[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 14. 5. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Život i smrt Koste Pećanca (14)

Povlačenje u tri pravca

Pred nadmoćnim neprijateljem srpska vojska započela je povlačenje ka jugu

Taj napad združenih armija otpočeo je 6. oktobra.
Sutradan je izvršena glavna operacija forsiranja graničnih reka Save i Dunava. Sedam dana kasnije i Bugarska je bez zvanične objave rata napala srpsku vojsku u noći između 14. i 15. oktobra. Prva armija nalazila se na zapadu, očekujući napad neprijatelja iz Bosne. Pred nadmoćnim neprijateljem srpska vojska započela je povlačenje ka jugu. Po naredbi srpske Vrhovne komande od 15. oktobra Prva armija povlačila se prema Ćupriji. Ni tu nije bio kraj. Povlačenje je nastavljeno do Kosova, kada je Vrhovna komanda naredila da se srpska vojska probije kroz Crnu Goru i Albaniju. Srpska vlada je u povlačenje krenula 24. novembra i posle pet dana stigla u Skadar. Vrhovna komanda krenula je dva dana kasnije za vladom, a u Skadru je bila 6. decembra.

Glavnina vojske povlačila se sporije zbog velikog broja civila koji je takođe odstupao. Povlačenje se odvijalo u tri pravca. Prvi pravac bio je: Peć-Andrijevica-Podgorica-Skadar, drugi: Prizren-Ljum-Kula-Spas-Fleti-Puka-Skadar-Lješ i treći: Prizren-Ljum Kula-Piškopeja-Debar-Elbasan. Krajem decembra glavnina vojske i civilno stanovništvo koje se odlučilo na povlačenje, stigli su na prostor Skadra i Drača. Posle skoro mesec dana kretanja, srpske trupe morale su da produže još 160 kilometara po močvarnom i malaričnom zemljištu do Valone, gde su saveznici organizovali prihvat i snabdevanje. Tada je odlučeno da se srpska vojska najpre prebaci na Krf i Bizertu, a posle reorganizacije na Solunski front.

Povlačenje

Pećanac se sa svojom divizijom povlačio preko Albanije, ali je o tome ostavio malo podataka. Zabeležio je da mu je "najveće delo" za vreme odstupanja srpske vojske bio "spas" Moravske divizije drugog poziva kod sela Spas u Albaniji. Vojvoda je zapisao da su mu tadašnji pukovnik Ljubomir Milić i đeneralštabni pukovnik Danilo Kalafatović poverili da predvodi celu diviziju u odstupanju. Kao dobar poznavalac terena, uspeo je da broj nastradalih tokom povlačenja bude minimalan ("svega tri do četiri žrtve /.../ do obale Jadrana"). Pri tom je "spasao ropstva i sigurne smrti" doktora Žerajića i 40 vojnika, koje su Arbanasi zajedno zarobili.

Put ka Prištini

U štabu Moravske divizije drugog poziva bio je doktor Jovan Hadži-Vasiljević. On je vrlo detaljno opisao odstupanje preko Kosova i potom njen put kroz Albaniju do luke Drač.4 Na osnovu ove knjige može se vrlo detaljno rekonstruisati put kojim se Moravska divizija drugog poziva povukla preko Albanije. Od nekadašnje pogranične karaule Lisica divizija je krenula ka Prištini i u grad stigla 6. novembra 1915. godine. Iz Prištine došla je u Lablje selo, a potom preko Ribara i Krajišta išla do Crnoljeva. U Suvoj Reci vojnici su 11. novembra dobili zapovest da će njihova divizija biti zaštitnica srpskih trupa, a dalji pravac kretanja određen je prema Đakovici.

U ovaj grad divizija je stigla tri dana kasnije, a 18. novembra krenula je u odstupanje preko Albanije. Prvo odredište do kojeg je trebalo da stigne bilo je mesto Puka u Albaniji. Doktor Hadži-Vasiljević je o ovome "zlu" pisao: "Naš vojnik, ponositi pobedilac Turske na Kumanovu i Bitolju, i Austrije na Beogradu, Suvoboru i Kolubari poći će u Albaniju gotovo na milost i nemilost, gladnih, golih i bosih, poludivljih Arnauta, koji, bez vere i narodnosti, više žale metak nego čoveka, samo zbog onoga što čovek nosi na sebi i sa sobom".

Najteži sukob

Vojnici Moravske divizije dobili su 16. novembra suvu hranu za šest dana. Trebalo je da od Đakovice do Puke stignu u pet etapa: Golijat, Spas, Mgule, Brdeti i Puka. Teškoće su odmah nastale sa Albancima, koji su se neprijateljski odnosili prema srpskoj vojsci. Najteži sukob desio se kod sela Spas 19. novembra. Lokalni Albanci su, dobro zaštićeni iza kamenja i drveća, napali iznenada na kolonu srpske vojske. Srbi su se ubrzo snašli, organizovali i počeli da uzvraćaju vatru. Komandant zaštitnice je u kritičnom trenutku poveo sa sobom Kostu Pećanca, koji je bio komandir bombaškog odeljenja.

Hadži-Vasiljević piše: "Čim sam Pećanca spazio, pozvao sam ga da uzme nekoliko boraca i da se krene uz jedan potok, gore, da odande dejstvuje protivu ovih bandita. S mukom su se borci puzali uz ovaj potok. I oni su doprineli da Arnauti odstupe." Kod Spasa je poginulo 11 srpskih oficira, među kojima i komandant trećeg puka dr Todor Pavlović, i preko 100 podoficira i redova. Iz drugog puka nastradali su: podnarednik Đorđe Gavrilović i redovi Nikola Jovanović, Sotir Zdravković, Metodije i Krsta Danilović i Dimitrije Stanković.

Trinaest oficira bilo je ranjeno.5 Po proceni doktora Hadži-Vasiljevića, Albanaca je bilo od 70 do 80 meštana, ali su vrlo uspešno izveli prepad i iznenadili srpsku vojsku u povlačenju. Na ruku Srbima išlo je toga dana blago vreme, mraz je popustio pa su se kretali brže i lakše. Da toga nije bilo, smatra da se ni polovina vojnika divizije ne bi mogla spasti. Kada su Srbi umakli van domašaja albanskih pušaka, brzo su se povratili i raskravili, počeli da registruju jutrošnji događaj i da ga svako procenjuje po svom shvatanju. Katastrofa koja ih je zadesila, imala je, ako se tako može reći i svoju "dobru stranu" jer je vojnike "izjednačila /.../ više no išta do sada".

Pišu: Momčilo Pavlović i Božica Mladenović
Sutra: Hleb iz Skadra


vesti po rubrikama

^feljton

15:00h

Život i smrt Koste Pećanca (14)

15:24h

Poete u fraku (5)

   


     


FastCounter by LinkExchange