GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


PROCENA

Ne pada sneg da pokrije breg...

Najavljena komisija za medije, po svemu sudeći, trebalo je da utera strah novinarima

Sloboda medija je jedan od najpouzdanijih parametara za definisanje stepena demokratičnosti jednog društva. Čini mi se da je, ako se po tom kriterijumu sudi, demokratija još jako daleko od ovih prostora. Primer koji ide u prilog ovakvoj tvrdnji je formiranje "famozne" komisije" za analizu pisanja medija u zadnje dve godine".

Ideja o formiranju te komisije je ogledalo demokratskih ubeđenja, kako aktuelnog ministra kulture gospodina Lečića, tako i Vlade Srbije u celini. U stvari, nije sama ideja razlog da se negira demokratski kapacitet vlasti, jer je nastala u jednom smutnom i opasnom vremenu u kome bi se i ozbiljniji političari (glumci) od gospodina Lečića mogli "zaboraviti". Ova ideja je razlog da se u taj kapacitet samo posumnja.

Ono što vladajuću koaliciju diskvalifikuje kao demokratsku je ministrov predlog da gospodin Luković bude predsednik te komisije. To je onaj gospodin koji je svojevremeno okaljao novinarsku profesiju, a pre svega NUNS, čiji je istaknuti član, izjavom da bi mnoge svoje kolege obesio. Predlog da takav čovek bude predsednik pomenute komisije je predstavljao jasnu poruku novinarima i političkim neistomišljenicima da povedu računa o tome šta pišu i govore.

To je bila pretnja, jer komisija kojom bi gospodin Luković predsedavao ne bi bila komisija, već inkvizicija. Na ovaj način - ne samo da su najavljena suđenja za javno izrečenu reč, već su unapred bile saopštene i presude. Da bi gospodin Luković imao povoljan moralno-psihološki radni ambijent pobrinuo se gospodin Batić, aktuelni ministar pravde, predlažući da se na rok od dve godine uvede smrtna kazna. Ovim predlogom pomenuti gospodin je, ujedno, nagovestio i datum održavanja narednih parlamentarnih izbora, kao i procenu svojih šansi na njima.

Sporna i sramna komisija ipak nije osnovana, jer to i nije bila namera gospodina Lečića. Za takvom komisijom nije ni postojala potreba, budući da taj posao koji je bio namenjen komisiji radi Biro za komunikacije Vlade Srbije u okviru svojih redovnih aktivnosti. Manevar sa osnivanjem pomenute komisije imao je za cilj da opomene i uplaši sve one koji javno iznose svoje mišljenje i na taj način je promovisana ideja balkanske varijante slobode štampe.

Neki, kao na primer gospođa Suša, nisu razumeli ovu poruku, pa je zagonetni gospodin Popović (Beba) morao pomenutoj gospođi da daje dodatna tumačenja.
Vlada Srbije je javnosti uputila još jednu poruku u vezi sa svojom vizijom demokratije - ukinula je televizijske prenose skupštinskih zasedanja. Pretpostavljam da je cilj ove mere raskid sa praksom režima gospodina Miloševića koji je te prenose dozvoljavao.

Ovi primeri nedvosmisleno govore da "demokratske" snage potpuno kontrolišu situaciju, tako da "patriotske" snage nemaju više šansi.

Budimir Mrdović,
Aranđelovac


PROSLAVA

U Kanadi, srpski radio

Povodom prve godišnjice srpskog radio programa "Susreti ponedeljkom" u Otavi

Godišnjice služe da bismo se sećali početaka i prošlosti, onako kako smo ih sačuvali u našim mislima ili arhivirali u zapisima ili na trakama i disketama
Počeci i prva godišnjica srpskog radio-programa "Susreti ponedeljkom" koji se emituje u Otavi svakog drugog ponedeljka na radio-talasima CKCU 93,1 FM programa "Radio Šumadija" iz Toronta i Džonija Lombardija, osnivača i vlasnika CHIN radija.

Pre više od dve godine, Bora Dragašević me je zamolio da odem na prijem kojeg je CHIN Radio organizovao u želji da ozvaniči početak rada njihovog multikulturnog programa u Otavi na talasima 97,9 FM. Na prijemu su bili, pored Džonija Lombardija i njegove porodice, gradonačelnik Otave Bob Kiareli, mnogi članovi kanadskog parlamenta i urednici raznih radio i TV programa iz Otave. Bora mi je naglasio da ne propustim priliku da pozdravim gospodina Lombardija i da vidim koji su uslovi za pokretanje srpskog radio-programa na CHIN radio-talasima u Otavi.

Srpski radio-program u Otavi se nije realizovao na CHIN radiju, ali mi je taj prijem omogućio da razgovaram sa urednikom radio-stanice CKCU. And the rest is history.
Prva emisija srpskog programa "Susreti ponedeljkom" emitovana je 1. aprila 2002. godine u 18 časova, u trajanju od pola sata.

