[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Psiholog Dušan Stojnov o tome zašto škola smara decu i da nije baš tako strašno biti lenj

Lenjivci kasno cvetaju

Mnogi roditelji čija deca imaju traljav ili katastrofalan uspeh u školi, nemajući kud, odlaze kod psihologa ili psihijatra da se požale i zatraže pomoć. Onda se dotično dete odvede na testiranje i ukoliko mu je inteligencija natprosečna, obično se zaključuje da je problem najverovatnije u tome što se ne trudi dovoljno! I tog trenutka za dete se kaže da je lenjo. I da samo treba da uči. Onda otac ili češće majka, ode kod nastavnika, a on kaže, ma to je jedna lenja bitanga, treba ga samo naterati da počne da uči.

Nešto slično se dogodilo i jednom beogradskom đaku koga je škola strašno smarala. Od početka godine počeo je da dobija loše ocene, nije hteo da uzme knjigu u ruke, ali je zato bio u stanju sate i sate da provodi pored kompjutera. Kad su ga čak i "lekari za dušu" nabedili da je jedan preispoljni lenjivac, on je seo i učio, učio - i pored dvojki za samo mesec dana naređao sve same petice. A onda je rekao - vidite da mogu i opet nastavio po starom - da se interesuje samo za kompjuter.

Za psihologa-psihoterapeuta dr Dušana Stojnova, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, pridev "lenj" je jedan disciplinujući, vrednosni termin, koji uopšte nije politički nevin jer smatra da u sebi nosi vrlo mnogo moći. Koji odbacuje sve druge, potencijalno mnogo bolje, načine da se nečije ponašanje razume.

- Ako vi kažete detetu, koje ima slabe ocene u školi, da je lenjo, a to dete ustane u 7 sati, kad je mala gužva na internetu da pokupi sve besplatne programe i može da provede 12 sati za kompjuterom, onda vi jednostavno ne razumete to dete, jer ono nije lenjo, ono jednostavno nije zainteresovano za neke stvari, ali je vrlo zainteresovano da ustane u 7 i da sedi za kompjuterom 12 sati. Ukoliko imate dete koje 12 sati spava ili leži i ne radi ništa, a vi kažete da je "to stvorenje" lenjo, onda pravite veliku grešku. Jer ležati 12 ili 24 sata u krevetu i ne raditi ništa verovatno pokazuje nešto vrlo ozbiljno, što daleko premašuje pojmove svakodnevnog govora. Verovatnije je u pitanju neki ozbiljniji poremećaj - komentariše dr Stojnov, uz opasku da ima milion razloga i objašnjenja zašto neko radi nešto što drugi ljudi nazivaju lenjošću.

Ovaj profesor ima i sjajnu metaforu sa lenjom pitom- koja na vrlo plastičan način pokazuje kako čak i jedan kolač i njegova "kreacija" može da izazove različite reakcije.

On je taj kolač jako voleo kao dete i pitao je baku zašto se zove baš lenja pita. Ona mu je rekla da je kolač dobio ime zato što se smatralo da je domaćica koja pravi tu pitu lenja. Pa ti praviš tu pitu, a nisi lenja, pitao je začuđeno i dobio odgovor- jeste, ali nekad nisi mogao da odeš na Kalenića pijacu i da kupiš kore, nego si morao da ih razvlačiš, a to je trajalo po nekoliko sati. Onda je neko smislio kako da ispeče ukusnu pitu za kratko vreme, ali to, bar što se imena tiče, nije naišlo (odmah) na odobravanje. Toliko o tradiciji, snalažljivosti i kreativnosti u kulinarskom domenu, šta je sa obrazovanjem i najavljenim reformama?

- Većina ljudi će se složiti da naš sistem obrazovanja ne valja, to će reći i ministar prosvete, premijer, ljudi na univerzitetu, u školi, roditelji i deca. Međutim, kad deca to kažu, mi ih onda kažnjavamo. E, zato pričamo o lenjosti. Kad dete ignoriše loš program, lošeg predavača, očajne udžbenike, time što neće da gubi svoje vreme, on odmah biva obeležen. I niko neće da pita zašto đaci neće da gube vreme u školi koja im je dosadna? Zato što imaju 40 domaćih i satelitskih TV programa, imaju internet, idu na klizanje... zato što su izazovi slobodnog vremena za dete čiji su roditelji koliko-toliko situirani, u gradskoj sredini ogromni- komentariše dr Stojnov.

Dete, po njemu, više nije izolovano u selu, u dolu, gde će da umre od dosade ako ne ode u školu. I jednostavno reaguje tako što neće da se uključi u dosadan nastavni proces i da sluša nezainteresovanog nastavnika.

Utešni poziv

- Lenjost može da bude jedan pozitivan znak koji kaže da ne možemo više da podnesemo stereotipe i dosadne programe i ustaljene šeme. Možda je to utešni poziv koji nas tera da razmislimo šta nam je ostalo od života i kako želimo da provedemo taj svoj život. Lenjost može da bude i neka vrsta kontrole nad životom koji smo u ovom ludačkom tempu izgubili - tumači psiholog-psihoterapeut dr Dušan Stojnov.

Neizbežne mene

- Mi moramo jako mnogo toga da promenimo ukoliko hoćemo da budemo ravnopravni u načinu razmišljanja koji sadašnjica zahteva od nas. Mnoge stvari koje su do juče bile najnormalnije danas su jednostavno neupotrebljive. Možda sutra nećemo ni rađati decu? Možda ćemo se klonirati? Samo razmislite o tome i već može da vas uhvati panika - "proročki" upozorava prof. Stojnov.

Vrlo slično lenjosti i vrednoća je, po prof. Stojnovu, jedan verbalni resurs kojim se opisuju mnogi drugi načini pomoću kojih se neko ponašanje može shvatiti i objasniti na odgovarajuće načine.

- Kad jedno dete ima sve petice u osnovnoj i srednjoj školi i na fakultetu, ubeđen sam da ono kasnije neće biti uspešno u kreativnom smislu. Profesor Grozdanka Stojkov iz Vršca je na jednom ogromnom uzorku pratila te đake tokom odrastanja do 30 godine. Ništa nisu uradili, jer kad su mogli da urade nešto u profesionalnom smislu, oni su - pregoreli. S druge strane postoje i oni koje Amerikanci nazivaju "osobe koje kasno procvetaju". To su studenti sa lošim prosekom na fakultetu, tek negde iznad šestice, koji sa 28-29 godina "procvetaju" - ukazuje dr Stojnov.

On tvrdi da u celoj reformi školstva problem nisu deca, nego nastavnici i roditelji. A pre svih njih je problem u nacionalnoj kasi iz koje treba da se plati prosveta. Za njega nauke budućnosti nisu samo genetika i elektrotehnika, već i pedagogija i andragogija "jer način učenja koji smo mi znali polako umire".

- Pred nama se nalazi fenomen edukacije koja će trajati ceo život i mi ne možemo više razmišljati kako ćemo kao mali i glupi ući u školu i iz nje izaći kao veliki i pametni i onda do kraja života primenjivati to što smo naučili. Tempo života koji se nalazi pred nama će nas terati da celog života učimo, hteli mi to ili ne - konstatuje dr Stojnov.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^intervju

15:50h

Psiholog Dušan Stojnov o tome zašto škola smara decu i da nije baš tako strašno biti lenj

16:14h

Danijel Pantić, iz Evropskog pokreta u Srbiji o pridruživanju Evropskoj uniji

 



     


FastCounter by LinkExchange