[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 2. decembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vojislav Koštunica, predsednički kandidat DSS, o izborima, ustavnoj povelji, srpskim strankama

Demokratske promene
koče jaki ljudi na vlasti

Izbore je raspisala Vlada Srbije: ako ne uspeju, Vlada je odgovorna za to

- Ako se izbori raspišu u nevreme, u vreme kada to nije moralo, onda je jasno da su prepreke namerno postavljene. Za to vreme mogla je da se završi ustavna povelja da bi zemlja mogla da postane član Saveta Evrope. Da smo krajem avgusta sve snage tome posvetili, taj posao bismo završili. Izbori su tobože ranije raspisani da bi se završili do kraja godine. Međutim, nekima je sasvim svejedno da li će Srbija imati predsednika. Smatraju da nam ne treba niz institucija, sem Vlade i premijera - kaže Vojislav Koštunica, predsednik SRJ i predsednički kandidat DSS-a na izborima 8. decembra.

U intervjuu "Glasu javnosti", Koštunica ukazuje da je u prethodnom periodu Skupština tavorila, a da pre toga dugo nije obrazovan Ustavni sud.

Moguća saradnja

Kako komentarišete najavu da će G17 Plus da se transformiše u političku stranku.
- Za mene je pozitivno da oni nemaju potcenjivački odnos prema izborima i imaju drugačiji odnos prema institucijama nego Demokratska stranka. Oni imaju odgovoran stav, i to je osnov i za neku saradnju. Možemo da razgovaramo, ali ne moramo da se složimo o svemu. Ali, u razgovor se ne može ući unapred očekujući da će druga strana prihvatiti sve. To je bio naš problem u komunikaciji sa DS-om.

Kome je u interesu da ovi izbori propadnu?
- Srbiji je potreban novi ustav, što podrazumeva široku javnu debatu. Ta debata i novi ustav vode nas nečemu vrlo nepoželjnom za Vladu Srbije, a to su novi, odnosno prevremeni parlamentarni izbori. I tu se nalazimo u vrzinom kolu, pošto Vlada to neće. Zato pokušavaju da osujete predsedničke izbore, koje dodatno obesmišljavaju pričom da predsednik ne treba da se bira na neposrednim izborima. Jednostavno, tu se radi samo o nastojanju da se vlast koncentriše na jednom mestu i da bude što veća. A upravo smo protiv toga bili kad smo pozvali građane da nas podrže 2000.

DOS nije zauzeo jedinstven stav oko izbora. Šta je konkretno DS tražio od Vas u zamenu za podršku?
- Nejedinstvo DOS-a je prirodno, jer je on stvoren da bi obavio jedan zadatak. Nije ni ranije bilo jedinstvenog gledanja na državu, ekonomske promene, stanje u zemlji i to se vremenom samo pojačalo. To se pokazalo i na poslednjoj sednici DOS-a, jer su se stranke praktično podelile na one koje imaju odgovoran odnos prema državi, koje su za vlast omeđenu institucijama, i na one koje su za odsustvo zakona, slabije institucije, a moćne, čak svemoćne pojedince. To je suprotno demokratskom preuređenju zemlje i vladavini prava. Moji stavovi su poznati i nisu se menjali ni pre ni posle 2000. godine i sve političke stranke koje se zalažu za demokratski razvoj imaju mogućnost da podrže te stavove.

Priča čelnika DS - da vidimo program, vi podržite Vladu Srbije, pa ćemo i mi vas - neodoljivo podseća na izgovore koje su nama pre desetak godina postavljali socijalisti. Kome nije jasna razlika između mog i programa Vojislava Šešelja? Srbija bira između jedne demokratske opcije i druge koja ima mnogo elemenata demagogije, neodgovornosti i nudi stanje kakvo je bilo pre 24. septembra. Mi sad biramo hoćemo li da se vratimo dve godine unazad ili hoćemo da idemo dalje uz jedan normalan dijalog. Predsednik Vlade, međutim, dijalog shvata isključivo kao pohvale Vladi.

