[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 13. dec 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Priroda kao vođa (53)

Bogovi vode

Diveći se vodi, čovek joj je davao božanske atribute

Vladar mora je u staroj Grčkoj bio Posejdon (rimski Neptun), sin Krona i Reje, brat Zevsa i Hada,s kojima je podelio vlast. Svojim trozubcem udara u talase, potresa zemlju i cepa stene; lako razdražljiv i veoma ljut bog. Duboko u talasima stoji njegova kristalna palata Ega. Odatle se konjskom zapregom vozi na sjajnim talasima preko površine morske, a oko njega se igraju ostala božanstva i nemani morske. Žena mu je dražesna Nefitrita. Njihov sin je Triton, moćni morski bog s ljudskim gornjim delom tela i ribljim repom. Posejdon je smatran tvorcem konja, koji mu je posvećen. Osim toga su mu posvećeni bik i omorika.

Okean, najstariji među Titanima, gospodar je velike svetske reke, koja okružuje zemlju i more, a zove se takođe Okean. On, časni starac, stanuje sa svojom uzvišenom ženom Tetijom tiho i povučeno u svojoj palati na krajnjoj ivici Zemlje. Ima hiljade sinova(rečni bogovi), i isto toliko i kćeri(Okeanide). Diveći se božanstvima, čovek je odredio i značaj voda.

Izvor života

Voda je, nesumnjivo, izvor života na Zemlji. Život je nastao u vodi i postoji zahvljajući vodi. Hidrosfera je samo jedan deo globalnog ekološkog sistema. Biosfera postoji zahvaljujući hidrosferi. Čovek je deo biosfere i on mora poštovati njene zakonitosti. Da bi opstao na ovoj planeti, on mora živeti u skladu sa zakonima prirode. NJegovo ponašanje nije izolovano. Jer, sve što se na Zemlji dešava, u bilo kojoj sferi, ne može proći bez posledica po čitav sistem.

Problemi i posledice čovekovog ponašanja nisu novi. Oni su prisutni u svim epohama razvoja ljudske civilizacije. Mnoga lokalna narušavanja ekosistema i poremećaji ekoloških sfera imala su lokalni ili regionalni karakter. Može se dovesti u vezu ili dokazivati nestanak niza civilizacija sa njihovim ponašanjem prema vodi, iz neznanja ili nehata ili, pak, zanemarivanja osnovnih ekoloških zakonitosti.

Sumerska civilizacija nastala je pre više od pet milenijuma. U njoj nalazimo sve odlike savremene civilizacije (pismenost, matematika, građevinarstvo, veliki gradovi). Ipak, ona je nepovratno nestala. Zašto? Možda objašnjenje treba potražiti u načinu korišćenja vode. U tom pustinjskom regionu poljoprivreda je bila zavisila od retkih padavina.

Da bi povećali proizvodnju ovladali su sistemima navodnjavanja. Vremenom je navodnjavanje dovelo do zaslanjivanja zemljišta, što je prouzrokovalo smanjenje zastupljenosti pšenice, a zatim i potpuno iščezavanje. Kasnije nestaju uslovi i za uzgoj ovsa, i civilizacija odumire. Da su samo znali da navodnjavanje povremeno treba izostaviti ova civilizacija, možda, ne bi nestala.

Slična sudbina zadesila je i južni deo Balkanskog poluostrva - Grčku i njenu civilizaciju. Neki gradovi su na sličan način propadali, ali su se i obnavljali, kao što je recimo Rim. Najveće građevine u Rimskom carstvu nisu bile palate, arene i akvadukti, već kanalizacioni sistemi koji su otpadnu vodu odvodili van gradova. Tako su nastajale močvare koje su bile izvor nekih bolesti. Jedna od takvih je i malarija. Smatra se de je Rim zbog malarije izgubio svoju moć, nestalo je njegovo carstvo i tako je nastao srednji vek.

Sličnih posledica ima i u današnjoj praksi. U severnoj Africi, uništavanjem nilskog konja zaustavljeno je probijanje kanala kroz vegetaciju, a time i oticanje vode, što je dovelo do prenamnožavanja puževa, prenosnika jednog krvnog oboljenja. U naše vreme oko tri milijarde ljudi muči teška nestašica vode. Dakle, polovina od šest milijardi stanovnika naše planete oskudeva u vodi za osnovne potrebe, a čak 1,3 milijarde nema dovoljno vode za piće. Od bolesti izazvanih nestašicom ili zagađenjem vode, svakog dana u svetu umre 5000 dece. Po broju žrtava to je tragedija ravna svakodnevnom padanju 12 punih aviona "džambo džeta".

Voda je za čoveka najveće bogatstvo, kad je ima dovoljno i kada je zdrava. Postaje loš gospodar kad je ima previše ili kad je nema dovoljno. Savremeni čovek je stekao toliku moć da može da utiče na promene globalne ekološke ravnoteže. Ne može se reći da to čini iz neznanja.

Da li je preterana gramzivost i želja za gospodarenjem uzrok njegovog negativnog uticaja na globalni ekosistem?

Svi nabrojani problemi opet ne zavise od nas. Međutim, okrenimo se onome što bismo morali znati. Dakle, sreću da nismo među onima kojima nedostaje voda moramo pre svega poštovati.

Retko je čista

Šta treba da znate o hemijskim karakteristikama vode i zašto?
Voda u prirodi je retko čista u smislu ; ona sadrži rastvorene soli, minerale, hranjive materije itd., čija tačna koncentracija zavisi od lokalnih uslova. Ribe (i biljke) su se razvijale milionima godina prilagođavajući se specifičnim uslovima u njihovim prirodnim staništima i ne mogu uvek da prežive u bitno drugačijoj sredini.

Voda ima četiri merljive osobine koje se uglavnom koriste da se okarakterišu njene hemijske osobine. To su:
- ·pH (kiselost)
- ·KH (karbonatna tvrdoća)
- ·GH (ukupna tvrdoća)
- salinitet (količina rastvorene soli NaCl)
- pH se odnosi na to da li je voda kisela, bazna ili neutralna. Za pH 7 kažemo da je neutralna, pH ispod 7 je "kisela" i pH iznad 7 je "bazna" ili "alkalna".
Ukupna tvrdoća
- 0 - 4 dH, 0 - 70 ppm: veoma meka
- 4 - 8 dH, 70 - 140 ppm: meka
- 8 - 12 dH, 140 - 210 ppm: srednje tvrda
- 12 - 18 dH, 210 - 320 ppm: prilično tvrda
- 18 - 30 dH, 320 - 530 ppm: tvrda
- više : tečno kamenje (Jezero Malanji i Los Anđeles, Kalifornija)

Salinitet predstavlja totalni sadržaj rastvorenih supstanci. Salinitet meri zbir GH i KH komponente kao i ostale supstance, kao što je natrijum.
Odmah pored vazduha, voda se ubraja u najvažniji element potreban za život.

Piše: Vukica Stevanović
Sutra: Čovek je mešina napunjena vodom


vesti po rubrikama

^feljton

14:34h

Priroda kao vođa (53)

15:08h

Kad je muzika ratovala (11)

 



     


FastCounter by LinkExchange