Hoće li nas Šiptari kamenovati odmah ili kasnije! Bilo je to prvo što smo pitali debeljuškastog policajca na graničnom prelazu Končulj kod Bujanovca, kada se autobus sa humanitarnom pomoći za selo Cernica, u kome su bili omladinci DSS-a i novinari tu zaustavio.

- Pa ako ovi neće, neće ni oni tamo- našalio se dok je merkao grupu uniformisanih "lica" ispred kontejnera- karaule smeštenog u oštroj krivini između dve stene.

- Onaj što stoji pored vrata to ti je Šiptar. Ovaj ispred njega je naš, a taj desno, taj ti je isto Šiptar- procedio je u poverenju, pokazujući nam sastav multietničke policijske postave na Končulju, čuki kod istoimenog sela. Već odavno ne zna šta da misli o svemu, navikao se na apsurde, a kako i ne bi, kad je doskora ratovao protiv svojih sadašnjih kolega po uniformi.

- Svi su ti oni bili u UČK, dok se pucalo po Bujanovcu, sad jedni drugima prepričavamo ko je koga i gde gledao preko nišana i dobro se družimo - priča ovaj čuvar prelaza iz Srbije na "svetu srpsku zemlju".

Kosovo je odavno postalo egzotika za sve Srbe koji tamo ne žive, a moraju ipak nekim povodom da odu. Kad prođete Končulj, pa onda završite formalnosti na drugoj granici gde vas "odmere" kosovski policajci i KFOR-ovci, put liči na obilazak "indijanskih rezervata" uz obaveznog turističkog vodiča. Da mu taj posao dobro leži, pokazao je ministar za povratak i etničke zajednice u Vladi Kosova Milorad Todorović. Seo na suvozačko mesto u autobusu, dohatio mikrofon…

- S vaše leve strane vidite kamenorezačku radnju, pre rata je držao Srbin, sad je drži Albanac, i tu se uglavnom prave spomenici za albanske "heroje". Ima ih na svakom koraku. Pored je čuvena srpska kafana "Mali odmor", sad se zove na albanskom, što verovatno znači "veliki odmor", normalno, pod uslovom da nas zaustave…

		Na Kosmetu 2.234 pumpe Od Končulja do Cernice, to je nekih 35 kilometara, videli smo čak sedam benzinskih pumpi, i bezbroj auto otpada, te prostora gde se prodaju polovni automobili ("pasat" košta 1.500 evra!- ali je porez skup, zavisno od godišta kola). Na celom Kosmetu, inače, sada ima 2.234 pumpe, većinom novih. "Remi petrol" su pumpe "čuvenog" komanadanta Remija, a "Jugopetrolove" je preuzela firma Hašima Tačija.

Fala Bogu, nisu. Na delu Kosovskog Pomoravlja, kroz koji smo prolazili od Končulja do Cernice, nalazi se tridesetak srpskih sela, neko kaže enklava, neko geta.

Najpre nailazimo na selo Drenovce, kažu da se tu Srbi jedino slobodno kreću u ovom delu Kosova. Sledi Ranilug, gde su tri srpske škole, pa Veliko Ropotovo, prilično sigurna enklava, jer su je doskora obezbeđivali Rusi. Selo Petrovce koje je do 1999. godine bilo čisto srpsko, sad je albansko, i prekršteno je u Petrit, što znači "soko".

Uz magistralu promiču bilbordi sa porukama na albanskom i engleskom, i minareti džamija, većina podignuta od ulaska KFOR-a. Na svakoj džamiji istaknuta je albanska zastava.

- Po islamskim običajima, to je skrnavljenje, ali Albanci ne haju, ili ne znaju, pošto im se tek sad probudio verski i nacionalni ponos, pa kače simbole svuda. Iza ove džamije, koju vidite s vaše desne strane, bila je Crkva Svete Petke. Srušena je 1999. Prethodno je jedan naš rezervista, dok se vojska povlačila, slaveći pobedu nad NATO paktom, zoljom gađao džamiju i pritom ubio hodžu- priča ministar Todorović.

		Slobodnije u Gnjilanu U Gnjilanu je pre bombardovanja živelo 13.340 Srba, sad ih ima 183. Poslednjih meseci Srbi se u gradu malo slobodnije kreću nego ranije. U početku su ih Amerikanci vozili u prodavnicu i na groblja u blindiranim autobusima. Sad autobusi više nisu blindirani.

Okolo po livadama, niču nove kuće, pomalo podseća na Kaluđericu. Albanci masovno zidaju bez dozvole, po javnim površinama, njivama, parkovima, van svih urbanističkih planova. Na svaku gradnju, obavezno, okače crvenu zastavu s crnim orlom. Svaka peta kuća ima zeleni krov. To je znak da je podignuta parama iz donacija islamskih zemalja. Sav građevinski materijal, inače, stiže iz Srbije!

- Na uzvišenju, s desne strane, 2000. bio je uparkiran crveni "ferari". I ko bi god prošao, stao je da vidi kola. OVK je u stvari iza stakla instalirao teledirigovanu kameru, i pratio ko prolazi. Tako su uhvatili dva naša policajca u civilu, jer su ih prepoznali na snimku…

Prolazimo pored brda Prilepac. Tu je, po legendi, rođen car Lazar. Uz put, bivši pogon "Goše", sa novim natpisom- "Čeliku". U nekadašnjoj fabrici baterija sad je kasarna Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), tačnije reformisane OVK. U obližnjem srpskom selu Pasjane, jednom od većih, svojevremeno je došao američki pukovnik kako bi ubedio meštane da omoguće pripadnicima KZK obnovu dva mosta, koje je OVK prethodno srušila tokom rata. Pasjanci ni da čuju. Onda ustao jedan stariji meštanin i pitao Amera: "Da li bi ti prijatelju dozvolio Osami Bin Ladenu da dođe u Njujork i obnovi vam Svetski trgovinski centar". Pukovnik se pokupio i otišao. Onda došao da ih moli da plaćaju struju, a oni ga pitali: "Jel kod vas Indijanci u rezervatima plaćaju".

Putokazi su na albanskom, postavljaju ih lokalni Šiptari. Kad Kfor postavi dvojezične table, već sutradan nestaju. Tako smo Cernicu našli jer smo imali vodiča. U suprotnom, ko zna gde bi stigli. A tamo nije zgodno zalutati.

DRAGOLJUB PETROVIĆ
Sutra: Na nišanu komšija