BEOGRAD - Ne malo će se iznenaditi putnik ukoliko se odluči da sa beogradske autobuske stanice krene, na primer, za Pančevo. Kratka relacija, udaljena samo dvadesetak kilometara od prestoničkog centra, papreno će biti naplaćena u slučaju da putnik kartu, kako bi i trebalo, kupi na BAS-ovom peronu.

Karta do Pančeva, sa jednim prevoznikom koji, inače, ima najveći broj linija na ovoj relaciji, košta 50 dinara. Međutim, uz kupovinu karte obavezna je i kupovina peronske karte, pa se time cena duplira, jer je od pre nekoliko meseci peronska karta poskupela i košta 50 dinara.

		Putnici se snalaze Ovo je prikaz samo nekih cena koje na ime peronske karte naplaćuju autobuske stanice u Srbiji. Zbog ovakve situacije brojni putnici pokušavaju da zaobiđu plaćanje peronske karte, i to posebno na beogradskoj stanici trudeći se da se "prošvercuju" u autobus na razne načine. Zaustavljaju ga kada napusti peron, mole kontrolore na peronu da ih pusti na stanicu rečima "samo da ispratim rođaka"... Podsećamo, cena stanične usluge je u statusu slobodnog formiranja cena i svojevremeno inicijativa Privredne komore Srbije da se naplata te usluge nađe u režimu kontrolisanih cena oborena je na Ustavnom sudu.

U nju su uračunate tri stavke i to stanična usluga koja košta 28, rezervacija koja je 15 i osiguranje koje iznosi sedam dinara. Žeton koji služi za izlazak na peron takođe je 50 dinara. Čak je u nekoliko navrata iz BAS-a najavljivano da plaćanje osiguranja nije obavezno, ali sudeći po kratkoj anketi obavljenoj na ovoj stanici, o izbegavanju plaćanja te obaveze, niko i ne stigne da razmišlja. Tako dolazimo do apsurda da je cena autobuske karte izjednačena sa cenom peronske karte.

Možda u zavisnosti od toga kako izgleda, da li je čista, provetrena, zagrejana, tek cena peronske karte u autobuskim stanicama u Srbiji znatno se razlikuje. Drastičan primer je u Leskovcu, gde peronska karta u stvari i ne postoji, niti se plaća stanična usluga. Da li zbog oronulosti i zapuštenosti stanične zgrade i perona, tek putnici u ovom gradu su oslobođeni tog nameta.

Nešto severnije, u Kragujevcu žeton za izlazak na peron košta 17 dinara i uz još deset dinara za rezervaciju, čini sastavni deo karte. Na jugoistoku Srbije u Nišu žeton košta 30 dinara, a stanična usluga je pet. U Valjevu stanična usluga plaća se 15 dinara, a peronska karta 20 dinara.

U Vojvodini cene ove usluge takođe variraju, pa je na primer u Vršcu stanična usluga deset dinara, u Novom Sadu 15 dinara, dok je žeton na ovoj autobuskoj stanici 30 dinara. U Subotici stanična usluga je 15 dinara, a toliko je i peronska karta, dok je u Somboru stanična usluga 15, a rezervacija sedišta 30 dinara i obe stavke putnik je obavezan da plati.

A. Matić