[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vojislav Koštunica povodom skupa o vladiki Nikolaju

Dve teme o državi

Na poštenima je da stvaraju i drže državu, ne da je kradu, jer je skupo plaćena

Mesto na kome se ja trenutno nalazim ne daje mnogo prostora za podrobnija promišljanja celokupnog učenja vladike Nikolaja, sem kada je reč o nekima od tema koje nose u sebi i praktično političko značenje. Zato ću se samo na dvema takvim temama zaustaviti, onima čije mi postavke, bar iz ove pozicije, izgledaju najbliže, a rešenja, isto tako iz ove pozicije, deluju toliko jednostavno da su, bar u ovom ni najmanje srećnom vremenu, najnedokučivija.

Obe se teme svode na odnos prema državi i sopstvenome narodu, samo iz različitih uglova posmatrano. I biću slobodan da vas na njih podsetim bez mnogo uvijanja i okolišenja rečima vladičinim, kao danas pisanim, kao da je on među nama i sa nama. A on jeste i biće vazda sa nama.

Prva od tih dveju vladičinih tema jeste skromnost kao državna potreba. Na poštenima je da stvaraju i drže državu, ne da je kradu, jer je ona skupo plaćena. Na poštenju zasnovane države opstaju i traju, a one na nepoštenju sazdane kvare se i propadaju. To vladika potkrepljuje jednom crticom o knezu Milošu i domaćinu kod koga je ovaj u mladosti služio.

Kada je Miloš postao knjaz, pozvao je tog gazdu Aksentija iz Dobrinje, ugostio ga kako dolikuje, a onda mu otvorio državnu blagajnu, sabranu i ušteđenu imovinu narodnu i rekao da uzme od blaga koliko mu drago, kad je već on njemu, Milošu, toliko dobra u mladosti učinio. ''Aksentije se malo zamisli'', piše vladika, ''pogleda u one gomile državnoga blaga, oči mu zavodniše od suza, pa će reći knezu: "Gospodaru, ovo je zajedničko dobro celog naroda. Pa kad bi svak odavde uzeo koliko bi hteo, brzo bi toga blaga nestalo. Odavde se ne uzima, nego se ovde dodaje." I rekavši ovo, uze kesu iza pojasa, razdreši gajtan, pa izvadi dva cvancika i baci na onu gomilu.''

Druga tema na koju nas s razlogom podseća jeste ona o pravome patriotizmu i srednjem putu između ekstremnih ideologija, između onoga što se od vajkada nazivalo šovinizmom i onoga što se u vladičino vreme zvalo internacionalizmom, a danas se, u mnogo čemu preobraženo i moćnije, naziva mondijalizmom. U raznim prilikama i raznim prigodama vladika o ovim krajnostima kazuje sledeće: ''Pravo rodoljublje je škola za široko hrišćansko čovekoljublje. Mi se moramo školovati prvo da volimo bližnje, da bismo se docnije naučili voleti i daljnje. Nažalost, rodoljublje u Evropi danas više dolazi do negativna izraza nego do pozitivna, tj. više se izražava mržnjom prema susednim narodima nego ljubavlju prema sopstvenome narodu. Pravo rodoljublje ne uključuje ni malo mržnje prema susednom narodu. (...) Rodoljublje treba ceniti po veličini ljubavi, a ne po veličini mržnje, inače promašava cilj, i obraća se u mračni šovinizam (...). Ja volim svoj narod, ali ga ne obožavam. Ja sam uveren da su i drugi narodi dobri kao i moj narod. Ja znam da je jedan isti Tvorac stvorio sve narode, i da on u svakome narodu ima obilatu žetvu dobrih ljudi. (...) Moja ljubav prema svima narodima ipak ne čini me internacionalnim, jer internacionalizam negira sve narode, svaku narodnost, svaku nacionalnu individualnost, a ja utvrđujem i potvrđujem svojom ljubavlju sve narode, svaku narodnost i svaku nacionalnu individualnost. Ja sam čovek srednji i osrednji, kao svaki seljak, svaki zanatlija; ne želim da me ko nazove genijem, niti da budem genije. Jer vidim, da oni koji to žele vuku čovečanstvo sa sredine puta ne na trotoar, nego u jendek, da će sve krajnosti, i levice i desnice, proći kao suvi oblaci, i da će se rod ljudski vratiti opet na sredinu puta i nastaviti svoje putovanje sredinom puta''.

Iskreno se nadam da ćemo, kao narod i država, smoći, uprkos svemu, snage da to putovanje središnjicom nastavimo. To putovanje nas vodi kroz ona znana, jedino prava i ispravna biblijska uska vrata. Na to nas i u ovoj prilici podseća naš putovođa, vladika Nikolaj.

Čestitajući vam svima praznik rođenja Bogomladenca, ponavljam, samo neznatno izmenjene, reči jednog drugog velikog srpskog sluge Božjega, oca Justina: 'Gospode čovekoljubivi, omolitvi nas molitvenošću Preosvećenog oca Nikolaja''.

Teško da bi u ovom trenutku moglo biti sažetije i značenjskije molitve.
U Beogradu, 3. januara 2003.

Simpozijum u Žiči

Struja svežeg vazduha

KRALJEVO - U manastiru Žiča juče je započeo dvodnevni međunarodni simpozijum posvećen životu i delu vladike Nikolaja Velimirovića, čije su mošti od 18. decembra prošle, do 11. januara ove godine izložene u Žiči.
Među mnogobrojnim crkvenim velikodostojnicima juče su na simpozijumu o životu i delu vladike Nikolaja govorili vladika raško-prizrenski Artemije i vladika crnogorsko-primorski Amfilohije, a urednik sajta ,,Pravoslavlje,, otac Andrej Šestakov je okarakterisao dela Nikolaja Velimirovića kao struju svežeg vazduha za ruski narod i rusku crkvu. Simpoziju koji i danas nastavlja svoj rad prisustvuju vladika dabro-bosanski Nikolaj, vladika veleško-povardarski Jovan, vladika šumadijski Jovan, kao i Žak Klod Lorše, pravoslavni teolog iz Francuske, koji bi uskoro trebalo da postane sveštenik Srpske pravoslavne crkve.

P. Marković


vesti po rubrikama

^dosije

16:28h

Poniženje koje UN neće priveti

16:41h

Vojislav Koštunica povodom skupa o vladiki Nikolaju

 



     


FastCounter by LinkExchange