BEOGRAD - Zona slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope trebalo je da bude uspostavljena do kraja prošle godine. Podsećanja radi, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija, Rumunija, Hrvatska, Moldavija i tadašnja SR Jugoslavija su juna 2001. godine u Briselu potpisale Memorandum o liberalizaciji i olakšavanju uslova trgovine, čime su preuzele obavezu da do kraja 2002. godine međusobno zaključe bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini.

Taj posao ni do današnjeg dana nije završen, a dodatno ga komplikuju i usporavaju nerešeni ekonomski odnosi između Srbije i Crne Gore.

		Bez sporazuma sa Slovenijom U toku je revizija sporazuma sa Makedonijom, s obzirom da je on potpisan još 1996. godine i ne odgovara u potpunosti pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije. Takođe, i sporazum sa Rusijom će pretrpeti izvesne promene nevezano za harmonizaciju, a njima će se veći broj roba staviti na režim slobodne trgovine u cilju smanjenja trgovinskog deficita SCG sa tom državom. Sporazum sa Slovenijom je parafiran, odnosno potpisan na nivou pregovaračkih delegacija, ali sada je kasno za njegovo zaključivanje imajući u vidu da ta zemlja sledeće godine postaje članica EU i da će zbog toga ovakve sporazume morati da otkazuje. Sa Albanijom, Rumunijom, Bugarskom i Moldavijom sporazumi su za sada samo parafirani, a potpisivanje sledi nakon rešavanja ekonomskih odnosa između Srbije i Crne Gore.

- Kod nas su trenutno na snazi sporazumi sa BiH, Makedonijom i Mađarskom, koja je članica, ali ne i korisnica Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Pored toga, zaključili smo i poseban sporazum sa Ruskom federacijom koji se primenjuje iako ga, za razliku od nas, Duma nije ratifikovala. Sada imamo problem u primeni ovih sporazuma, s obzirom da su oni rađeni po carinskoj tarifi SRJ, a carinske stope Srbije i Crne Gore danas se značajno razlikuju, kaže za "Glas" Dejan Jovović, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne Gore.

Pored sporazuma koji su već na snazi, potpisan je sporazum i sa Hrvatskom, koji treba da bude ratifikovan u hrvatskom saboru. Ipak, on neće moći da bude ratifikovan i u parlamentu SCG, dok se prethodno ne obavi harmonizacija carinskog i spoljnotrgovinskog sistema članica državne zajednice. Zbog toga su pod znakom pitanja i već zaključeni sporazumi, kao i oni kojima potpisivanje tek predstoji, kaže Jovović i dodaje da će se tek nakon harmonizacije videti šta i kako dalje.

- Moraćemo da organizujemo dodatne konsultacije i pregovore sa partnerima iz regiona. Naime, problem nije u tekstu nekog od tih sporazuma, već u robnim listama koje se nalaze u aneksu i koje su za svaku zemlju specifične. Logički gledano, verovatno će se u dogovoru sa partnerima izvršiti revizija robnih lista, a sve u skladu sa novom carinskom politikom Srbije i Crne Gore, napominje Jovović.

Prema njegovim rečima, Crna Gora primenjuje samo sporazume sa Makedonijom i Rusijom, koji su zaključeni još pre osnivanja Pakta za stabilnost. Grupa za trgovinsku liberalizaciju u okviru Pakta je zabrinuta zbog trenutne situacije, jer želi da se zona slobodne trgovine uspostavi sredinom tekuće godine. Zbog toga su Pakt i Evropska unija Srbiji i Crnoj Gori ponudili tehničku pomoć kako bi se ovi problemi što pre rešili.

B. Božić