Optimista ste kada je reč o uspehu izbora, ali ako se desi suprotno, ne isključujete mogućnost pada Vlade. Kako DSS to može da ostvari?
- Izbori su raspisani pod uslovima koje je odredila praktično Vlada Srbije, odnosno vladajuća grupacija. Ako ti izbori ne uspeju, uz sav trud koji ulaže javnost, međunarodna zajednica i svi koji su se angažovali, pitanje je ko bi snosio odgovornost osim onoga ko ih je raspisao. Izbori su kod nas organizovani po kriterijumima koje je uveo Slobodan Milošević, a preuzela Vlada Srbije. Nema čak ni sređenih biračkih spiskova, upisani su i oni koji ne mogu da glasaju jer više nisu među živima, vlast ne omogućava da glasaju oni koji imaju naše državljanstvo, a žive u inostranstvu, imamo problem invalida…

Podrška iz sveta

Postoje različite pretpostavke o podršci našim strankama iz inostranih centara moći.
- Svet različito kalkuliše, u pojedinim zemljama oni bi da podrže i nekog ko nema mnogo uticaja, i to pokušavaju na mnoge načine. Ja sam potpuno miran i spokojan iako me neki drugi podržavaju, ne samo Evropljani koji su nam najbliži, svesni činjenice da tu podršku imam i u narodu, a to je ipak najvažnije.

U septembru je krajnje licemerno napravljena kozmetička promena: "širokogrudo" je ukinut cenzus u drugom krugu, ali je ostavljen za prvi. Zato, ako predsednički izbori ne uspeju, onda su tu drugi - parlamentarni. U tom slučaju moraće da se promeni redosled i to će nam oduzeti još vremena kada je reč o radu na novom ustavu. Vlada Srbije sada ima klimavu većinu, a to se videlo nedavno pri utvrđivanju dnevnog reda u Skupštini Srbije.

Da li je moguć kompromis sa DS-om budući da sve ukazuje da će i posle sledećih parlamentarnih izbora koalicije biti neminovne?
- Biće neophodne koalicije, ali zdrave. To su one koje se sklapaju posle, a ne pre izbora. Sada ima stranaka koje politički ništa ne znače, a samim tim nemaju nikakvu odgovornost. Jednim mađioničarskim trikom predsednik DS-a Zoran Đinđić tu njihovu nemoć pretvara u moć. Glasovi se sabiraju u virtuelnom telu koje se zove Predsedništvo DOS-a.

Pošto ne sme da se suoči s činjenicom da nema podršku u biračkom telu, Đinđić vredno sabira glasove "velikih" stranaka, kao što su Koalicija "Za Šumadiju", Perišićeva i stranka Veselinova. Sve kombinacije posle izbora su moguće, kad se prođe kroz sito i rešeto i kad se odmeri realna snaga. DS sad traži podršku u strankama koje su jedva mikroskopski vidljive.

Vaš je slogan "Za demokratsku Srbiju", koje nema bez reformi. U čemu se razlikuje Vaš i plan premijera Srbije?
- Razlika nije u brzini, to su pogrešne pretpostavke: ja sam čak za brže reforme. Za to sam da Srbija dobije novi ustav, a to je moglo da se desi i pre ustavne povelje. Jer, kad smo potpisali Beogradski sporazum, mi smo već imali konture državne zajednice. Kad se pogleda priča o demokratskim, jakim institucijama i o podeli vlasti, jasno se vidi da premijer i ja imamo potpuno različita gledišta. Teret promena moraju podjednako poneti svi. To je moguće samo dijalogom između sindikata, vlasti i poslodavaca.

Međutim, svedoci smo da pojedina tela, kojima je Vlada Srbije poverila borbu protiv korupcije, napuštaju ljudi koji su tu ušli iz najboljih namera. I tu se ništa ne menja. I dalje postoji sprega ljudi kojima je dobro išlo u starom režimu, a kojima dobro ide i sada. Oni su samo promenili gospodara.

