[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kakve stereotipe imaju građani Srbije kad vrednuju sebe u odnosu na druge

Mi njima viljušku, a oni nama tako

Bili smo silan nebeski narod, a onda se 5. oktobra sve srušilo. Postali smo ratni zločinci... Treba nam vođa da mu pevamo "ti si rosno cveće"... Samo je Gospod savršeniji od nas... ali kad će komšiji da crkne krava... i Hitler je bio Srbin samo nije bio svestan

 

Ni kriv ni dužan, običan smrtnik u zemlji Srbiji već godinama se migolji u "ničim izazvanoj" ljutoj kavgi između nebeske odluke kneza Lazara, kosovske teške izdaje, turskoga zuluma i bedema hrišćanstva, s jedne strane, i Dejtona, krvožednog afričkog plemena i genocidne nacije, s druge strane. Pritešnjen između sopstvenih mitova i "svetske zavere" pokušava da se domisli zašto je to tako i može li biti onako...

- Ne mogu da verujem da su Srbi tako neki rušilački, ubilački narod... Ne verujem da bi ikad... Srbin bi možda ubio Srbina, ali nekog drugog, ne... Mi nismo genocidan narod. Mi bismo u afektu ubili, onako, komšiju, čas posla, ali da smo genocidan narod, nismo! Jesmo, kad dođe situacija stani-pani... Mi smo veoma saosećajan narod, priča jedan pripadnik srpske nacije. Kakvi su to Srbi, a kakvi oni drugi, bilo je jedno od pitanja prilikom istraživanja "Politika i svakodnevni život" koje je pokrenuo Institut za filozofiju i društvene nauke. Od oktobra 2001. do februara 2002. obavljeni su razgovori sa 300 ispitanika u 19 gradova Srbije. Autori projekta su dr Zagorka Golubović, Đorđe Pavićević i Ivana Spasić. U okviru projekta, saradnik Instituta antropolog Gordana Đerić analizirala je razmišljanja građana o "osobinama" nacionalnog identiteta.

- Postoje stereotipne slike o tome kako izgleda plavuša, kompjuteraš ili pandur, ali postoje i "teža" uopštavanja koja se odnose na osobine naroda i služe u političke svrhe, a pokreću se u vreme političkih kriza. U nauci postoje ustaljena mišljenja da stereotipe usvajaju ljudi iz seoskih sredina, oni koji su neobrazovani i nisu u mogućnosti da upoznaju druge. E, to se u ovom istraživanju ne vidi. Mnogo više stereotipa imaju profesori istorije, srpskog, engleskog jezika, kao i policajci i vojna lica! Oni su se obrazovali u velikim gradovima i bili su u prilici da sreću te "druge" - Muslimane, Hrvate, Engleze ili Nemce! Neobrazovani ljudi često, pak, ne iznose stereotipne sudove. Nepismena starica iz Pirota na pitanje kakvi smo mi Srbi odgovorila je: "Iako smo Srbi, sigurno ima neko loš". Ona polazi od privrženosti svom narodu, ali dozvoljava različitost. Nije obrazovanje garancija nekakve slobodoumnosti ili humanosti, ukazuje Gordana Đerić.

Da li su Srbi bolji od drugih

Sterotipe usvajamo nesvesno - u školi, njima se služe i novinari i političari. Oni postaju deo našeg mišljenja a da ih nikada nismo preispitali ili posumnjali u njih.

- Ispitanici često imaju unapred spremljene odgovore - ili smo najbolji ili najgori. Pojedini sebe izjednačavaju sa nacijom kao da sebe da vrednuju, kaže Đerićeva.

Upravo tako sebe opisuje jedan profesor istorije: "Drago mi je što sam profesor, što sam uspeo da završim i radim ono što volim, ali draže mi je što sam Srbin". Dizajnerka iz Beograda je još preciznija: " Ne postoji niko savršeniji od nas. Gospod je najsavršeniji, a od naroda jesmo... Kamo lepe sreće da je većina nacija takva. Ne bi bilo ratova i ne bi bilo sukoba. Eventualno čega bi bilo - lopovluka. Nažalost, moram da kažem, mi svi, Srbi, mi smo sitni lopovi".

Neki se opredeljuju za uobičajene predstave o srpskoj gostoljubivosti, veličini, nebeskom poreklu, herojstvu, posebnosti... Tako jedan Leskovčanin govori o srpstvu sa poetskim nadahnućem: "Ja sam Srbin i proklet sam što sam Srbin... To nije stvar nacionalnosti, već mentaliteta - trpeti kad ti je najgore, boriti se protiv najjačeg i biti svestan da to neće doneti ništa dobro." Drugi, pak, ističe da mi uvek čačkamo tamo gde ne bi trebalo da čačkamo... kao jednu od srpskih izuzetnosti. Mnogim stereotipima o čovečnosti, duhovnosti, miroljubivosti obezbeđuje se "argumentacija" da su Srbi "bolja vrsta ljudi" od drugih. "Sve ono što bi trebalo da bude karakteristika za jedno ljudsko biće, to kod nas ima"... "Nema Srbina kukavice"... "Ko osim Srba može da oprosti ono što smo mi oprostili! I sada kad se desilo ovo u Americi, apsolutno niko nije želeo te katastrofe, niti je rekao - ako. Oni jesu to zaslužili, ali im mi to nismo želeli"... "Učili smo u školi, poklonili smo im viljušku"...

