[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 24. 4. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Ubistvo poslednjeg Obrenovića (20)

Poverljivi čovek Beča

Dvostruka igra kraljevog diplomate Vukašina Petrovića

Grof Goluhovski je postupio ovako što jebio ubeđen da kralj Aleksandar ne želi da se približi Beču iz nekog "dubljeg političkog saznanja i uverenja, nego iz uvređenog ponosa" - što je ruski dvor izbegao da ga primi zajedno sa kraljicom Dragom.

Iako mu je, uistinu, bilo veoma stalo do toga da Srbija što tešnje bude vezana za Beč, grof Goluhovski je, osim svega, smatrao, da ne sme dopustiti da kralj Aleksandar stekne uverenje da samo od njegove volje zavisi kakvi će odnosi biti između Beča i Beograda.
Poseban razlog što se grof Goluhovski držao "hladno i zakopčano" prema inicijativi kralja Aleksandra, bile su, bez sumnje, informacije da je u Beogradu sklopljena zavera i da, otud, presto poslednjeg Obrenovića nije više siguran...

Austrija i pučisti

Prve informacije u ovom smislu, o postojanju zavere u Beogradu, ministar Goluhovski je po svoj prilici dobio upravo od Vukašina Petrovića, u koga je kralj Aleksandar polagao tolike nade da će mu pomoći u sređivanju odnosa sa Dvojnom monarhijom. Kad je kralj Aleksandar poverio Petroviću taj zadatak, on je već uveliko bio povezan sa zaverenicima... "Poverljiv čovek Austrije", kaže i Miloš Bogićević, "Petrović je imao zadatak da obezbedi prećutno saglasnost Austrije sa akcijom zaverenika u Beogradu, i tako spreči njenu vojnu intervenciju u Srbiji".

Glavna Petrovićeva veza u Beču bio je šef obaveštajne služe (Informacionog biroa) ministarstva spoljnih poslova Austro-Ugarske, Hajnrih Miler fon Goraja. S njim je on doveo u vezu i ličnog predstavnika Petra Karađorđevića u Beču, Jašu Nenadovića.

Vođe zavere

Opkoljavanje dvora, zatim upad oficira - jurišnika u konak i, na kraju, ubistvo kraljice Drage i kralja Aleksandra u praskozorje 29. maja 1903. godine, sve je to urađeno po planu koji je sačinio pukovnik Aleksandar Mašin. I - pod njegovom komandom...

Sin lekara doseljenika iz Češke, i brat prvog muža Drage Lunjevice, Mašin je bio spreman oficir i jedan od najobrazovanijih u tadašnjoj srpskoj vojsci. Po manirima pre je ličio na diplomatu nego na oficira. Bio je počasni ađutant kralja Aleksandra i dugo vremena njegov miljenik. Češće nego mnogi drugi visoki oficiri pozivan je za kraljevsku trpezu, obično na večeru, i ostajao u društvu kralja dugo u noć, igrajući s njim bilijar. Kralj mu je iz milošte dao nadimak Maško, a kad ga je pominjao pred drugima, govorio je za njega - "Moj Maško".

U nemilost kod kralja Aleksandra Mašin je pao iznenada, u jesen 1900. godine, u času kad se nalazio na dužnosti načelnika glavnog generalštaba. Po mišljenju vojvode Živojina Mišića, za to je bio kriv general Cincar-Marković. On je saopštio kralju Aleksandru da je Mašin, kad se poveo razgovor o kraljevoj ženidbi sa Dragom Lunjevicom, oštro kritikovao svoju bivšu snahu što je "zaludela mladog kralja i navela ga da je uzme za ženu..."

Mada se general Cincar-Marković poneo doušnički i u svakom slučaju nekorektno, s obzirom da se radilo o običnom razgovoru među dobrim poznanicima, Mašin od toga nije pravio pitanje, tako da je izgledalo da je u potpunosti prešao preko toga. Međutim, nije tako bilo... U noći kad su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, ubijen je i general Cincar-Marković. Kako je već rečeno - po Mašinovom naređenju.

Kao pripadnik glavnog zavereničkog odbora (komiteta, kako je taj odbor još nazvan) Mašin je u zimu 1902-1903. godine boravio u Petrogradu, u Rusiji. Da bi otklonio svaku sumnju zbog svog dolaska u Rusiju i istovremeno dao dokaza da je zaboravio na sve što se desilo (da on ništa ne zamera ni kralju Aleksandru ni generalu Cincar-Markoviću) on je uputio pismo u Beograd (generalu Cincar-Markoviću) u kojem je molio da bude vraćen u vojsku i unapređen u čin generala, uz obećanje da će "opet postati onaj stari Maško".

Nije sasvim sigurno, ali nije ni isključeno, da je Mašin otputovao u Rusiju po dogovoru sa poslanikom Rusije u Beogradu, Čarikovim, koji je, suprotno tvrđenjima radikalske "Samouprave" posle prevrata, bio povezan sa nekim zaverenicima i znao šta oni spremaju, mada ne i za koji dan. Udovica generala Cincar-Markovića kaže u svojim sećanjima da se ruski poslanik zalagao za to da se pokret oficira iskoristi "u svrhe ruske politike" i da je, zbog toga predlagao da se "da obećanje moralne potpore oko promene režima i svrgnuća dinastije Obrenovića".

Fatalni čovek

Sve što je iznela udovica generala Cincar-Markovića u svojim sećanjima o povezanosti zaverenika sa predstavnicima Rusije, i posebno što je rekla za Mašina, sve to nije lišeno određene tendencije - zbog dokazanog austrofilstva njenog supruga i zbog činjenice da je Mašin bio vinovnik njegove smrti.

Optuživan da je i "fantoman, to jest fatalan čovek", Mašin je posle prevrata postao ponovo načelnik generalštaba. U toj funkciji on je najaktivnije učestvovao u gušenju pobune oficira i podoficira u Nišu i Kragujevcu.

Za ceo svet u Srbiji, Mašin je posle prevrata važio za glavnu ličnost među zaverenicima u vojsci. U to je bio uveren i Nikola Pašić.

Piše: Vasa Kazimirović
Sutra: Srpska vojska gora od Bugarske


vesti po rubrikama

^feljton

15:30h

Ubistvo poslednjeg Obrenovića (20)

15:54h

Branko Miljković ubijeni pesnik (35)

 



     


FastCounter by LinkExchange