GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 




RAZMIŠLJANJE

Kako sprečiti "belu mafiju"

Ne pada mi na pamet da optužujem sve zdravstvene radnike, ali pojedince svakako

Čitao sam dopis kolege Markovića i odgovor ministra kolege Milosavljevića. Vidim da je list "Glas", kojeg mnogi od nas prate sa zadovoljstvom, spreman da i te kako piše o zdravstvu. Ali, naravno, treba listu dostaviti ideje o temama koje bi bile aktuelne, a to je ono što mi obični ljudi možemo učiniti, u najmanju ruku.

Ne znam da li će Vaš list (smatramo ga i našim) smeti da "zagrize" u jednu tabu temu: "Korupcija u zdravstvu"!? Iskreno rečeno, prosto je smešno kada neki dnevni listovi veliku buku dignu oko "fenomenalnog" uspeha istražnih organa koji su u nekom mestu, u dubokoj unutrašnjosti, otkrili da je tamo neki lekar opšte prakse primio mito od 200 nemačkih maraka da nekom pacijentu učini neku uslugu. Neosporno je da se i tu radi o kriminalnom aktu, o korupciji - ali, to je dečja igrarija prema onom što se dešava u vrhunskim zdravstvenim ustanovama.

Tu se radi o odlično organizovanom kriminalu sa protokom ogromne količine novca i najvulgarnijoj zloupotrebi službenog položaja. Tehnika je uhodana: prvo neko od "mlađih" proceni potencijalnog klijenta: imovno stanje i sposobnost diskrecije. I onda, "čovek od poverenja" prelazi u frontalni napad: uzima pare od "klijenta" i za njega, u daljem toku, ima sve: ima slobodan krevet (naravno, po mogućstvu, "zasebna soba"), ima lekova, profesor za njega ima vremena da ga lično operiše, ako ima nekih komplikacija u postoperativnom toku moraju se hitno nabaviti lekovi (naravno, na teret ustanove!).

A šta je sa pacijentima, običnim smrtnicima, bez para: e, oni neka čekaju, neka se snalaze za lekove, jer za njih bolnica nema lekova, a možda su baš ti "smrtnici bez para" i hitniji za rešavanje nego oni povlašćeni... Ali, neka im Bog pomogne!

Nije pravo da se to dalje toleriše. Vaša kuća je jaka kuća, a novinari - majstori svog zanata. Otkriće katastrofalnu situaciju. A direktni učesnici tih zlodela su upravo oni koji bi trebalo da poštuju Hipokratovu zakletvu i da sami sebi prednjače u moralu i etici. Nije mi ni "na kraj pameti" da tvrdim da su svi profesori ili primarijusi takvi - ali oni koji vrše ove prljave radnje kaljaju čitav lekarski stalež, čak im je narod dao i ime i prezime: "mafija u belim mantilima".

Naravno da se u ovim kriminalnim radnjama teško dolazi do istine, pre svega, što sami pacijenti koji su platili enormne pare - uglavnom ćute i ne žele da svedoče. Oni i dalje zavise od operatora koji ih je lečio i takav pacijent se bori za svoje zdravlje i dalje. On je ucenjen, ali nema drugog rešenja. Na to, naravno, i računaju "mafijaši u belim mantilima" i beskrupulozno otimaju i dalje. Mi smo o svemu ovom obavestili najodgovornije ljude iz naše vlasti - ali, ne vidimo da se nešto "kreće"! I pitamo se: da li, ipak, ima i dalje "nedodirljivih"? To bi bila katastrofa: Vaš (i naš) "Glas javnosti" bi mogao da odigra značajnu ulogu. Za nas je trgovina ljudskim zdravljem isto kao i trgovina belim robljem, pogotovu što se ima u vidu da su akteri upravo oni koji bi trebalo da budu arbitri morala i etike.
Primite moje pozdrave,

Dr Petar Mladenović,
Beograd


NARAVOUČENIJE

Pouka vanrednog stanja

Proglašenje vanrednog stanja je bila vrlo pozitivna odluka i značajan potez Vlade Srbije. Između ostalog, Vlada je pokazala da demokratska država u Srbiji može da bude jača od kriminala, i da ona prvenstveno mora da štiti interese svih građana umesto pojedinaca ili grupa ljudi.

Narod ne može da učestvuje u državnim i društvenim zbivanjima ako je zaplašen i stalno se suočava sa kriminalom i korupcijom. Takođe, ozbiljni poslovi i ulaganja u privredu ne mogu da s sprovedu u atmosferi korupcije, ucenjivanja ili pretnji od strane organizovanog kriminala. Stoga pozdravljamo Vladu i organe izvršne vlasti za učinjene napore i dosadašnji uspeh.

