[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 2. decembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

U kakvoj su vezi nezavisnost i članstvo u NATO

Ni najbogatiji više nisu suvereni

U NATO važi princip podeljenog suvereniteta između zemlje članice i saveza, kog je lansirao Brežnjev za vreme Varšavskog ugovora. (Z. Dragišić)

Kad god se u Evropi nekome "omakne" opaska da svet ne može biti potpuno "uniseks", te se, stoga, mora povesti računa o tradicionalnim razlikama, Vašington ekspresno takvu primedbu uvrsti u arsenal evropskog moralisanja. Čak, kraće i jasnije - u "isprazno blebetanje".

Po američkim standardima, stare evropske postavke o naciji i nezavisnosti odavno imaju samo muzeološku vrednost: svet u borbi protiv zla, otpisuju oni, mora da se integriše i zaboravi na razlike. Onako, kako je demonstrirano na poslednjem samitu NATO u Pragu, prilikom prijema sedam zemalja Istočne Evrope u taj savez.

Međutim, sve i da neko "iskoči", upozoravaju analitičari, takav više nema kud. Pod vođstvom Amerike, podsećaju oni, Zapad je uspostavio sisteme ekonomske i političke integracije, tako da oni budu uvezani i uslovljeni vojnom saradnjom: alternativa i neutralnost svedeni su na teoriju, a svaki pokušaj delegiranja sopstvenog "uređivanja stvari u svom dvorištu" završi onako kako smo imali priliku da osetimo na sopstvenoj koži do pre neku godinu.

Luksuz bogatih

Da li u pokušaju da opravda odluku Rumunije ili u nedostatku jačih teza - tek predsednik te zemlje Jon Ilijesku je na samitu u Pragu poručio: "Nezavisnost je danas luksuz bogatih zemalja"!
- Mislim da je Ilijesku preterao, jer ni bogate zemlje danas
nisu nezavisne - ocenjuje profesor Dragišić. Najbolji dokaz je, kaže, Nemačka - ekonomski možda i najjača svetska zemlja, koja, ni izbliza, nije potpuno suverena.

Otvoren govor

Gledajući slike iz Litvanije, Letonije, Estonije, Slovenije, Slovačke, Rumunije i Bugarske, koje su na samitu u Pragu pozvane u NATO, a naročito slavlje u Sofiji, čak i ortodoksni protivnici saveza koji je izručio salve bombi po građanima SRJ zapitali su se gde smo mi u svemu tome. Javnost se, kao i u svemu, podelila na one koji su isključivi u svom "za" ili "protiv" jugoslovenskog partnerstva sa NATO. A po istoj liniji opredeljuju se čak i stručnjaci.

Zoran Dragišić, profesor sa Fakulteta civilne odbrane smatra da principom "ili-ili" razmišljaju samo ljudi koji nemaju u vidu sve aspekte takvog aranžmana.
- Lično mislim da treba ići u susret tim integracijama, ali vrlo oprezno. Sam ulazak u NATO ne znači da ste preskočili u carstvo sreće. Jer, te silne beneficije koje se pominju samim pristupom NATO-u ne postoje. Posredno - da, jer onda imamo mnogo bolju poziciju za ekonomsku saradnju - ocenjuje Dragišić.

Dr Mile Bjelajac, vojni istoričar, misli da je za donošenje odluke o pristupanju organizacijama poput NATO neophodan nacionalni konsenzus. Iz dva razloga: da garnitura koja bi danas- sutra došla na vlast ne bi menjala spoljnopolitičku poziciju zemlje i da radikalne ili marginalne političke grupe ne bi koristile frustracije stanovništva.

- Takođe, potreban je otvoren politički govor, bez lažne patetike. Taj govor mora da bude otrežnjujući, oslobađajući, a nikako ne bi trebalo da bude primeren nekom ranijem vremenu - smatra Bjelajac. Po njegovom mišljenju, osnovno je da se shvati da naša zemlja, kada se NATO, izvesno, širi, oko njenih granica, ne može da bude isključena. Ona - kaže Bjelajac - u okviru Partnerstva za mir, a kasnije eventualno NATO-a, može da računa na međunarodnu podršku u okviru tog saveza. U protivnom, mi možemo stalno biti izloženi političkim ucenama, stalnoj opstrukciji i biti pod stalnom opasnošću da nečiji zahtevi iz okruženja budu na naš račun namireni - zaključuje Bjelajac.

