Grip tipa Be, manjeg epidemijskog potencijala, zahvatio je Češku, Nemačku i nordijske zemlje, a u istočnim zemljama Evrope pojavio se virus gripa tip A, koji ima bržu moć širenja, ali kod nas je zabeležen samo adenovirus i parainfluenca 3.

Prema rečima epidemiologa, a na osnovu prošlonedeljnih izveštaja, gripa nema, ali polako raste broj respiratornih infekcija. Možda i ima pojedinačnih slučajeva influence, ali zvanično još nije registrovan nijedan slučaj u našoj zemlji. Lekari objašnjavaju da se kod nas, pošto smo siromašna zemlja, grip najčešće prepozna tek kad se napune čekaonice.

		Lečenje Protiv virusa gripa i drugih respiratornih infekcija ne postoji jedinstven lek već se koristi simptomatska terapija. Dr Jasminka Nedeljković savetuje da bi, ako je povišena temperatura, trebalo uzimati "brufen", ako osoba ima kijavicu i kašalj onda sirup protiv kašlja, a ako je veliko znojenje onda treba nadoknaditi tečnost. Dr Nedeljković napominje da antibiotike i andole ne bi trebalo ni slučajno uzimati na svoju ruku, a u svakom slučaju preporučuje se uzimanje što više tečnosti vitamina i što češće provetravanje prostorija.

U prošloj nedelji bilo je oko 13.000 akutnih respiratornih infekcija i 80 registrovanih slučajeva "bolesti slične gripu", kojih je bilo dva puta više nego pretprošle nedelje. Analize uzoraka na Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" pokazale su da to ipak nije grip.

Pošto su simptomi ove bolesti, kao i ostalih infekcija disajnih organa, iste kao kod gripa, javnost već odavno sumnja da je stigao virus gripa i teško se lekarima veruje da ga kod nas zaista nema.
- Simptomi isti, a svako od nas je individua koja ima različit imunitet, pa samim tim se i infekcije i grip različito manifestuju od osobe do osobe. Grip se jedino može prepoznati po brzini širenja i kod njega je teža klinička slika. Kad jedna osoba oboli od gripa, vrlo brzo (u roku od šest do 24 sata) oboleće sve osobe iz tog okruženja, a influenca veoma obara imunitet.

Kod drugih respiratornih infekcija to ide mnogo sporije, a i jedna i druga bolest se prenose direktnim kontaktom i kapljičnim putem, odnosno vazduhom, pljuvačkom - objašnjava dr Živa Vuković, epidemiolog u "Torlaku".

Dr Jasminka Nedeljković, šef Odseka za respiratorne viruse u ovoj ustanovi, rekla je da je zabeležen porast adenovirusa i parainfluence 3, koji su takođe respiratorni virusi slični gripu, a najčešće izazivaju i stomačne tegobe. Uz kašalj, kijavicu, temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, kod ovih infekcija javlja se i keratokonjuktivitis.

- Za preventivu od gripa još nije kasno tako da oni koji su zainteresovani mogu još da prime vakcinu protiv gripa. Čak i kad počne epidemija nije kasno za primanje vakcine sve dok neko iz porodice, na primer, ne oboli - kaže dr Vuković.

D. Stanimirović