U konaku manastira Vrdnik- Ravanica razlegli se mirisi sveže pečenog hleba i kolača, mirisi doma i topline....
Mir za kojim vapimo svakodnevno ulazi u dušu, upijamo osećaj koji gasi žeđ i umiruje potragu za spokojem. Dočekuje nas mati Anastasija, monahinja manastirskog sestrinstva.
- Ovde sam od 1989. godine, od dana kada je muški manastir pretvoren u ženski. Naše sestrinstvo služi bogu i svome rodu, i ima nas desetak - počinje priču mati Anastasija.

Manastir Vrdnik - Ravanica, vekovima se uzdiže prema nebu iz zelenila fruškogorske visoravni iznad ravnog Srema. Položajem, bogatstvom, istorijom i lepotom, izdvaja se od ostalih manastira ovog kraja.

Tačan podatak kada je podignut i zaživeo nije poznat, a prvi put se pominje u starim zapisima 1527. godine u Minhenskom psaltiru, a 1753. godine i u popisu fruškogorskih manastira. Svi oni svedoče o trajanju na vetrometini ovih prostora.

		Pomoć Svi koje žele da pomognu u obnovi manastira Vrdnik- Ravanica novac mogu da uplate na račun Vojvođanske banke 355-1043531-16 ili da se jave na telefon 022-465-111.

- Jedan od najvažnijih datuma za naš manastir je 1697. godina, kada iguman kir Dimitrije sa svojim kaluđerima iz Sent Andreje donosi ovde mošti kneza Lazara, zajedno sa pokrovom na kome je prva srpska pesnikinja izvezla pohvalu knezu Lazaru - objašnjava mati Anastasija.
Kir Dimitrije obnavlja manastir i daje mu ime Ravanica, a mošti i pokrov kneza Lazara u njemu se čuvaju ukupno 244 godine, do početka Drugog svetskog rata, kada su prenete u Beograd.
Manastir je prvobitno bio posvećen Svetom Jovanu Preteči, ali posle vekova čuvanja Lazarevih moštiju uzima za svog zaštitnika Svetog Vida.

U malobrojnom sestrinstvu svako ima svoja zaduženja. Monahinje nižu brojanice i tako pomažu manastiru.
- Namesnica monahinja Hadži Marina, sa ostalim sestrama, stara se o čistoći crkve, dok kuhinja sedmično prelazi iz ruke u ruku. Monahinja mati Irina je krojač i ona je zadužena za šivenje i popravke naše lične garderobe - objašnjava mati.

Sestrinstvo manastira Vrdnik-Ravanica bavi se obnovom crkve i konaka koji su prilično propali. U neposrednoj blizini manastira je kasarna, koja je bila meta NATO bombi, zidovi manastirske crkve su popucali na više mesta, a i freske su u lošem stanju.

- Imamo vredne freske heruvima i serafima u kupoli crkve, koje su oštećene, a trebalo bi ih što hitnije zaštititi od propadanja. Tu je još i vredna freska na severnom zidu na kojoj je oslikana scena gde Gospod spušta venac na glavu cara Lazara.

Severno krilo konaka je potpuno propalo, krov i prostorije unutra, a zato je potrebno mnogo novca koji nemamo, kaže igumanija Anastasija.
Manastir Vrdnik - Ravanica je imao nekada desetine hektara u svom posedu ali im je sve konfiskovano. Na toj zemlji podignuta je kasarna na mestu gde su nekada bili podrumi vina i manastirski izvor svete vode.

- Vojska je uzela manastirske lagume i sveti izvor 1956. Neophodno je da se voda sa tog izvora dovede do kapele cara Konstantina carice Jelene koja je obnovljena. Obratili smo se vojsci da nama i vernicima izađu u susret da ne budemo žedni kraj svog izvora, koji je najlepši na Fruškoj gori i nikad ne presušuje - kazuje igumanija Anastasija.

Kristina Vlahović
Stana Pikula