[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prva državne zajednice Srbija i Crna Gora

Parlament SCG hramlje

Najveći stepen etničke distance na jugu Srbije, sledi Sandžak, pa Beograd. Isporuka Muslijua bi bio gest poverenja

Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prva državne zajednice Srbija i Crna Gora, u razgovoru za "Glas" kaže da usvajanje Rezolucije o priznavanju vrednosti borbe za oslobađanje nezavisnosti Kosova nije prvi pokušaj trasiranja puta ka nezavisnosti južne srpske pokrajine i očekuje da će pokušaja u tom smeru biti još više, ali da se time samo pojačavaju tenzije u odnosima između Unmika i albanskih političkih subjekata na Kosovu. Prema njemu, dilema postoji samo, kako će na to reagovati sam Mihael Štajner i međunarodna zajednica.

Ko ima jurisdikciju nad Šefćetom Muslijuom, srpsko pravosuđe ili Unmik i da li očekujete da ga isporuče?
- Nakon poslednjih razgovora ne ostavlja se veliki prostor da on bude isporučen. Naime, oni smatraju da je on pod jurisdikcijom kosovskog pravosuđa, s obzirom na to da ima stalno mesto prebivališta u Gnjilanu. S druge strane, on ima mesto prebivalištva i u Bujanovcu, a neki tvrde i u Skadru. Ako bi išli po toj logici, trebalo bi uključiti i albansko, i kosovsko, i srpsko pravosuđe.

Žalbe na rad sudova
Otvorili ste SOS telefon za kršenje ljudskih prava. Na šta se građani najčešće žale ?
- Žale se najčešće na rad sudova, policije, opštinske administracije, a postoji i čitav niz drugih primedbi. Uglavnom, problem predstavljaju jako dugi sudski postupci i nemogućnost izvršenja sudskih rešenja. Činimo sve koliko možemo da pružimo pomoć ljudima, ne u smislu da se mešamo u rad sudova, ali često pozivamo opštinske organe, proveravamo različite slučajeve, pomažemo da se određeni procesi ubrzaju, da se izdaju određena rešenja. Drugim rečima, želimo da budemo servis građana.

U svakom slučaju, kada bi ga isporučili srpskim vlastima, mislim da bi to bio jedan gest poverenja u novu demokratsku vlast u Beogradu i to bi vratilo međusobno poverenje Unmika i Koordinacionog centra. Njegovim neisporučivanjem jaz se više produbljuje i smanjuje se manevarski prostor za nastavak političkog dijaloga.

Na osnovu kojih pretpostavki očekujete da će stići oko 10 novih optužnica iz Haga?
- To je jedna pretpostavka iz razgovora koji su vođeni sa ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovićem i ne bih mogao ništa više da kažem.

Očekujete li podizanje optužnica protiv Tačija i Haradinaja i kada?
- Ne znam. Mislim da je Ministarstvo pravde uputilo Tribunalu dokumentaciju o tome. Sve je na tužilaštvu Haškog tribunala.

Javnost spekuliše da izručenjem Jovice Stanišića i Franka Simatovića Hagu, vlast želi da ih skloni, jer bi mogli na suđenju da iznesu neke informacije koje bi nepovoljno uticale na pojedince iz vlasti?
- Eventualne optužbe koje bi mogle da terete vlast mogu da se izreknu i ovde, i u Haškom tribunalu. Osim toga, ta istraga može da se vodi i tokom njihovog boravka u Hagu i zaista nema nikakvog razloga za takvu vrstu optužbi, one su potpuno neutemeljene.

Da li mislite da je mafija pobeđena?
- Mafija je pobeđena samo u prvom poluvremenu. Glavno jezgro te mafije je uništeno i smatram da se više ne može pojaviti u onom obimu i obliku u kome je dosad postojala. Dakle, nema mafije koja je povezana sa državnim strukturama. Pokazalo se da je ova mafija bila uvučena u skoro sve segmente ovog društva i države i to ju je činilo tako moćnom i organizovanom. Međutim, sve dok vođe zemunskog klana ne budu uhapšene postoji opasnost i ne možemo reći da je ona potpuno uništena.

Smatrate li da je policijska istraga u toku vanrednog stanja vođena objektivno?
- Verujem da je u najvećem broju slučajeva vođena objektivno. Ne isključujem pojedinačne, sporadične slučajeve gde toga nije bilo. To će pokazati postupak istrage, suđenja, ali generalna ocena je da se ne može reći da je policijska istraga bila neobjektivna.

Šta je na Vas ostavilo najjači utisak prilikom posete zatvorima?
- To je susret sa pripadnicima zemunskog klana, koji po spoljašnjem izgledu ostavljaju utisak ljudi iz kriminalističkih filmova i ćelije koje su male, jer zatvor može da primi oko 400 ljudi, a bilo ih je preko hiljadu. Naravno, da tamo uslovi nisu kao u hotelu ili studentskom domu i to niko ne spori. Uslovi nisu takvi, jer smo mi to hteli, jer ti zatvori nisu napravljeni pre dve godine, ali potrudićemo se da to popravimo. Naravno, zatvori nisu prioritet ne samo ove, već ni bilo koje druge vlasti, a pogotovu u zemljama u tranziciji.