Saša Radić, vojni analitičar kaže da je glavni problem to što vlast ispoljava "jedno stidljivo, neodlučno ponašanje Jugoslavije po pitanju ulaska u Partnerstvo za mir."

Jedan za sve (ili) svi za jednog

- Ko vas izabere za neprijatelja, izabrao je i nas za neprijatelja - poručio je predsednik SAD Džordž Buš novim članicama NATO, podvlačeći jedan od principa NATO: "Jedan za sve- svi za jednog". Povratna veza se podrazumeva. Ali, tako da, kako primećuju analitičari, "svi", bar trenutno, moraju da budu mnogo više za "jednog."
Zoran Dragišić smatra da je pravi razlog prijema sedam novih zemalja Irak, a ne njihov napredak u reformama.
- Ukoliko se u Iraku budu primenili vojni udari, siguran sam da će Rumunija, Bugarska i pet novih članica podneti veliki teret - procenjuje ovaj analitičar.

- Takav stav vlasti, generalno, bi mogao da se shvati kao neka dilema oko izbora dugoročnih strateških partnera ove zemlje. Ali, nema više drugog saveza, nema više drugih opcija, neutralnost kao kategorija je izumrla - podseća.

Vruće-hladno

Na pitanje: koliko na partnerstvo SRJ sa NATO utiče ne tako davno bombardovanje jugoslovenske teritorije u izvedbi zapadnih saveznika, odgovara: - To nije prepreka, jer, posebno Amerikanci, nastoje da zaborave to što se desilo. Ali, ovde je to problem, jer sada u vojsci odluke donosi jedna generacija oficira koja je odrasla u jednom ksenofobnom sistemu Slobodana Miloševića, čije ratno iskustvo predstavlja jedino sukob sa NATO. Za njih je NATO još uvek plava strana u vežbama, odnosno potencijalni napadač.

Što se rata iz 99. tiče - smatra Mile Bjelajac - tu odgovornost nije samo na Jugoslaviji.
- Mi imamo daleko dugotrajnije savezničke odnose i bili smo dosta dugo solidan saveznik - odan u Prvom, takođe i u Drugom svetskom ratu, a sticajem okolnosti i posle 1948 - podseća.

Sagovornici "Glasa" ističu i posredno približavanje NATO-u u periodu "hladnog rata" putem podregionalne saradnje sa Grčkom i Turskom. Čak i deo opreme, koju danas koristi VJ, dobijen je na poklon od Amerikanaca u tom vremenu.

Međutim, osluškujući pritajeno protivljenje u delu javnosti, nije problem samo u bombardovanju, koje su Srbima zapadni saveznici priredili dva puta u 20. veku. Izgleda i da je shvatanje slobode i nezavisnosti, koja se ni sa kim ne deli, mnogo ukorenjenije nego što je poželjno za aktuelne trendove.

- Kategorija suverenosti ima izvesnu evoluciju, kako su se menjali međunarodni odnosi, tako da se ovde formirao jedan mentalitet, koji je, gotovo, karakter jednog naroda. Ali, mi sada ne možemo da razmišljamo u istorijskim kategorijama nezavisnosti i suverenosti u punom smislu. Svi zakoni ove zemlje idu na proveru u Strazbur i ne mogu biti konačno usvojeni ako ne postoji ta vrsta saglasnosti, makar oni, tako doterani, bili potpuno nauštrb naših uženacionalnih interesa - konstatuje Mile Bjelajac.

- Da današnji svet više ne dopušta postojanje suverenosti, kakva je važila za prvu polovinu 20. veka, po Saši Radiću, pokazuje i primer zemalja koje su sada primljene u NATO, iako su se kao učesnice hladnog rata, pripremale za rat sa savezom u koji su nedavno primljene.

Goran Đogić


vesti po rubrikama

^tema

17:15h

"Glas" istražuje: U kakvoj su vezi nezavisnost i članstvo u NATO

17:25h

Lični stav Koste Čavoškog: Gadljiv ministar

 



     


FastCounter by LinkExchange