Građani smatraju da postoji nesklad između onog što smo bili (mitske predstave o naciji) i sadašnjeg stanja i zaključuju da se narod "popravi". Mnogo su češći negativni stereotipi - o srpskoj neslozi, zavisti, inaćenju, nezrelosti naroda... Niz negativnih karakteristika obogaćuje se pričom o crkavanju komšijine krave - "komšiji nikako da crkne krava, ne znam zašto mi to radi". Neki smatraju da su nas loša vremena iskvarila, a drugi da je za ružnu sliku kriv neko sa strane jer "zločin nije u srpskom duhu".

"Nismo mi više Srbi - iako smo bili silan nebeski narod, zaključila je jedna penzionerka iz Beograda, dok novinarka mora da kaže da su Srbi - barabe. "Bili smo dostojanstveni, pametni i hrabri. Onda se 5. oktobra srušilo sve. Postali smo ratni zločinci"..."Mi smo ocrnjeni, predstavljeni smo kao afričko pleme, smatra nezaposlena Nišlijka, dok učenica iz Pančeva optužuje Beograđane da su "za pogrešno srpstvo".

- Većina ispitanika se slaže da su Srbi nesložni i da je to srpski usud. Nesloga je uzrok sadašnje teške situacije. Sloga je ključna nedostajuća osobina na putu prevazilaženja krize. Neslogom se objašnjava i savremena politička situacija - trvenja, političke razmirice Koštunice i Đinđića, zahlađenje odnosa srpske i crnogorske vlasti. Time se objašnjava različitost mišljenja, ono što je u parlamentarnom društvu očekivano, smatra Đerićeva.

Nezrelost Srba je, poput nesloge, nepromenljiva, skoro sudbinska osobina. Jedan Novosađanin kaže da smo skloni upadanju u glomazne priče i mitove, kosovski, levičarski ili pravoslavni mit. Neki smatraju da su Srbi bezobrazan narod, a drugi da su snalažljivi jer su "1992. izmislili tortu bez jaja i sok bez šećera". Stereotipi koji se prenose kao priče iz kafane jesu oni o srpskoj poslušnosti i trpeljivosti, jer Srbinu je uobičajeno "veži konja gde ti gazda kaže" i ne može bez vožda kome će pevati "ti si rosno cveće". Najveća srpska mana je u tome što veruju drugima, misli penzionerka iz Novog Pazara.

Stavovi o lakovernosti, naivnosti, zavedenosti izvode se iz dobrote kao bazične srpske osobine. "Oni nam zlom vraćaju naše dobro", što treba da znači - dobrota se ne isplati. Neisplativost srpske dobrote je istorijsko iskustvo sa "drugima". "Zašto mi večito nekom da praštamo, da nekog volimo, a taj neko da nas mrška tamo", reči su jednog Novopazarca. "Dobri smo, samo što nas svi mrze", zaključuje domaćica iz Leskovca. Ukratko, Srbi su žrtve svojih dobrih osobina, ukazuje Đerićeva na neka uobičajena mišljenja.

- Zasićenost svakodnevice stereotipima dovela je do toga da su mnogi građani počeli da ih odbacuju. Ljude više zanima kolika im je plata od procenjivanja sebe ili drugih. Takozvani običan svet koristi mnogo manje stereotipa nego što su ukazivala ranija anketna ispitivanja. Ispitanici koji misle da se narodi ne mogu ocenjivati prema osobinama smatraju da je upravo srbovanje dovelo do desrbizacije. Izgleda da su za ovih 15 godina građani više naučili od političara, zaključuje Đerićeva.

Jedan ugostitelj se čudi nekim televizijskim emisijama o Srbima: "Ispade svi značajniji ljudi u civilizaciji bili su poreklom Srbi. Svi su Srbi, nema ko nije. I Hitler je bio Srbin samo tog nije bio svestan tol'ko, ili je bio svestan, ali je mazohistički udar'o po Srbima... I sad razmišljam ja onako blentavo: e, a kako to da smo mi sve ideologije osmislili, pa sve zaj... Biti Srbin poslednjih godina je patološko stanje".

Sve više Srba shvata da je sumanuto individualne osobine pripisivati narodu ili vrednovati nekoga po nacionalnoj pripadnosti. Neki misle da smo ovih godina mnogo pričali viceve. Nekad to vodi dobrom humoru, a ponekad i - ratovima!

Sanja M. Petrović


vesti po rubrikama

^tema

17:20h

Kakve stereotipe imaju građani Srbije kad vrednuju sebe u odnosu na druge

17:45h

Neposlušni monasi

 



     


FastCounter by LinkExchange