[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 27. 2. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Od Dejtonskog sporazuma do danas potrošeno pet milijardi evra za pomoć Bosni

Stabilizacija daleki cilj

Ekonomija potpuno malaksala, investicije svedene na minimum, stopa nezaposlenosti varira između 18 i 40 odsto, a siromaštvo se sve više širi

SARAJEVO - U Bosni vlada mir zahvaljujući tome što njom patrolira 12.000 vojnika Atlantskog saveza. Od sporazuma u Dejtonu 1995. godine, međunarodna zajednica je potrošila oko 5 milijardi evra na ime civilne pomoći ovoj zemlji. Neki efekti su vidljivi: osim rana koje su još uvek otvorene, bosanska prestonica je uglavnom obnovljena. U toku su bezbrojne reforme koje imaju za cilj stvaranje pravne države.

Međutim, finansijska pomoć u suštini samo pothranjuje opštu korupciju i pronevere, a što se ostalih stvari tiče, svedočenja stanovnika Sarajeva potvrđuju da bilans ni izdaleka nije uspešan kako to neki tvrde.

"Ekonomija je potpuno malaksala, investicije su svedene na minimum, stopa nezaposlenosti varira između 18 i 40 odsto, a siromaštvo se sve više širi", rezimira Srdan Dizdarević, predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava. "Uslovi svakodnevnog života su izuzetno nesigurni, a omladina je opsednuta željom da pobegne iz ove zemlje. Na svakom koraku se može konstatovati nedostatak nade, a čitavi životi su u potpunom rasulu: sedam godina posle rata mi imamo mir i ništa više".

Sa ovom teškom konstatacijom se slažu mnogi predstavnici međunarodne zajednice, kako civilni tako i vojni. Utoliko pre, što nije samo ekonomija u pitanju: takođe značajna u sporazumima iz Dejtona, etnička podela se pojačala, ustalila se u gradskom tkivu velikih gradova kao i u obrazovnom sistemu.

Veliko međunarodno prisustvo, prisustvo vojnika SFOR-a (stabilizacionih snaga NATO) pojačano veoma brojnim pripadnicima raznih međunarodnih organizacija, povećava "kolateralnu štetu": ako je Bosna poprište najveće mreže prostitucije na Balkanu, to je, između ostalog, i zbog toga što postoji jaka lokalna potražnja.

"Najgore je prošlo"

Ipak, ni u jednoj drugoj zemlji međunarodna zajednica ne raspolaže tako apsolutnim ovlašćenjima. U ispunjavanju svoje misije, lord Ešdaun, visoki predstavnik zadužen za sprovođenje sporazuma iz Dejtona, može da nametne sve institucionalne reforme koje želi, može da odbije naimenovanja najviših političkih funkcionera u saveznoj državi i u dva bosanska entiteta - Muslimansko-hrvatskoj federaciji i Republici Srpskoj. On ne voli izraz "međunarodni protektorat" koji se često koristi za tu vrstu institucionalnih stega i tvrdi da je "najgore prošlo".

"Potrebno je vreme da bi zarasle rane iz rata. Bosna je napravila veći napredak za sedam godina nego Severna Irska za 32 godine! Ona prelazi iz statusa zemlje koja se oporavlja, u status zemlje koja se priprema za pristupanje Evropskoj uniji, tvrdi Pedi Ešdaun. On priznaje da je međunarodna zajednica izgubila mnogo vremena u Bosni i da se prevarila u pogledu prioriteta. "Usredsredili smo se na organizovanje izbora. Rezultat svega toga je da smo za šest godina šest puta imali izbore. Ne treba se čuditi što učešće ne prelazi 50 odsto".

Nepoverenje

"Međunarodna zajednica je grešila iz najboljih namera", dodaje jedan njegov pomoćnik. "Sedam godina posle Dejtona kaže se da je uspostavljanje pravne države prioritet. Verovalo se da će se svi problemi Bosne rešiti prividom demokratskog života". Danas lord Ešdaun iznosi svoje prioritete: "Imati posao, pravično pravosuđe, nekorumpiranu policiju - sve su to ljudska prava", tvrdi on. U glavnom štabu snaga NATO-a priznaju da će SFOR, i pored redovnog smanjenja snaga, ostati još dugo.

Po rečima jednog visokog oficira, u početku je komanda - to jest, Amerikanci - "želela da se brine o svemu, tako da je izgubljeno mnogo vremena. Sada je SFOR sveden samo na vojnu misiju, i to je mnogo bolje". Bosanske vojne snage svih vrsta drastično su smanjene i pročišćene.

Po rečima generala Žan-Pjera Mejera, drugog u liniji komande SFOR-a, "danas se više ne plašimo prinudne akcije jedne vojske u odnosu na drugu. Različite frakcije više ne predstavljaju sredstvo za masovno međunarodno ubijanje. Sve što je imalo veze s teškim naoružanjem, ili je stavljeno iza brave, ili je uništeno".

To ipak, ne znači da su sve opasnosti otklonjene: silom demobilisani srpski, muslimanski i hrvatski borci dobili su pojedinačno po 10.000 kuna (oko 5.100 evra). Veliki broj je ušao u redove tri "kompanije za bezbednost - "Gama", "Puma" i "Kobra"," koje su osnovale sve tri zajednice uz "pravo ulaska" koje košta 10.000 kuna. Umešane u sve vrte krijumčarenja (oružje, droga, prostitucija), ove pretorijanske trupe ispunjavaju, u principu, čisto civilne zadatke na obezbeđenju, ali svrha njihovog postojanja je bez ikakve misterije: "Svaka zajednica želi da zadrži neku vrstu udarnih snaga za svaki slučaj", kaže general Mejer.

U Sarajevu, kako među bosanskim stanovništvom, tako i kod stručnjaka, ne vlada veliki optimizam: potpuno odsustvo osećanja države (ali koje države?), revanšistički i koristoljubivi duh, kultura zavisnosti od međunarodne pomoći, osnovne su karakteristike, kako se čini, izabranih političara.

Ukoliko strah od "batine" SFOR-a treba da predstavlja jedinu klimu u zemlji, takva situacija će okaljati međunarodnu akciju na Balkanu. "Bojim se", priznaje lord Ešdaun, "da će Evropska unija izgubiti strpljenje i odustati od finansijskih napora".

Laurent Zecchini


vesti po rubrikama

^izbor iz strane štampe

17:00h

Od Dejtonskog sporazuma do danas potrošeno pet milijardi evra za pomoć Bosni

 



     


FastCounter by LinkExchange