[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS PITA

Kako žive radnici velikih preduzeća koji su postali tehnološki višak?

Sirotinjo, i Dosu si teška

Ko dobije otpremninu, izgubi pravo na socijalnu pomoć. Da se ponovo zaposli, mora da se podmladi

Miloš Đoković (44), portir u upravnoj zgradi Trgovinskog preduzeća "Proleter" u Gornjem Milanovcu, ubio se pre desetak dana na radnom mestu, usred noći - pucao je sebi u usta iz službenog pištolja. U oproštajnom pismu je napisao da je primao minimalac, a supruga mu je proglašena za tehnološki višak u "Tipoplastici". Školovali su dvoje dece i pokojni Đoković više nije mogao da izdrži pritisak siromaštva.Đoković nije usamljeni samoubica - u Gornjem Milanovcu je u te dve nedelje šestoro ljudi diglo ruku na sebe.

Radnici bivših industrijskih centara po Srbiji koji su otpušteni ili krckaju sirotinjsku otpremninu, žive na ivici egzistencije godinama, i, nažalost, dospu do javnosti (u moru dnevnopolitičkih afera) samo ako ovako radikalno presude sebi.

Kad bi se sabrala mogućnost biološkog preživljavanja ljudi ove zemlje, bilo bi mnogo onih koji bi uradili isto što i pokojni Đoković, kaže za "Glas" Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Prava slika

- Ljudi nemaju nikakvu izvesnost ili nadu da će biti bolje u budućnosti. Izjave vlasti deluju deprimirajuće u ovako bednim životima, jer čovek ne vidi svetlo na kraju tunela. Dok smo bili pod Miloševićem, nadali smo se da ćemo, kad dođe demokratska vlast, moći da živimo od rada. Danas, sve što čujemo su primitivna međusobna pljuvanja zvaničnika. Naravno, ovim ne mislim da treba da se vratimo na staro, jer je prethodni režim bio užasan, ali ni ovi novi nisu stvorili uslove da se narod bar nada. Ovo što se desilo u Gornjem Milanovcu odslikava socijalno stanje radništva u Srbiji! - ocenjuje Smiljanić.

Gradovi, koji su se nekad oslanjali na lokalnu industriju i zapošljavali većinu stanovništva, danas se bore s ogromnom nezaposlenošću i siromaštvom. Ako su uzeli otpremninu, ne mogu da se obrate ustanovama za socijalnu pomoć, jer su po zakonu zbrinuti.

Vera Jovanović iz Centra za socijalni rad u Boru kaže da su se u početku javljali pojedinci za pomoć.
- Dobili su otpremninu koja nije velika i brzo su je potrošili, a posle toga, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, nemaju pravo da primaju pomoć od nas iduće dve godine. Nažalost, morali smo odmah da ih isključimo iz programa. Veći problem su oni koji se vode da su u radnom odnosu, a primaju minimalce koji prelaze nivo socijalne sigurnosti.

Zakonski, oni su zbrinuti, te im je odbijena socijalna pomoć. Fabrika je dužna da im obezbedi minimalne zarade, a praktično skoro da ne dobijaju ništa. Poseban problem su bračni parovi koji rade u istoj firmi, kao što je proizvodnja ventila, poliesterskih folija i slično - oni su samo formalno zaposleni. U Centru dajemo jednokratnu pomoć od hiljadu do hiljadu i po dinara, ali znate i sami koliko to može da pomogne - kaže Jovanovićeva.

Slično bivšim i sadašnjim radnicima RTB Bora, nekadašnji proizvođač domaćih automobila iz Kragujevca iznedrio je hiljade nezaposlenih ljudi. U tamošnjem Centru za socijalni rad pomoć dobijaju stari korisnici, i to uglavnom za lečenja. Kakva je situacija govori i činjenica da se socijalna pomoć Kragujevčanima, bivšim radnicima, ogleda i u besplatnom ručku u Crvenom krstu.

- Deo radnika "Zastave" je na fondu Zastava - zapošljavanje i obrazovanje, a čujem da je pokrenut i projekat za javne poslove tokom leta. Kod nas su i dalje uglavnom stari korisnici pomoći, i to za lečenje. Odvajaju se sredstva za lekove i lečenja za najugroženije građane, a prioriteti su nam deca iz siromašnih porodica. Pokrivamo hitne lekarske intervencije, putovanja u druge gradove... Jednokratna pomoć varira u zavisnosti od toga da li su čoveku potrebni snimanje, pregled, lekovi. Sa Crvenim krstom imamo sporazum da neki ljudi, koji su bez posla i para, imaju bar besplatan ručak - kaže za "Glas" Nevenka Bogdanović, direktor kragujevačkog Centra za socijalni rad.

