[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Do kraja marta plan o usaglašavanju carina između Srbije i Crne Gore?

Carine osnov za dalje razdvajanje

Kada bi se crnogorske kvote i dozvole prevele u carine, ispalo bi da

stvarna zaštita prelazi čak 20 odsto i da nema mnogo mesta za hvalisanje

BEOGRAD - Još nije usvojena ni ustavna povelja, posle čega bi trebalo da uslede sasvim konkretni razgovori o usaglašavanju ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, a već se unapred kopaju rovovi za čuvanje sadašnjih pozicija.

Prema izjavi za "Glas" Gorana Pitića, srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, doduše, uoči nove godine sa crnogorskim ministrom za finansije Miroslavom Ivaniševićem usaglašen je vozni red za harmonizaciju carinskih sistema i prema njemu bi do kraja februara trebalo napraviti detaljnu analizu carinskih procedura, pozicija i carinskog postupka i razmeniti liste roba kod kojih se odmah mogu povisiti ili sniziti carinske stope.

Ujedno, pokazalo bi se i gde su problemi i, ako pregovori uspeju, do kraja marta trebalo bi da bude usvojen konkretan plan, odnosno utvrđene ciljne carinske stope i dinamika njihovog usaglašavanja, a namera je da to bude i realizovano do oktobra ove godine, objašnjava Pitić.

Međutim, istovremeno iz Crne Gore, kroz izjavu Petra Ivanovića, direktora podgoričkog centra za preduzetništvo, upozoreno je da će usaglašavanje carina između Srbije i Crne Gore drugoj članici nove državne zajednice doneti velike štete- kroz rast cena uvozne robe, povećanje korupcije, šverca i sive ekonomije. On čak tvrdi da bi povećanje crnogorskih carina dovelo do istiskivanja evra, kao i to da će Crna Gora na neki način biti namamljena da to učini, jer će dobiti jednokratnu pomoć iz inostranstva, koja će doduše završiti u potrošnji, ali će zato njeni građani kratkoročno živeti u iluziji da im harmonizacija donosi dobrobit.

Sa druge strane, ekonomista dr Danijel Cvjetićanin, i ministar za finansije vlade u senci DSS, upozorava da bi različite carinske stope i spoljnotrgovinski režimi između Srbije i Crne Gore bili osnov za razdvajanje, a ne formiranje zajedničkog ekonomskog prostora. To bi, prognozira on, dovelo do formiranja graničnih barijera između Srbije i Crne Gore, a iza sporog protoka robe usledio bi ubrzo i usporeni protok radne snage.

Jedno je u svakom slučaju jasno, međunarodna zajednica neće ni da razgovara sa novom državnom zajednicom koja ima dve carinske tarife, što je EU jasno pokazala ograničivši tržište domaćim tekstilcima, koji zbog nepostojanja sporazuma o tekstilu nisu mogli da izvoze na ovo tržište i ova, inače radno intenzivna grana, skoncentrisana na jugu Srbije, zabeležila je prošle godine veliki pad proizvodnje. Naravno i pad plata i zadovoljstva velikog broja zaposlenih u njoj dometom reformi i srpskom vladom.

Različitost srpske i crnogorske privrede diktira doduše i različite interese, a jedan od njih je da Srbija ne može, za nju značajnu, agroindustriju ispostaviti udaru uvoznih agrarnih proizvoda preko Crne Gore sa niskim carinama. Ono što je, međutim, nesumnjivi zajednički interes jeste očuvanje određene startne pozicije, dakle i nešto viših carina, za predstojeće pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom i EU. U svemu, međutim, postoji i budžetska strana priče, odnosno da se državama na ovom stepenu razvoja dozvoljava da im carine budu značajni prihodi za budžetsku kasu, što je izgleda značajnije za Srbiju nego za Crnu Goru koja je veliki deo svojih budžetskih potreba proteklih godina kačila na inostrana sredstva i bespovratnu pomoć.

Priprema za STO

I Srbija, doduše, ima šta da poradi, pre svega kada na dnevni red dođe harmonizacija politika podsticaja, obzirom da sada troši pozamašna sredstva na subvencije, povoljne kredite i druge stimulacije, čekajući privatizaciju svojih velikih društvenih i državnih preduzeća. Trenutno ne predstavlja ograničenje to što u tekstu Urugvajske runde GATT-a, prema pravilima koja su stupila na snagu 1994. godine, stoji da je zemljama u razvoju zabranjeno da koriste subvencije u cilju izvozne promocije, dok se sve postojeće subvencije moraju postepeno ukidati u periodu od osam godina, a da novih subvencija ne sme biti. Međutim, i to će doći na dnevni red onog trenutka kada zajednica Srbije i Crne Gore bude stupila u pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom.

Da pogledamo malo sa čime se to Crna Gora toliko diči. Istina, carine su u Crnoj Gori u proseku svedene na oko 3 odsto, a u Srbiji su tri puta više i u proseku iznose 9,5 odsto. Međutim, Crna Gora još uvek primenjuje sistem dozvola i kvota, a izgleda nema ni nameru da ih uskoro zameni carinskim merama zaštite. Na kvotama su maltene svi proizvodi od voća i povrća koji se proizvode u Crnoj Gori, sirovi duvan, sir, jaja, jogurt, sladoled, meso i riba, ali i gvožđe, aluminijum i "neki električni proizvodi za domaćinstvo". Koža, drvo i neki poljoprivredni proizvodi su na izvoznim kvotama. Sve ono što su u SRJ nove vlasti odmah ukinule u Crnoj Gori još uvek predstavlja spoljnotrgovinsku proceduru, a pošto o svemu odlučuju ZOP i ministarstva često se dešava da se nove dozvole, ili pravila o poreklu robe, izdaju, menjaju ili ukidaju preko noći. Da li tu onda ima korupcije i sive ekonomije?

Ukoliko bi Srbija u predstojećoj harmonizaciji, na primer, insistirala da se crnogorske kvote i dozvole "prevedu" u carinski ekvivalent, došlo bi se verovatno do toga da stvarna zaštita u Crnoj Gori čak i prelazi 20 odsto i da su onih 3 odsto prosečne carine priča za malu decu.

U usaglašavanju spoljnotrgovinskih režima, gde je harmonizacija carina prva stepenica, pri čemu bi to najpre trebalo da se učini za akcizne robe- alkohol, cigare i naftu, postoje dva moguća scenarija: da pregovarači počnu da govore zajedničkim jezikom i da to urade sami, umesto da se svađaju ko koga odvlači sa reformskog puta, ili druga alternativa da im EU skroji plan harmonizacije, kojim će smanjiti neke srpske carine, povećati crnogorske i eliminisati kvote, a sve podsticaje svesti na razumnu meru ili ukinuti.

Bojana Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:14h

Do kraja marta plan o usaglašavanju carina između Srbije i Crne Gore?

17:21h

NŠ spremna za platni promet

17:30h

Šta se menja u firmama koje su dobile novog vlasnika

17:36h

Iz JAT-a novih deset preduzeća

17:48h

Za sada, gas koristi samo 6.000 građana

 



     


FastCounter by LinkExchange