[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 9. 4. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U kandžama jastrebova

Donald Ramsfeld i neokonzervativci u Pentagonu već su pripremili detaljne planove za posleratni Irak. Čini se da će jastrebovi, među kojima su i neki bivši generali, kao i nekadašnji direktor CIA, vladati Bagdadom godinama, a ne mesecima, u nastojanju da stvore zemlju po američkom uzoru.

Već narednih dana Džej Garner i više stotina njegovih saradnika treba da napuste luksuzno odmaralište na obali Kuvajta i da formiraju štab u lučkom gradu Um Kasru. Još pre nego što Bagdad bude konačno osvojen, bivši general-potpukovnik Garner treba da preuzme posao "koordinatora za civilnu upravu" pod komandom generala Tomija Frenksa.

Garner - stari Ramsfeldov prijatelj - sada radi kao šef "odeljenja za obnovu i humanitarnu pomoć" u Pentagonu. Istovremeno, on se nalazi na vodećoj poziciji američke firme za proizvodnju oružja "SZ Coleman", koja je između ostalog snabdela Izrael raketnim sistemima.

Privatizacija naftne industrije

"Ovde smo da završimo posao", kaže Garner, da "oslobodimo Iračane i da obezbedimo vladu koja će predstavljati slobodnu volju naroda".

Garner želi da ostvari ovaj cilj za tri meseca; u Pentagonu i Stejt departmentu se, doduše, računa sa periodom okupacije od dve do pet godina. Sada je već sigurno: Amerikanci će administrativno podeliti Irak na tri pokrajine, kao što je to bilo u Osmanskom carstvu - Mosul, Bagdad i Basra. Dvema pokrajinama upravljaće bivši generali, a Bagdadom nekadašnja američka ambasadorka u Jemenu. Prioritet je uklanjanje vladajućih pozicija funkcionera iz redova BAAS partije.

Nema mesta za diplomatske tonove

Iz dokumenta Stejt departmenta koje su američki novinari imali prilike da vide, jasno proizlazi da američki administratori žele da privatizuju iračku državnu naftnu industriju. Tako će se prvo prodati benzinske pumpe privatnim firmama, a kasnije će se privatizovati i eksploatacija i proizvodnja nafte.

Oko nominovanja 23 američka administratora koji će biti na čelu postojećih ministarstava u Bagdadu, još uvek se vode sporovi. Na primer, Bela kuća se protivi predlogu da bivši direktor CIA Cejm Vulsli sada postane šef ministarstva informisanja. Smatra se da je Vulsli pogrešio kada je, dok je bio na čelu tajne službe, optužio Irak za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993. godine.

Svoje pravo lice on je pokazao prošle nedelje na jednom predavanju u Los Anđelesu, kada je rat u Iraku označio kao početak "četvrtog svetskog rata", pri čemu smatra da je hladni rat bio "treći svetski rat". Američki neprijatelji u "četvrtom svetskom ratu" su, prema mišljenju Vuslija, verske vođe u Iranu i "fašisti" u Srbiji. Po četvrti put za sto godina, uzbuđeno je govorio bivši šef CIA, "marširaju ova zemlja i njeni saveznici".

Najvažniji američki saveznik, britanski premijer Toni Bler nije jedini kome baš ne odgovaraju ovakve vojno-imperijalne fraze. Službenici Stejt departmenta, na čijem čelu se nalazi Ramsfeldov rival Kolin Pauel, nisu zadovoljni činjenicom da je Pentagon odbacio čitav niz njihovih kandidata za ministre - uglavnom bivše diplomate koji poznaju Bliski istok - uz obrazloženje da su "previše birokratski". Sledeća sporna tačka jeste pitanje o tome kakvu ulogu treba da ima šef Iračkog nacionalnog kongresa Ahmad Habali, na čemu insistira Pol Volfović.

Neokonzervativci u Pentagonu žele da za visokog savetnika kandiduju bivšeg bankara koji od 1958. godine više ne živi u Iraku, kao i jednog njegovog rođaka. Nasuprot tome, Stejt department, ali i CIA smatraju da je štićenik Pentagona diskreditovan, zbog toga što je neobjašnjivo nestalo nekoliko miliona dolara Nacionalnog kongresa. Pri tome, Halabi, po poreklu šiitski musliman, nije u svojim prognozama o ratu izrazio realnu procenu raspoloženja među svojim zemljacima. On je prognozirao da će doći do spontanog narodnog ustanka protiv Sadama Huseina i momentalnog masovnog dezertiranja iračkih vojnika.

Mada borba za dominaciju između Pentagona i Stejt departmenta još uvek nije odlučena, jedna stvar je ipak jasna. Najviše što će američka vlada dozvoliti Ujedinjenim nacijama u Iraku jeste da dobiju podređenu ulogu u organizovanju humanitarne pomoći, mada Toni Bler i evropske vlade traže mnogo više.

Evropa ostaje posmatrač

Iako se još uvek ne zna kako će Iračani prihvatiti svoje nove američke gospodare, nameće se jedna istorijska paralela koja se baš ne uklapa u lep koncept oružanog izvoza "slobode i demokratije".

Nakon što su snage Britanskog carstva 1917. godine proterale Turke iz Bagdada, one su uspostavile protektorat. Ubrzo je, međutim, došlo do stalnih oružanih ustanaka protiv kolonijalnog režima.

Britanski okupatori, među kojima su i Artur Haris, koji je u Drugom svetskom ratu pretvorio u prah i pepeo nemačke gradove, borili su se protiv pobunjenika tako što su ih bombardovali iperitom.

Međutim, uprkos angažovanju tolikih sredstava Iračani su na kraju pobedili u borbi za svoju nacionalnu nezavisnost i samoopredeljenje.

Michael Sontheimer


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

17:35h

Der speigel: U kandžama jastrebova

17:45h

Deutsche welle: Štajner iskoristio trenutak

 



     


FastCounter by LinkExchange