Bogdanovićeva ističe da Centar podržava sve projekte koji bi mogli da zaposle ljude. Tako je osnovan Centar za negu starih, za kućnu negu, gde će da se uposli po deset sestara, na primer, ili deset nekih drugih profesionalnih profila i slično, a istovremeno će se zbrinuti bar 70 starih ljudi.

- Siromaštvo u svakom slučaju mora da se umanjuje što je više moguće, da se ne događaju stvari kao u Milanovcu. Sada nam se više ljudi javlja za pomoć - kaže Bogdanovićeva.

U međuvremenu, Zastava - zapošljavanja i obrazovanja (ZZO, koji Kragujevčani u šali zovu "Zezanje"), u evidenciji ima oko 6.800 ljudi koji čekaju posao. Prema sporazumu Vlade, "Zastave" i sindikata, ZZO je formirana pre dve godine da bi našla nova radna mesta ili prekvalifikovala 9.519 radnika tehnološkog viška. Petar Nevojdić, šef biroa za komunikacije ZZO-a, kaže za "Glas" da je deo radnika zaposlen u privatnom i društvenom sektoru, a drugi je uzeo otpremninu od sto evra po godini staža.

- Od preostalih oko 6.800 radnika, svako dobija 45 odsto od zarade koju je imao na radnom mestu u preduzeću, redovno, svakog 20. u mesecu, i ima status čekanja na posao. Praktično su na plaćenom odsustvu, nisu na ulici - kaže Nevojdić.

Apatija

Društvo ZZO će postojati do 2005, kad će se Vlada baviti svakim pojedinačnim čovekom čiji je radni status ostao nerešen.
Problem pri zapošljavanju najviše imaju stariji ljudi, koji ne odgovaraju kriterijumima privatnih preduzetnika.
- U pitanju su ljudi koji su već radili, imaju iskustvo, ali ih više od 60 odsto ima više od 40 godina, dok privatnici uglavnom traže ljude od 30 do 35. Izuzetno je teško zaposliti starije od 50 ili 60 godina. Takođe, najviše poslova smo našli za visoko obrazovane i zanatski obučene. Srednja stručna sprema je i dalje najproblematičnija, ali takve upućujemo na kurseve za rad na kompjuteru i učenje jezika, da bi bar malo povećali šansu za posao. Privatni sektor zahteva više univerzalnih radnika za mala i srednja preduzeća nego što ih mi imamo - objašnjava Nevojdić.

Radnici se istovremeno podstiču i na samozapošljavanje. Stručnjaci ZZO-a im besplatno prave biznis plan, pa na osnovu toga mogu da dobiju kredit. Vlada je do decembra 2002, kaže Nevojdić, uložila u ZZO milijardu i 400 miliona dinara.

Međutim, predsednik SSSS-a kaže da ljudi i dalje "čekaju sopstveni ili tuđi odstrel".
- Ministar Milovanović je najavio da će biti mesta još za šest hiljada radnika, a da ih je sto hiljada već zbrinuto! Dnevna politika se usredsredila na aferu šećera, oružja, a čitave porodice se ubijaju zbog manjka posla i para - kaže Smiljanić.

Zašto sindikat ne preduzme nešto?
- Zato što postoje razne vrste sindikata na koje su se rasuli radnici. Ne možemo da uhvatimo zajednički korak sa UGS-om, državnim ili sindikatima javnih preduzeća. Nedostaje nam artikulisana jedinstvena akcija. Ni sami ljudi nisu voljni da se pokrenu, previše su apatični. Nije problem izaći na ulicu, ali da protestujemo ispred Vlade, pa da prođe kao da se ništa nije desilo, nema svrhe. Može samo da bude još gore, a mi, ipak, nosimo veliku odgovornost pred ljudima. Moramo i da pazimo da ne dođe do anarhosindikalizma, jer nas to onda vodi u latinoamerički sindrom - ističe Smiljanić.

DANIJELA ĆIROVIĆ

Haos koji deprimira

Milenko Smiljanić ocenjuje da je društvo u socijalno deprimirajućem haosu, koji lomi ličnosti.
- Prva smo zemlja koja će doterati do tranzicionog sloma - imali smo inflaciju, bili nekada miljenici sveta, pa onda glavni ozloglašeni. Ljudima pada motivacija za životom. Kao što je nekad bilo u Americi, 1929, u vreme recesije! - kaže Smiljanić.


vesti po rubrikama

^tema

15:30h

"Glas" pita: Kako žive radnici velikih preduzeća koji su postali tehnološki višak?

15:45h

Lični stav Koste Čavoškog: Haški mučenik

   


     


FastCounter by LinkExchange