Podstaknuti sve življom javnom raspravom u vezi sa lokacijom proizvoda američke kompanije "Majkrosoft", kao i zalaganjima za veću zastupljenost ćiriličnog pisma u našem javnom životu, što se naročito odnosi na digitalne tehnologije, odlučili smo da upoznamo javnost sa svojim stavom.

Polazeći od činjenice da je srpska jezička i kulturna tradicija neraskidivo vezana za ćirilično pismo, da je ćirilica u srpskom narodu i državi odigrala presudnu ulogu u procesima civilizacijskog, kulturnog, religijskog i nacionalnog formiranja, te da je srpska kultura svoj doprinos evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini u pogledu pisanih spomenika i književnosti dala prevashodno kroz ćirilično pismo, smatramo da je ćirilica potvrđen osnov na kome treba graditi profil srpske kulture u 21. veku, što u prvom redu obuhvata svet digitalnih tehnologija.

Bez potrebe

Iako se ne zalažemo za izopštavanje srpskih kulturnih dobara nastalih u 20. i ranijim vekovima na temelju latiničnog pisma, odgovorno tvrdimo da je srpska varijanta ćirilice pismo koje najpotpunije zadovoljava potrebe srpskog jezika, tradicije i kulture, kako u odnosu na već ostvarena dela, tako naročito u odnosu na buduće poduhvate. Insistiranje na konceptu dvoazbučnosti - pri čemu se, po pravilu, prednost daje latinici - po našem mišljenju, ne odgovara kako sadašnjem trenutku, tako ni razvojnim potrebama srpskog jezika.

Merkantilistički i tržišni principi, po kojima su latinična rešenja ekonomičnija i jeftinija od ćiriličnih, i bez ulaženja u proveru istinitosti, predstavljaju potpuno neodrživ osnov za izbor pisma u tehnološkim rešenjima koja ulaze u širok društveni opticaj i kao takva mogu u velikoj meri opredeliti dalju sudbinu jezika. Ovo posebno važi u uslovima postignute tehnološke ravnopravnosti ćiriličnog u odnosu na latinično pismo, što znači da ni argumenti tehničke prirode u korist latinice ne predstavljaju odgovarajuće niti osnovano obrazloženje za davanje prednosti latinici ili za odlaganje primene ćiriličnih rešenja.

Upotrebu ćirilice kao službenog i osnovnog pisma definišu i podržavaju odgovarajuća pravna akta naše zemlje, pa svako rešenje koje ne uvažava ovakvo stanje zapravo stoji u neposrednoj suprotnosti sa njima.

Narod finansira

Državni organi Srbije i/ili SRJ koji sklapaju sporazume sa softverskim kućama - u ovom slučaju, kompanijom "Majkrosoft" - treba da vode računa da se rad tih organa finansira od sredstava poreskih obveznika, čija se ljudska prava, što uključuje i pravo na sopstveni jezik i pismo, moraju poštovati u potpunosti. Kako su ljudska prava manjinskih etničkih i nacionalnih zajednica zaštićena posebnim domaćim i međunarodnim aktima, smatramo da i većinska etnička i jezička populacija u našoj zemlji - Srbi - ima pravo da sve proizvode na svom jeziku kupuje i koristi prema sopstvenim jezičkim i pravnim standardima.

Uzimamo slobodu

Stoga uzimamo sebi slobodu da apelujemo na sve strane koje učestvuju u tekućem procesu lokalizacije proizvoda kompanije "Majkrosoft" za potrebe srpskog tržišta da, imajući u vidu navedene argumente, još jednom preispitaju svoja stanovišta i, uvažavajući kulturne, civilizacijske i pravne norme koje važe u ovom društvu, ali i međunarodno priznat koncept očuvanja jezičkog i kulturnog diverziteta, bez odlaganja donesu odluku u korist ćiriličnog pisma, jedinog autentičnog alfabetskog sistema srpskog jezika.

