[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 19.01. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Branislav Kovačević, predsednik koalicije "Šumadija", o novom ustavu Srbije

Kragujevac zaslužuje četiri ministarstva

Građani o novom ustavu treba da se izjasne na referendumu. Dirnuli smo u gnezdo finansijske I političke moći beogradske oligarhije. Vreme je da Srbija vrati dug Šumadiji

Jedan od uslova za rešenje krize u Srbiji, koja traje deset-dvanaest godina, jeste donošenje novog ustava. Potrebno je da se saslušaju različiti politički predlozi, pošto je taj posao dosad izgledao ovako: okupi se šest "umnih" glava, odu na Žabljak ili na drugu planinu i onda izmudruju kako Srbija treba da izgleda. Posle se mi godinama mučimo pod tim ustavom. Ovoga puta treba videti kako razmišljaju ljudi koji žive širom Srbije i pitati ih kako oni zamišljaju decentralizaciju - kaže za "Glas" Branislav Kovačević, predsednik koalicije "Šumadija".

Čime Šumadija zaslužuje poseban status?
- Postoje prirodni regioni i oni su tako definisani još od 19. veka, bilo da je reč o Timočkoj krajini, Braničevskom okrugu, Šumadiji, Sandžaku, Vojvodini... Tek kada se tako odrede regioni i kad se regulišu njihovi međusobni odnosi, onda se pravi ustav. Ne sme da se dogodi da neko, u zavisnosti od toga odakle potiče, pokuša da za svoj zavičaj dobije što više. Mi se nismo rukovodili tom idejom. Šumadija i Kragujevac su iznedrili modernu Srbiju, pa zato postoji dug srpskog naroda prema Šumadiji i vreme je da se on vrati.

Koje nadležnosti, po vašoj zamisli, treba da dobije taj region?
- Vojvodina je krenula daleko brže u reforme nego drugi krajevi Srbije, baš zato što ima određen stepen autonomije i nadležnosti. Bez skupštine, vlade i budžeta nije moguće da region funkcioniše. Kako da se odredi strategija jednog regiona ako ne postoji skupština u kojoj će se o tome raspravljati. Kad se i usvoje određeni zaključci, njih treba da sprovede vlada. Sve se to, naravno, ne može bez budžeta.

Dva predloga

Po usvajanju ustava očekuju se parlamentarni izbori. Kada bi to moglo da se desi?
- To je logičan sled događaja. Ako postavimo analogiju između rada na novom ustavu i izrade ustavne povelje, onda bi taj posao mogao da se oduži. Sve zavisi od toga kako ćemo koncipirati novi ustav. Postoje zasad dve varijante - da ustav bude kraći s opštim elementima koji neće precizno definisati sve detalje, već da se to prepusti zakonima. Ako budemo išli u detaljnu razradu novog ustava, onda mislim da nećemo moći da ga napišemo ni za tri godine.

Znamo i mi

- To što građani Šumadije dosad nisu tražili ovakav status ne znači da nisu osećali potrebu za tim. Jer, pođimo od banalnog primera: da bi se promenilo ime ulice u Kragujevcu, mora da se dobije saglasnost ministarstva u Beogradu. Da li misle da mi ne znamo kako treba da nam se zovu ulice?!

Predlažete da Kragujevac ubuduće bude prestonica. Da li je taj grad materijalno i tehnički spreman za takav zadatak?
- Čak i Englezi razmišljaju o tome da iz Londona predsedništvo presele u Liverpul, u Americi glavni grad nije najveći grad, već Vašington. Nenad Čanak predlaže da prestonica Vojvodine ne bude Novi Sad, već Sremski Karlovci. Kragujevac ne treba da preuzme sve funkcija kao buduća prestonica, ali je prirodno da tamo budu ministarstvo privrede (koga sad nema), kulture i prosvete, možda i ministarstvo za lokalnu samoupravu. To što su Kragujevac i Šumadija u teškoj finansijskoj situaciji nije prepreka, jer je cela zemlja u teškoj situaciji.

Protivnici regionalizacije smatraju da to vodi daljoj razgradnji Srbiji.
- Ne znam ko su protivnici, jer su nas pojedini mediji u vreme Miloševića satanizovali kao separatiste i besmisleno je sad odgovarati na takve optužbe. Uslov za demokratizaciju jeste decentralizacija, za to se zalaže i Evropska zajednica. Danas nema nijedne ozbiljnije partije koja se ne zalaže za regionalizaciju, pa samo treba videti kakve nadležnosti treba da imaju regioni. Čak i DSS, kao relativno konzervativna stranka, zalaže se za nešto što je slično našem predlogu. Činjenica je da smo dirnuli u gnezdo finansijske i političke moći beogradske oligarhije. Smeta im što mislimo da Srbija treba da se razvija sinhronizovano, a ne samo Beograd.

Imate li dovoljnu podršku za svoje ideje ili je reč o političkom marketingu?
- Naravno da svaka partija koristi priliku za politički marketing. Ovo je deo našeg programa još od 18. oktobra 2001. godine i to su podržale i druge stranke i pojedine nevladine organizacije. Stranke i postoje da bi ih neko čuo, poverovao u ideje i shvatio da su one realne.

Već se postavlja pitanje konsenzusa za usvajanje ustava. Hoće li izvorni DOS moći da se dogovori?
- Još u Moroviću smo se dogovorili da se i u okviru Vlade Srbije i Skupštine formiraju komisije koje će raditi na pripremi i izradi ustava. Kada se sačini predlog ustava, onda je neophodna javna rasprava. Jer, građani Srbije treba da znaju za kakav ustav glasaju. Pitanje je kako će se doneti novi ustav: da li kršenjem starog da bi se napravio diskontinuitet s prethodnom državom ili po proceduri koju predviđa aktuelni. Bez obzira na to, građani treba da se izjasne na referendumu.

D. Stevanović


vesti po rubrikama

^intervju

13:25h

Branislav Kovačević, predsednik koalicije "Šumadija", o novom ustavu Srbije

14:10h

Ljiljana Zobenica: Na pasatima uštedeli milion evra

 



     


FastCounter by LinkExchange