Program bez straha

Dosta se radilo na uobličavanju programa. Trudimo se da program, sadržinski, bude interesantan i za širu kanadsku publiku, zbog čega deo programa emitujemo na engleskom jeziku. Veliko olakšanje je što naša radio-stanica nije komercijalnog karaktera. To nam omogućava da pravimo program bez bojazni da li ćemo zadovoljiti očekivanja sponzora ili ne. Za nas, a verujem i za sve naše kolege, najvažnije je da nas publika sluša.

Za kvalitet i sadržinu programa moram da zahvalim svim našim sagovornicima, a posebno Srđi Trifkoviću, koji svojim analizama situacije u Srbiji, na Balkanu i u svetu podiže kvalitet i rejting našeg programa. Nastojimo da muzički prilozi odgovaraju kvalitetu programa kojeg nudimo. Pored analitičkog osvrta na tekuća zbivanja na Balkanu i u svetu, kojeg snimimo sa dr Trifkovićem, druga dva segmenta sačinjavaju vesti iz kulture i vesti iz srpske zajednice u Otavi i Kanadi.

Hvala mnogima

Engleski deo programa vodi Mihajlo Borojević Kos. Urednik programa i voditelj srpskog dela programa je Slobodanka Borojević.
Iako naši "Susreti" traju samo pola sata, potrebno je dosta truda, vremena, energije i upornosti da se odgovori očekivanjima i željama - ne samo slušalaca, već i nas samih, koji se trudimo da izgovorena reč ode u etar zapažena. I ovom prilikom, želimo od srca da se zahvalimo svima koji su nam pomogli svojim intervjuima: Srđi Trifkoviću, Bori Dragaševiću, profesoru Milanu Dimiću, braći Teofilović, Tomasu Flemingu, Miroslavu Iliću, Gligoriju Milanoviću, Draganu Krstiću, Kosti Nedeljkoviću, ocu Radmilu Gardoviću, Sonji Knežević, Draganu Lakićeviću, Jasminki Kukić, Džejmsu Bisetu, Skotu Tejloru, Bisi Šćekić, Vladi Pavlovu, Slobodanu Petroviću, Branku Miljeviću, Branku Marijancu, Negovanu Rajiću, kao i našim slušaocima koji se ponedeljkom uveče druže sa nama slušajući naš program, bilo preko radio-talasa ili veba.

Boba Borojević, urednik Srpskog radio-programa "Susreti ponedeljkom" u Otavi,
kcuboba@Yahoo.ca (objavljeno u "Glasu kanadskih Srba", maj 2003. na engleskom)


DOPUNA

"Slavija" još postoji

Uvažena redakcijo, u prilogu "Slavija - Srbija i Crna Gora" ("Glas javnosti", 29. april 2003. godine, strana 32) autor, pored ostalog, u prošlom vremenu, pominje i postojanje fudbalskog kluba pod imenom "Slavija" u Beogradu, u periodu pre Drugog svetskog rata. S tim delom teksta u vezi, sa zadovoljstvom obaveštavam Vaše čitaoce i autora da FK "Slavija" iz Beograda i dalje postoji. U prilogu - osnovne informacije o FK "Slavija".

FK "Slavija" osnovan jeseni 1912. godine u Beogradu, u kome je u to vreme postojalo tek desetak fudbalskih klubova. Jedan je od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji. Okupljao je omladinu u kraju oko crkve Svetog Save (na vračarskom platou) i Karađorđevog parka (današnji prostor kojim, uz crkvu, dominiraju hram Svetog Save, spomenik voždu Karađorđu i Narodna biblioteka Srbije). Osnovan je u privatnoj kući porodice Vučo na ondašnjem i današnjem beogradskom trgu Slavija, prvoj sa desne strane u Deligradskoj ulici (u istoj toj zgradi danas je restoran tzv. "brze hrane").

Za istoriju FK "Slavija" karakterističan je jedan, gotovo neverovatan kuriozitet: tokom svih 91 godinu postojanja Klub nikada nije imao svoje fudbalsko igralište! Uvek je igrao na terenima mnogih drugih klubova, kao podstanar ove ili one vrste. Dakle, i bio je i dalje gost, i onda kada igra kao nominalni domaćin. Ipak, uspeo je da opstane i da na "zelenom tepihu" dokazuje svoju spremnost da savladava i takve, elementarne nedaće. Za to su nemerljivo zaslužne brojne generacije entuzijasta amatera: fudbalera, trenera, uprave, navijača i simpatizera FK "Slavija". Zato su na bogatu prošlost vlastitog kluba s punim pravom podjednako veoma ponosne sve generacije "slavijaša".

Klupska boja: žuto-plava. Do pre dve godine FK "Slavija" nastupao je u Međuopštinskoj ligi Beograda. Sada se FK "Slavija" takmiči u, ove godine posebno jakoj Zonskoj ligi Beograda. Naravno - opet kao gost, i kada je, formalno domaćin.

Rade Vojvodić,
Beograd