GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Č U Đ E NJ E

Zašto lekari dobijaju batine?

Koliko su opravdana objašnjenja da Hitna pomoć nema dovoljno vozila?

Dana 21.12.2002. pozvala sam Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć da pruže pomoć mom deveru kome je pozlilo. Rekla sam da ima trnjenje obeju ruku, bol u grudima i 45 godina. Lekar, koji je tog dana bio na pozivima, uputio me je na Dom zdravlja.

Posle mog drugog poziva, kada sam mu rekla da hitno pošalje pomoć, dotični je odgovorio da mu dam nešto za smirenje i da ne KREČIM na telefon. Na moj odgovor da je uzeo tabletu za smirenje i da mu i dalje nije dobro, da mu trnu obe ruke, da ima bol u grudima, da su mu otac i brat umrli od srca, on me pita da li je on srčani bolesnik, kada mu odgovaram da ne znam, dotični odgovara da bih morala da znam.

Već vidno iznervirana njegovim pitanjima i odgovorima oko mog ubeđivanja da pošalje pomoć, tražim da mi kaže svoje ime, našta on odgovara da neće. Tada sam definitivno "pukla" (a ko ne bi?), našta se dotični konačno smilovao da uzme adresu pacijenta. Pomoć nije stizala više od pola sata i moj dever je preminuo.

Kada sam otišla u Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć da se žalim na postupak njihovog zdravstvenog radnika, upitali su me na pravnicu koja me je ljubazno saslušala i rekla da napiše žalbu njegova supruga jer ja nemam pravo žalbe jer sam snaja (vrlo je bitno pridržavati se slova zakona, mada sam ja, a ne njegova supruga, razgovarala sa dotičnim "zdravstvenim radnikom".

Dobili smo odgovor (prilog: pismo) u kome se navodi da je prvi poziv bio uobičajen (trnjenje ruku i bol u grudima) verovatno je trebalo da kažem da umire da poziv ne bi bio "uobičajen" Zatim navode da je prvi poziv bio u 16,34 sati, a ne u 16 (što je tačno), a nije važno koliko je bilo dati već izgubljeno vreme na čekanje. Zatim sledi objašnjenje da je tog dana, imajući u vidu da je bila "slava", stanje bilo veoma teško.

Slava je bila 19.12.2002, a ne 21.12.2002, a pošto je sada zimski period koji obiluje slavama, novogodišnjim i božićnim praznicima, nemojte zvati hitnu pomoć da ne bi prošli kao moj dever, već sami idite do njih, možda ćete imati sreće da usput i preživite, jer oni imaju ograničene broj vozila te ne mogu da izađu na licu mesta po svakom pozivu već pri prioritetu, ali je prioritet da javite da je dotični za koga tražite pomoć ne daj bože preminuo.

Tačno je da su posle mog trećeg poziva, kada je on već preminuo, poslate dve ekipe na licu mesta, ali je isto tako tačno da su tigli sa zakašnjenjem od najmanje pola sata. Lekarka koje je stigla sa prvom ekipom (saznala sam da se zove Biljana Živić) rekla mi je da je poziv dobila pre pet minuta.

Veoma sam zahvalna hitnoj pomoći što će preduzeti adekvatnu meru protiv njihovog zdravstvenog radnika, zbog neprimerenog načina ponašanja, kao i nepoštovanja dostojanstva ličnosti pacijenta, ali mi je isto tako dosta objašnjenja (opravdanja) da nemaju dovoljan broj vozila, da su im male plate, da porodilje koje umiru na porođaju sve do jedne (a bilo ih je podosta) imaju zdravstvene probleme (a svih devet meseci je sve u redu), da nema traga bebama koje su navodno umrle posle porođaja njihovih majki itd. Da ne nabrajam više, jer mnogo toga ima. Ovde mislim na celokupno zdravstvo.

Da li zaista treba da se pitamo i čudimo zašto lekari dobijaju batine? U slučaju da Vam stigne demanti od hitne pomoći u kome bi izjavili da moji navodi nisu istiniti, TVRDIM da je prava istina ovo što sam navela.

S poštovanjem,

Gordana Simić,
Beograd


P R O T E S T

A nadležni ćute...

Javljam se da javno uložim protest povodom odluke Upravnog odbora Udruženja osiguravajućih organizacija o podizanju cene obaveznog auto osiguranja za 40%. Ovo nije prvi put, da bar dva puta godišnje skaču cene ovog osiguranja, ali se ranije to vršilo pojedinačno, odnosno selektivno.

Sada su se organizacije osiguranja udružile i formirale monopol, dogovorile su se o jedinstvenoj ceni osiguranja kod svih, eliminisali konkurenciju i slobodnu tržišnu utakmicu. Dakle, u pitanju je klasično monopolsko ponašanje.

Iznenađen sam ćutanjem nadležnih kontrolnih organa ove države koja propoveda slobodnu tržišnu utakmicu.

