[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 05.01.2003.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Piše: Jorgen Johansen, direktor Centra za mirovne studije na Univerzitetu Tomse u Norveškoj

Poniženje koje UN neće priveti

Mandat UN ne opravdava rat protiv Iraka, ali amnestira odgovorne za njega

Mandat UN ne može jedan rat pretvoriti u mir. U mnogim zemljama širom sveta vlade, urednici, komentatori, pa čak i oni koji podržavaju UN, smatraju i ističu da bi rat protiv Iraka bio prihvatljiv ako bi se SAD, pre bilo kakvog napada na tu zemlju, ponovo obratile Savetu bezbednosti i dobile mandat od UN.

Ta vrsta logike je pogrešna i mogla bi najaviti kraj UN kao mirovne organizacije. Ukoliko mislite da ovaj planirani rat predstavlja ili podrazumeva kršenje međunarodnog prava, onda mu ni ovakav mandat ne može dati veći legitimitet. Ako smatrate da je taj rat nepravedan, ovaj mandat ga sigurno neće učiniti pravednijim.

Ako verujete da se taj rat ne može nazvati "rešavanjem sukoba" , nego ga treba označiti kao agresiju, onda znajte da se usvajanjem rezolucije on ne može pretvoriti u mudar politički čin, tim pre što je rezolucija rezultat velikog cenkanja između pet stalnih članica Saveta bezbednosti i ostalih deset članica kojima rukovodi Kolumbija.

Ostaviti SAD same

Savet bezbednosti ne poseduje nikakvu magičnu formuli ili čarobni štapić kojim bi rat pretvorio u mir ili ljudsku glupost u mudrost. Rezolucija Saveta bezbednosti kojom se potvrđuje jedan rat nije isto što i mandat UN, kako se to često ističe. Teško je poverovati da nešto što podseća na referendum organizovan u Generalnoj skupštini UN može rezultirati nekom vrstom zelenog svetla. Ako je Savet bezbednosti odlučio da sebe proglasi za Vrhovnog sudiju ili da je došao sudnji dan, onda nema nikakve svrhe govoriti o tome da "međunarodna zajednica" podržava rat protiv Iraka.

Čini se da "mandat UN" služi samo za to da bi se neki ljudi osećali malo bolje u vezi sa ovim ratom. Izgleda, takođe, da se vlada Švedske, koja je predstavlja odličan primer zemlje čija solidarnost sa UN nikada nije dovedena u pitanje, nada da neće biti primorana da kritikuje SAD. Jer, ako bude postojao mandat UN, Švedska će slobodno moći da kaže: "Mi zaista ne volimo ratove, ali ovaj rat ima mandat UN, pa je samim tim prihvatljiv i za nas."

Postoje, međutim, dva jaka razloga protiv mandata UN. Kao prvo, ako takav mandat ne postoji, mnoge članice UN će mnogo teže prihvatiti ideju o ratu ili se složiti s njom. U tom slučaju, SAD bi ostale same i na svoja pleća preuzele sav teret jedne takve političke, legalne i moralne katastrofe. Kao drugo, UN ne bi bile uvučene u noćnu moru bombardovanja, invazije i okupacije Iraka, a da i ne pominjemo humanitarne posledice, ali i finansijska sredstva koja su potrebna za obnovu jedne zemlje.

Bez mandata UN, taj rat se ne bi mogao voditi "u ime UN", a ova organizacija bi ostala istinska mirovna organizacija koja poštuje i duh i slovo svoje Povelje. Rečju, ako Džordž Buš i oni koji ga okružuju žele da unište Irak, neka to učine sami. UN ne smeju nikada da budu zloupotrebljene za davanje legitimiteta ratobornoj politici bilo koje članice ove organizacije. Teško da UN mogu da prežive još jedno poniženje poput onog u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, Makedoniji, Somaliji i Avganistanu.

Ovaj rat predstavlja kršenje Povelje UN. Nadajmo se da UN nikada neće podržati rat protiv Iraka. Povelja ove organizacije je veoma jasna: Najviši cilj UN je "spašavanje budućih generacija od strahota rata. Oružana sila neće biti upotrebljena, osim u zajedničkom interesu." U onome što je u planu da se učini Iraku nema nikakvog zajedničkog interesa. Rat protiv Iraka traje već jedanaest godina. Zbog niz rezolucija koje je usvojio od 11. septembra prošle godine, Savet bezbednosti je u velikoj meri izgubio legitimitet.

Čija će biti krivica

Da li će buduće generacije 2003. godinu zapamtiti kao godinu u kojoj je nekoliko članica, suprotno volji većine, odlučilo da unište UN, što im je i pošlo za rukom, samo zato što su se generalni sekretar ove organizacije i njene članice koje nisu želele ovaj rat sakrili iza "mandata UN" jer nisu imali hrabrosti da se tome na vreme suprotstave"?

Nov način tumačenja i primene Međunarodnog prava ozbiljno su uzdrmali temelje jednog sistema koji je izgrađen sa ciljem da uspešno rešava međunarodne sukobe. Zbog paranoidne politike i želje za osvetom posle napada na zgrade Pentagona i STC uništena su sva načela i konvencije razvijene posle Drugog svetskog rata.

Naravno, ta činjenica da su UN izgubile legitimitet daleko je jasnija milionima muslimana širom sveta. Oni upravo gube poverenje u organizaciju u čijem najvišem telu 80 odsto stalnih članica čine predstavnici hrišćanskih zemalja. Sa njihove tačke gledišta, četiri stalne članice Saveta bezbednosti poseduju hrišćanske bombe i svet vide onako kako je on predstavljen u Starom zavetu, tj.. "svi drugi su ili sa SAD ili protiv njih i u tom slučaju moraju biti uništeni".

Anan na potezu

Ukoliko smatra da rat koji protiv Iraka vode SAD ugrožava mir u svetu, Generalni sekretar UN ima ovlašćenje da nešto preduzme u vezi sa tim. U članu 100 Povelje UN piše da Generalni sekretar i njegovi saradnici ne mogu da traže niti da primaju instrukcije od bilo koje vlade ili bilo kog tela izvan UN. Ako bi generalni sekretar Kofi Anan postupio u skladu sa članom 99 i članom 100 Povelje UN, rat sa Irakom se ne bi ni dogodio. Da li će on to učiniti?

Nemoralno je pristajati na situaciju u kojoj Amerika diktira ponašanje UN. Sem toga, to je i kršenje Povelje UN. SAD su pokušavale da to učine i pokušavaće ponovo. Sada je pravi trenutak da se UN suprotstave i založe za interese međunarodne zajednice.

Prevela: Ž. Dulić


vesti po rubrikama

^dosije

16:28h

Poniženje koje UN neće priveti

16:41h

Vojislav Koštunica povodom skupa o vladiki Nikolaju

 



     


FastCounter by LinkExchange