S poštovanjem,

dr Petar Bunjak, vanredni profesor, Filološki fakultet,
dr Bogoljub Stanković, redovni profesor, Filološki fakultet, predsednik Slavističkog društva Srbije,
Bogdan Terzić, viši lektor u penziji, Filološki fakultet,
Miroslav Topić, viši lektor, Filološki fakultet,
dr Ljiljana Marković, vanredni profesor, Filološki fakultet;
dr Kornelija Ičin, docent, Filološki fakultet,
dr Aleksandar Terzić, redovni profesor u penziji, Filološki fakultet,
dr Rade Božović, redovni profesor, Filološki fakultet,
dr Željko Đurić, vanredni profesor, Filozofski fakultet Univerziteta Crne Gore, Nikšiš,
Aleksandar Vasić, asistent-istraživač, Muzikološki institut SANU,
dr Miodrag Sibinović, redovni profesor u penziji, Filološki fakultet,
dr Milan Uzelac, redovni profesor, Akademija umetnosti, Univerzitet u Novom Sadu,
dr sci med. Branislav Filipović, spec. psihijatar, vanredni profesor, Medicinski fakultet, Beograd, Institut za anatomiju;
mr Savo Rašović, lektor, Filozofski fakultet Univerziteta Crne Gore, Nikšić,
dr sci med. Predrag Lj. Petrović, spec. radiolog-neuroradiolog, Dijagnostički centar "Hram",
dr sci med. Milan Andrejević, redovni profesor interne medicine u penziji, Stomatološki fakultet, Beograd,
prim. dr Daniela M. Krivokapić, spec. anesteziolog-reanimatolog, subspec. klinički farmakolog-farmakoterapeut, Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica",
dr Aleksandar B. Nedeljković, profesor engleskog u Desetoj beogradskoj gimnaziji, doktor književnih nauka

Pogazili su sve međunarodne, civilizacijske, ljudske, kulturne i druge norme i pristupili su kažnjavanju našeg naroda.
Kazna koja je izrečena našem narodu je i izvršena. Takva kazna nije poznata Evropi u novijoj istoriji.

Tako teškom kaznom nisu kažnjeni ni pojedinačno, niti skupno: ustaše, fašisti i nacisti zbog zločina koje su počinili u toku Drugog svetskog rata.

Prema odredbama mirovnog ugovora za Drugi svetski rat, revanšizam zbog učešća u Drugom svetskom ratu na bilo kojoj strani biće sprečen. I druge odredbe istog ugovora isključuju svaku mogućnost rata na tlu Jugoslavije.

Ovde se ne radi samo o revanšizmu, već se radi o uništavanju našeg naroda i njegovih dobara. Svedoci smo toga. Da je u pitanju uništavanje naroda, to je nauka davno dokazala, a to je i praksa potvrdila i na našem prostoru.

Bučno i komotno

Stvaranje samostalne Srbije i pisanje ustavne povelje, to su dokazi da se planski nastavlja sa uništavanjem našeg naroda.

Uništavanje našeg naroda zločinci pravdaju: pozivom, odobrenjem, pomoći i podrškom, pojedinaca i kolektiva, pripadnika našeg naroda. I pojedinci i kolektivi, pripadnici našeg naroda, koji to čine - oni su brojni, oni to čine od samog početka stradanja našeg naroda. Oni to danas rade javno, bučno i komotno, jer oni danas imaju uticaj na većinu javnih glasila u Beogradu. Oni to rade javno i slobodno, jer - danas je Beograd ispod dozvoljenog nivoa - i znanja i morala. I današnje stradanje našeg naroda to potvrđuje, odnosno sudbina našeg naroda prepuštena je okupatoru.

Haški tribunal, to nije, niti može biti, međunarodni sud. Ne može zbog prostora na kome je osnovan, ne može zbog uloge koja mu je namenjena, ne može zbog načina i vremena utvrđivanja krivice, ne može - jer je zločin protiv čovečnosti suditi ostatku pokrštenog naroda, ostatku i pokrštenog i zaklanog naroda i narodu koji je zavijen u crno, pa je primoran da se brani od onih koji su ga zavili u crno i od onih pod čijom zaštitom je zavijen u crno. I ne može, jer je pustošenje civilizacije suditi narodu koji je pod međunarodnom zaštitom po važećim standardima Međunarodne zajednice.

Provera istine

Iza navedenog teksta stoji obnovljena "Mlada Bosna", čiji je cilj stvoriti stručni tim koji će raditi 24 časa dnevno, radi naplate ratne štete i štete koja je nastala zbog uvedenih sankcija, kao i svega onoga što prati plaćanje ratne štete.

To se mora i može učiniti. To mi moramo učiniti, jer nam to niko drugi neće učiniti. Danas, to je najunosnija investicija za naš narod.

Zato, "Mlada Bosna" poziva i pojedince i kolektive koji imaju morala, hrabrosti i znanja, a neće žaliti ni vremena ni truda, niti materijalnih dobara, da posete ili prime "Mladu Bosnu" radi dogovora, da učinimo što se mora učiniti. Posebno pozivam javna glasila koja nisu moralno posrnula, da ispune svoju: moralnu, profesionalnu, ustavnu i međunarodnu obavezu. U to spada i provera ponuđene istine.

ZA "MLADU BOSNU" JEVTO ANĐELIĆ,
BEOGRAD