Obrazloženja za ovakva poskupljenja su, uvek "kriva", navodno stara vozila! Postavlja se pitanje, kakva je razlika između novih i starih kola koja uredno prođu tehnički pregled i ispune uslove za promet u javnom saobraćaju? Zatim, da li je opravka oštećenih ili nadoknada uništenih starih kola skuplja od opravke ili nadoknade uništenih novih kola?

Kod saobraćajnih incidenata, najviše štete uglavnom čine obesni vozači koji kola menjaju kao cipele. Posle njih dolaze neoprezni i novi vozači. Svi oni zaboravljaju da je auto u neodgovornim rukama sredstvo za ubijanje.

Nasuprot njima su dugogodišnji iskusni vozači sa starim kolima, bez mogućnosti da kupe nova, pa ih čuvaju i neguju kao oči u glavi i najmanje učestvuju u incidentima. Takvim vozačima bi trebalo dati neke povlastice kod osiguranja.

Sada mi uz povećanje od 40%, nude kao "besplatno" zelenu kartu za putovanje u inostranstvo . To je još jedan dokaz da je procenat poskupljenja naduvan. Ne pada mi napamet da putujem u inostranstvo, jer kao penzioner jedva napabirčim da kupim 10 litara benzina mesečno.
Ovaj monopol ne bi smeo da prođe!

Đorđe Milošević,
Beograd


P R O T E S T

Neistinama po "Geopolitici"

"Mrzimo druge zbog sopstvenih trauma", "Glas javnosti" 6-7. januar 2003.

U "Glasu javnosti" u dvobroju od 6. i 7. januara objavljen je intervju sa dr Dušanom Janjićem pod naslovom "Mrzim druge zbog sopstvenih trauma". Odgovarajući na pitanje ko su organizatori i vinovnici incidenta pred Patrijaršijom, kada su vernici Anglikanske crkve sprečeni da u Patrijaršijskoj kapeli obave bogosluženje, sagovornik "Glasa javnosti" je, između ostalog, odgovorio:
"To su uglavnom ljudi iz "Obraza" i "Svetog Justinijana" (verovatno se misli na udruženje studenta "Sveti Justin" - p.a.) iz grupa poznatih po neonacističkom delovanju. Ima indicija da su njihovo delovanje kroz časopis "Geopolitika" svojevremeno vrlo blagonaklono podržavali krugovi iz britanske politike i novca".

U daljem odgovoru na pitanje, pokušavajući da izađe iz očigledne logične protivrečnosti, pomenuti gospodin dolazi do veoma zanimljivog zaključka: "Što se tiče britanske ambasade, to je poruka ambasadoru da je taj ultra desni deo spektra očekivao više podrške i novca. A verujem da se to isto odnosi i na neke fondacije iz nemačke".

Ovo su, ne samo najgrublje laži, već u isto vreme i nešto najapsurdnije što sam u poslednje vreme pročitao. Još je veći apsurd da za finansiranje iz inostranstva optužbe stižu od predsednika "Foruma za etničke odnose". List "Geopolitika" nema nikakve veze sa događajima ispred Patrijaršije. Takođe, čitaoce "Geopolitike" ne treba mnogo uveravati da niko ne finansira list. Jer bi, u suprotnom, "Geopolitika" izlazila redovno i ne bi u izlaženju pravila dvomesečne pauze.

Stvari treba nazvati pravim imenom. Sve nacionalne institucije i organizacije koje na bilo koji način afirmišu pravoslavnu veru i nacionalna osećanja izložene su medijskoj satanizaciji od strane nekih nevladinih organizacija, za koje su takve vrednosti nepoželjne u budućoj Srbiji kakvu oni projektuju. List "Geopolitika" je, nažalost, jedan od retkih, koja na jedan objektivan i analitičan način piše o potrebi zaštite nacionalnih i državnih interesa. To je isključivi razlog što je i "Geopolitika" postala predmet napada zasnovanih na ovako apsurdnim neistinama.

Osnivač lista "Geopolitika", Udruženje građana "Cer"
Glavni i odgovorni urednik, lista "Geopolitika"
Slobodan Erić,
Beograd


Z A H V A L N O S T

Hipokratova sledbenica

Poštovana redakcijo, htela sam da zamolim da objavite moje pismo u kome bih želela da istaknem, pohvalim, izrazim svoje divljenje prema dr sci med. Zorici Mandarić - Arsić koja je, meni i mnogim drugim pacijentima na otorinolaringološkoj klinici (KBC) u Beogradu, presudno pomogla da se zdravstveno oporavimo.

Uverena da ovakvih primera ima još - ipak mislim da je vredno i značajno reći da i u ovim tmurnim vremenima postoje ljudi humanisti, poklonici Hipokrata, koji život i zdravlje tretiraju kao najvišu kategoriju i u svom poslu slave božansku pomisao koja veli da je zdravlje najveće bogatstvo.

Hvala doktorki Zorici i njenim kolegama i srećna im i uspešna godina u koju smo zakoračili. S poštovanjem,

Stana Nikić,
Vrčin