[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 12.01. 2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


"Bela knjiga o radiodifuziji od 1990. do 2.000" Slobodana Đorića

Igre bez granica vlasti i nezavisnih medija

Šta se sve događalo po medijima u prethodnoj deceniji, a sada nikom ništa

BEOGRAD - "Bela knjiga o radiodifuziji od 1990. do 2.000" Slobodana Đorića, koji je i osnivač Udruženja radio i TV stanica "Spektar", ne samo da opisuje katastrofalno stanje u srpskim medijima u ovom periodu, nego daje i tačnu hronologiju događaja u sferi elektronskih medija.

"11. januara 1993. u holu Televizije Beograd u Takovskoj 10 odigravala se drama koja do tada nije viđena u ovoj kući, niti u Srbiji. Službenici obezbeđenja kontrolisali su ulazak svakog od zaposlenih, tražeći njihova imena na spisku. Novinarima, rediteljima, produkcionom osoblju i drugima čija su se imena našla na spisku oduzimane su propusnice a ulazak zabranjen. Velika čistka u RTS obuhvatila je 1.103 radnika koji su "zbog sankcija" poslati na "prinudni odmor". Akcija je pripremana u tajnosti i izvedena munjevito", samo je jedan deo knjige koji više podseća na dobar triler, nego na hronologiju medijskih događaja u Srbiji.

Bela knjiga podseća i kako su osnovane manje TV i radio stanice - TV Palma formirana je krizne 1993. godine, a njeno glavno obeležje su postali tvrdi pornići koji su se prikazivali usred noći. Zanimljivo je i da je, kako se navodi, TV Palma startovala deset dana po bekstvu Jezdimira Vasiljevića iz zemlje, iako je štampa pisala da je on vlasnik 90 odsto preduzeća.

TV Pink, vlasnika Željka Mitrovića, pojavio se u etru 16. septembra 1994. godine. "Taj program je za medijske poslenike bio sinonim za šund i neukus, pa su se stvorile kovanice poput pink-kultura i pinkovizija", navodi Đorić. Inače, kompanija Pink je nastala 1988. osnivanjem audio studija. Mitrović je kasnije otkupio Radio "Pingvin" i osnovao muzičku kuću "Siti rekords". U knjizi se navodi i da je "Pink" ušao u etar preko kanala RTS i uz upotrebu emisione infrastrukture RTS.

BK TV počeo je da radi 5. decembra iste godine, kad je i poslanik SPS-a Raka Radović imenovan za direktora TV Trstenik.

Sledeće godine, RTS je od lokalnih medija stvarao mrežu zavisnih lokalnih TV, dok je BK okupio dvadesetak vlasnika privatnih televizija kojima je ponudio saradnju i obuku kadrova. Prema Đorićevim navodima, Željko Mitrović je prigovorio domaćinu da BK ima ambiciju da postane naš Berluskoni i da usisa male privatne stanice.

1995. godine režim je u državnim medijima promenio kadrove - Dragoljub Milanović je došao na mesto Milorada Vučelića, a UO "TV Politike" je za glavnog i odgovornog ove kuće imenovao Radmilu Višić, kasnije čuvenu po tužbama protiv medija kojima su, na osnovu Šešeljevog zakona o informisanju, naplaćivane enormne novčane kazne.

U Beloj knjizi o radiodifuziji, Slobodan Đorić se osvrnuo i na plaćanje TV pretplate - Savezni sud je u septembru 1996. godine zaključio da je propisivanje takse na električno brojilo pravo Republike i opšti interes. Te godine ministar informisanja bio je Aleksandar Tijanić. Još za vreme njegovog mandata režim je u medijima imao ogroman uticaj, tako da se oni koji nisu imali podršku SPS-a i JUL-a nisu usuđivali da koaliciju "Zajedno" puste ni u reklamnim sekundama.

