkomani, čiji su dileri uklonjeni sa ulica, lako našli nove... A stanje u centrima za borbu protiv narkomanije je redovno.

Nicović je danas sklon da tvrdi da je vanredno stanje, samo na trenutak, i to zbog prisustva brojnih policajaca na ulicama, sklonilo dilere.
- Droga i dalje dolazi s juga Srbije iz RS, Makedonije... Donose je u aktentašnama, kamionima. Jedan deo i dalje ide ka Evropi, a veći se zadržava kod nas. Zemunski klan, koji je eliminisan, sigurno nije bio najveći narko-klan u zemlji. A ni jedini. Njihov upražnjeni prostor popunila je crnogorska narkomafija, koja je, verujem, i glavna u ovoj "grani" kriminala - kaže Nicović.

Beogradska policija je u poslednja dva meseca u potpunosti razotkrila sve načine funkcionisanja organizovane kriminalne grupe Dušana Spasojevića Šiptara u nabavljanju i rasturanju narkotika, otmica, iznuda i drugih krivičnih dela, hvalili su se često u MUP-u u poslednja dva meseca. Za Spasojevića u policiji tvrde da je poslednjih godina heroin za naše tržište nabavljao u Sofiji i kasnije i kokain iz Kolumbije, i to u početku po 20 do 30 kilograma, da bi kasnije taj broj postao trocifren. U toku 2002.

Spasojević je kupovao heroina i to po 100 kilograma, po ceni od 22.000 maraka za kilogram. U novembru iste godine, kupio je 70 kilograma heroina, koji je platio delom u novcu, a delom automobilom marke "ferari". Ovaj heroin je odnet u Krčedin, u iznajmljenu kuću Miladina Suvajdžića, a u kojoj je već bio džak sa 50 kilograma smese za mešanje. Oko 120 kilograma droge, ove droge našlo se na beogradskim ulicama. Ovi podaci jasno govore da su se ovde obrtale velike pare. Ukoliko je to tačno, a da se opet vratimo na "Sablju" i zaplenjenih 28 kilograma heroina, ne slažu se. Nema para, a nema ni droge!

Surčinci (ni pipnuti)

O surčinskom narko- klanu tvrdilo se da su najjača mafijaška organizacija, a u švercu heroina i kokaina neprikosnoveni. Surčinci su, sa glavnom ekipom iz Zemuna, učestvovali u mnogim oružanim obračunima i likvidacijama u podzemlju. Tvrdi se da su najčešće sukobe imali sa Miljakovačkim klanom i njegovim vođom Zoranom Uskokovićem Skoletom, u kome je na obe strane bilo više mrtvih i ranjenih.
Neka operativna saznanja govore i da klan iz Surčina, zajedno s pomenutim Zemuncima i jednim "solistom" (organizovao švercerski kanal iz Južne Amerike), predstavlja najorganizovaniju međunarodnu krijumčarsku grupu kokaina i heroina u ovom delu Evrope. Utvrđeno je da heroin krijumčare iz Turske, Bugarske i Kosmeta i da se taj kanal proteže prema zemljama Zapadne Evrope. Organizovali su i nabavku i transport kokaina iz Južne Amerike, takođe, ka Zapadnoj Evropi.

- Ako je tačno da je ova grupa zarađivala oko milion evra mesečno preprodajom narkotika, ili, po nekima, 15 miliona evra godišnje, a da te pare nisu pronađene ni u jednoj akciji, i ako vrednost nekretnina ovih ljudi nikako ne vredi ovolikih para, onda tu nešto nije logično. Ili su podaci preuveličani, ili su pare sklonjene - kaže Nicović.

Tridesetak kilograma zaplenjenog heroina, kaže Nicović, donekle je smešno jer 80.000 do 100.000 narkomana je veliko tržište i ono traži stabilno i stalno snabdevanje, tako da je ovo uvek atraktivan prostor za trgovce drogom.

- Ne treba se zanositi da je droga uklonjena i da je ovom akcijom uzdrmano tržište narkotika jer cena po gramu heroina je i dalje 40 do 50 evra, a to što nema teških krivičnih dela koje su počinili narkomani, govori da je situacija, nažalost, stabilna. Do droge se i dalje lako dolazi, telefonom, često uz porudžbinu pice na kućnu adresu - tvrdi Nicović.

- Naravno, to nije krivica policije, oni su muški odradili svoj deo posla, a de je ovakva situacija najpre bila moguća jer su se ovim poslovima bavili pripadnici DB koji su do juče bili najbliži saradnici prethodnog režima - dodaje on.

I ministar Batić kaže da je potrebno utvrditi "ko se obogatio u vreme Miloševića i posle Miloševića, ko je gde bio i gde nije bio, ko koga štiti, a ko koga proganja. Da li je neko učestvovao u trgovini narkoticima, naftom, oružjem, duvanom, kafom, šećerom, lekovima, automobilima, svim i svačim". "Dakle, da najpre napravimo lustraciju u svojim redovima, izjavio je Batić.

BRANKICA RISTIĆ


vesti po rubrikama

^tema

17:00h

"Glas" istražuje: Da li je akcija "Sablja" uklonila narkotike sa ulica

17:15h

Karla del Ponte ima ideju za osnivanje još jednog tribunala u Hagu
   


     


FastCounter by LinkExchange