Mi držimo, međutim, da je ovo bio samo početak jednog procesa. Kriminal i korupcija su duboko ukorenjeni u tkivo države i društva. Te strukture i takvi pojedinci su neprijatelji pravde i moralnog društva, nacionalne obnove, dostojanstva i opšteg napretka. U tom procesu mora takođe da se sprovede sveobuhvatna borba ne samo protiv kriminalaca, već i protiv "prljavog" kapitala i takozvanih "biznismena" koji su se obreli u vrhu društva, obogatili i osilili zahvaljujući vezama sa Miloševićevim režimom.

Pored naše pohvale i podrške pozitivnim i delotvornim rezultatima, nažalost, moramo takođe da izrazimo i našu zabrinutost zbog nekih postupaka i težnji da se vanredno stanje zloupotrebi. Na primer, izvesne pretnje i napadi na medije su bili tendenciozni i štetni za neophodan razvitak slobodnog i odgovornog informisanja. Povratak verbalnog delikta i zadržavanje građana u istražnim zatvorima mnogo duže nego što je uobičajeno u demokratskim zemljama je nedopustivo.

Posebno smo zabrinuti zbog političkih napada i stranačkog manevrisanja za vreme vanrednog stanja i duboke krize. Pojedinci iz vladajućih struktura su dozvolili sebi da vanredno stanje iskoriste za napade na političke neistomišljenike. Pored velikog broja primera istaći ćemo samo one najdrastičnije koji su naneli veliku štetu uspešnoj borbi protiv kriminala i korupcije, kao što su napadi i maskirani nagoveštaji prema predsedniku Koštunici ili potpredsedniku Vlade Čoviću.

Naglašavamo da su prvi koraci ka izlasku iz krize učinjeni. Sada Srbije mora da istraje na tom putu. Nema brzih i lakih rešenja koja bi zamenila mukotrpne i dosledne napore da se uspostavi vladavina moralnih načela i pravednih zakona, da se održi i ojača pravna zaštita svakog građanina, da se zaštiti privatna svojina i da se unese duh javnosti i čestitosti u radu i postojanju svih institucija društva i države.

U ovom državotvornom i neophodnom cilju, mi ćemo podržati svaku vladu, svaku instituciju i svaku osobu.

Miroslav Majkl Đorđević,
predsednik zadužbine Studenica, predsednik Izvršnog odbora kongresa Srpskog ujedinjenja,
San Rafael, SAD


NEDOUMICA

Slobodni strelci ili politička policija?

Na političkoj sceni Srbije ima jedna mrlja koju stvara SDP - stranka nastala posle pada režima Slobodana Miloševića. To je stranka opet jednog Slobodana, ili nekih Slobodana. Uz nečiju ne tako slabu pomoć srušili su koncept povraćaja narodu onog što je nepošteno stečeno prethodnih desetak godina i stavili taj koncept pod tutorstvo nepoznatih za javnost. Danas ta stranka gazi po onima koji su je verovatno i stvorili, pre svega SDU. Da podsetim da je ta ista stranka otela od Socijaldemokratije i mandate u Skupštini Srbije, da bi jedan od njih, Šabić, postao i ministar, a drugi Orlić, svemoguć i po svoj prilici, neki srpski Suslov.

Siva eminencija Lalović i portparol gospođa Nestorović su na sceni kada treba objaviti narodu početak afere, a bilo ih je po njima koje su samo oni videli i osetili i samo oni su dušebrižnici, počev od izmišljotine oko njihovog nekadašnjeg predsednika, pa zaključno sa najavom afere oko guvernera Dinkića, tj. pokušaja stavljanja do znanja G-17 da ima i onih koji se bolje razumeju u bankarstvo od eksperata ove stranke. Ko su ti ljudi i ko ih tako dobro podupire, u stvari, čije su oružje za obračun, da li su to slobodni strelci, što je malo verovatno, ili su politička policija. Pitam se otkud se u jednom, kako ga zovu demokratskom procesu, rađa nešto što je u ovoj zemlji bilo nespojivo sa pojmom demokratija.

Postoji zvanična sudska odluka da ta stranka ne postoji, ali ko to ne priznaje kao punovažnu sudsku odluku javnosti je nedokučivo, pa zato pitam šefove iz DOS-a i ministre koji su fiokirali tu sudsku odluku gde je zapelo i da li planirate da i na ovom planu proradi sablja, ili će to morati da reši neka nova sablja posle nekih narednih izbora. Plašim se da je malo verovatno da su ovde čista posla od strane vlastodržaca i da će nam ovi mladi Slobodani zadati još dosta muka do demokratije.

Milovan S. Nikolić,
Sombor