Velike kadrovske promene dogodile su se 1997, godine koja je bila krizna po režim, na mesto ministra za informisanje dolazi Radmila Milentijević, a na čelu Ministarstva za telekomunikacije je Dojčilo Radojević. Polovinom godine Milorad Komrakov je imenovan za glavnog urednika informativnog programa RTS-a. Radojević je "očistio radiodifuzni spektar u kojem su ostali samo RTS, jedan broj režimskih i mali broj nezavisnih medija", a protiv 72 radio i TV stanice napisane su krivične prijave. Iako je sud čak i proglasio nezakonitim oduzimanje delova predajnika, ministar Radojević je ove akcije bez prepreka sprovodio.

Đorić piše da je 1998. vlast promenila strategiju i da je htela oblast radiodifuzije da iskroji prema svojim merilima i to ne više primenom brutalne sile, nego sofisticiranim metodama - objavivši oglas Saveznog ministarstva za telekomunikacije za davanje dozvola za korišćenje radiofrekvencija i TV kanala. Dozvolu su dobile 174 radio i 73 TV stanice, među kojima je bilo samo tri članice ANEM-a. Kako su na spisku bile B92 i TV 5 iz Niša, na čijem je čelu bila Slavica Nikolić-Čorbić, jedna od osnivača Udruženja za razvoj privatne radiodifuzije "Spektra", vlast je mislila da će ih ovim odabirom umiriti. Međutim, ova godina će se zapamtiti kao početak kraja za nezavisne medije, kad je ministar za informisanje postao Aleksandar Vučić i kad je izglasan drakonski Zakon o informisanju koji je medijima neprestano držao nož pod grlom. Ovom zakonu prethodila je Uredba o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO. Mediji su nazvani petom kolonom i saveznicima zapadnih zemalja. Te i sledeće dve godine mnoge medije će vlast zatvoriti, a vrhunac će nastupiti 2000. godine kad će tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj "optužiti novinare nezavisnih medija za saučesništvo u ubistvu ministra vojske Pavla Bulatovića i zapretiti im likvidacijom."

Kasnije se iz izjave Gorana Matića, sekretara za informisanje, saznalo da je dodeljeno 395 radiofrekvencija i TV kanala, što je značilo da su neki od 247 emitera dobili dve ili više frekvencija. Obrazloženje zašto su neke stanice odbijene, bilo je da nemaju valjanu građevinsku dozvolu.

Košava oduvala druge

Na četvrti rođendan Radio Košave, 1998. godine, formirana je televizija sa istim nazivom i istim direktorom, kćerkom tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Slobodan Đorić piše da je TV Košava dobila dozvole za TV kanale "od maminog partijskog druga Ivana Markovića, a predajnički sistem od tatinog parijskog druga Dragoljuba Milanovića, direktora RTS".

Režim je otimao emisionu opremu televizijama širom Srbije, a NUNS je na Trgu Republike organizovao skromne proteste. Onaj ko im je prisustvovao, rekao bi da je medijima, posle duge agonije, konačno odzvonilo.

"Bela knjiga o radiodifuziji" donosi i pregled odobrenih i odbijenih zahteva za korišćenje radiofrekvencija i TV kanala na osnovu javnog oglasa 1998. godine, ali i pregled korišćenih frekvencija za koje ne postoji validna dokumentacija, ali i ugovori odobreni u 2000. godini na osnovu "diskrecionog mesta" ministra telekomunikacija i njegovog zamenika.

Ova knjiga, potkrepljena tačnim datumima otvaranja i zatvaranja medijskih kuća, pruža podatke o besmislenosti igre bez granica koju je vlast igrala sa nezavisnim medijima nameravajući da ih uništi.

M. Bjelovuk


vesti po rubrikama

^društvo

16:07h

Utvrđen Predlog zakona o zapošljavanju

16:14h

Predlog Zakona o rehabilitaciji otvorio mnoga pitanja

16:22h

"Bela knjiga o radiodifuziji od 1990. do 2.000" Slobodana Đorića

 



     


FastCounter by LinkExchange