Da li smo bezbedniji sada nego što smo to bili pre 12. marta?
- Ne samo da smo bezbedniji, nego smo jedna od najbezbednijih zemalja u regionu i to su ocene svih relevantnih međunarodnih faktora koji su posetili Srbiju i Crnu Goru i iskazali priznanje za ono što je učinjeno u obračunu sa organizovanim kriminalom.

Ipak su "Rolingstonsi" baš iz bezbedonosnih razloga otkazali koncert?
- "Rolingstonsi" imaju posebne uslove bezbednosti i imaju čitav niz kriterijuma koji moraju biti ispunjeni. Da bi oni došli, ti uslovi, koji su veoma oštri, moraju biti ispunjeni.

Konvencija do jeseni

- Mi smo u obavezi da u roku od godinu dana ratifikujemo Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i to ćemo uraditi najdalje do jeseni. Postoji nekoliko razloga što ne možemo da to učinimo sutra. Vode se pregovori sa pravosuđem SE, jer imamo problem primene Konvencije na Kosovu. Ne možemo biti odgovorni za stanje ljudskih prava na Kosovu jer tamo ne vršimo faktičku vlast, a ujedno tražimo model da standardi suda u Strazburu budu primenjeni, na neki način na Kosovu, spominje se bosanski model. Problem je i što naša zakonska regulativa nije usklađena sa evropskom konvencijom. Ako bi je sutra ratifikovali, onda bi sud u Strazburu bio zatrpan pritužbama građana, kao što se desilo u Jermeniji, Hrvatskoj, Moldaviji...

Gde je bolji položaj manjina: u Srbiji ili u Crnoj Gori?
- Nije lako dati odgovor na to pitanje. Proces integracije manjina započeo je pre u Crnoj Gori, nego u Srbiji, jer je pre došlo do promene političkog raspoloženja. U poslednje dve godine ,u oblasti zakonske regulative, učinjeno je mnogo više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu. Mi imamo jedan širok pravni osnov da se ljudska i manjinska prava unapređuju, sa tim se nešto kasni u Crnoj Gori, ali je političko raspoloženje tamo drugačije nego u Srbiji, jer su ranije počeli sa novom manjinskom politikom. U svakom slučaju, taj odnos je pozitivan i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Gde je najveći stepen etničke distance?
- Prvo na jugu Srbije, zatim u Sandžaku, sledi Beograd, centralna Srbija, pa Vojvodina. Najmanji stepen etničke distance zabeležen je u Crnoj Gori.

Ko treba da bude tolerantniji, manjine prema većini ili obrnuto?
- To bi trebalo da bude dvosmerna ulica, ali logično je da onaj ko je u većini bude u boljoj poziciji i kada se govori o toleranciji, obično se misli na toleranciju većine prema manjini. To bi trebalo da bude put u oba smera, s obzirom na to da je manjina u nešto težem položaju jer stalno mora da dokazuje lojalnost prema državi u kojoj živi, kao i prema većini. Potrebno je da se neutrališu stereotipi koji postoje i da manjina oseća državu kao svoju, kao i da država oseća manjine kao integralni deo.

U Crnoj Gori postoji inicijativa o uvođenju crnogorskog jezika. Da li se uskoro može očekivati i slična ideja Bošnjaka?
- To je pitanje koje je ispolitizovano i obično političari, kako bi prikrili neuspehe u politici, pokreću priče o visokim nacionalnim temama i pričama. Svako svoj jezik može da nazove kako hoće i to je nesporno, ali problem je ako se to ispolitizuje i dovede do nivoa apsurda. To je deo jednog procesa i mi moramo da rešimo čitav niz drugih pitanja, a onda to neće biti postavljano kao političko pitanje.

Rad parlament SCG je često u krizi. Da li je razrešenje "dvostrukih" poslaničkih funkcija rešenje?
- To jedan od načina da se poboljša rad parlamenta. Drugi je promena Poslovnika o radu i na tome se radi. Treće, mi imao vrlo tanku većinu i teško je obezbediti da svi poslanici budu prisutni, tako da parlament više hramlje, nego što ide. Sporost u donošenju nekih zakona, između ostalog je posledica i te tanke većine, ali i drugih okolnosti.

Dragica Gavrilović


vesti po rubrikama

^intervju

13:45h

Gordana Čomić, potpredsednik republičkog parlamenta, o Skupštini, ulasku u Evropu, kvorumu...

14:20h

Florans Artman: Od Beograda traže dokumenta i begunce

14:50h

Rasim Ljajić: Parlament SCG hramlje

15:15h

Dobrila Mandić: Zdravlje i obrazovanje

 



     


FastCounter by LinkExchange