Nisam, međutim, za lustraciju jer je to za mene čistka, ne zna se gde bi se počelo, ni gde bi se stalo, a imali bismo i velike potrese u društvu. Neprihvatljivo je i to da malo-malo neko iz Vlade Srbije kaže da neku sudsku presudu neće poštovati. Znači, ili ćemo imati sistem u kome će sudstvo biti važno, ili će biti samo privezak vlasti.

Kompromis je neophodan za usvajanje ustavne povelje - ko sad treba da popusti?
- Ustavnu povelju treba da usvoje sve tri skupštine, najpre republičke pa Savezna. Nadam se da će SNP da prihvati odgovornost i da će kod njih prevladati stav da ono što je nedavno dobijeno nije Đukanovićeva već njihova pobeda. On je taj koji je po svaku cenu bio protiv neposrednih izbora i imao je psihološki problem da izgovori te dve reči. U ustavnoj povelji biće zapisano da su neposredni izbori pravilo, a da su posredni izuzetak.

Dvojica vaših protivkandidata stalno pominju zaštitu naših nacionalnih interesa. Šta su sad naši nacionalni interesi?
- Srbiji je potrebno donošenje novog ustava, potrebno je da se poveća bezbednost na Kosovu i Metohiji, da se vrate raseljeni, da počne da se realizuje Sporazum o slobodnoj trgovini… Takođe, treba da počne da se rešava i jedno od najbolnijih pitanja, a to je mogućnost povratka, integracije i imovinskog statusa izbeglica. Interes je da se regulišu odnosi s našim najprirodnijim okruženjem, sa Evropom, sa Amerikom, Rusijom, Kinom... Potrebno je da se koriste mogućnosti ekonomske saradnje sa zemljama Trećeg sveta koje su bili naši jaki poslovni partneri. Na njihovom tržištu imamo daleko veće šanse nego na zapadnoevropskom.

Šta nam predstoji u saradnji s Haškim tribunalom?
- Ta saradnja se ne može izbeći, ali ona mora da bude dvosmerna i malo više u našu korist nego što je to bilo dosad. Jer i Haški tribunal mora da preuzme određene obaveze kad je reč o ljudima koji su se dobrovoljno predali. Garancije za odbranu sa slobode dali su Savezna i Republička vlada, ali do njihovog puštanja nije došlo. Nisu ispoštovali tu nepisanu obavezu. Haško tužilaštvo je veoma zahtevno i ono stvara jednu projekciju događaja. Odgovornih ima na svim stranama, a neki uopšte nisu spomenuti. Deo vlasti se više ponašao kao filijala Haškog suda umesto da budu servis sopstvene države i da Hag suočavaju sa dokumentacijom koja će baciti drugačije svetlo na određene događaje, posebno kada je reč o početku rata.

U nezvaničnom izveštaju Međunarodne krizne grupe tvrdi se da ste i Vi znali za poslove sa Irakom. Šta je istina?
- Čim smo došli do određenih podataka, odmah su preuzete mere da se sve ispita. Jer moglo je da se posumnja da je trgovina koja je obavljana pod starim režimom u nekom obliku i nastavljena. Formirane su komisije koje to treba sve da ispitaju, Skupština će se time baviti i sve će izaći na površinu, iako se ne radi o trgovini opasnim i smrtonosnim oružjem. Ali, postoje sankcije UN i one su zakon. Izveštaj MKG čak ni ne postoji na njihovom sajtu. Nije prvi put da mi MKG nešto podmeće. Uostalom, ta grupa je tipovala da će Milošević da pobedi 2000. godine i tom ocenom su i agitovali da se to ostvari. Čini se da njihov cilj nije suzbijanje nego podsticanje krize.

Kakav je vaš stav povodom tužbe SRJ protiv NATO?
- Ono što je NATO uradio u Srbiji nije relikt prošlog režima, već pitanje njihove odgovornosti. To pitanje mora da ostane otvoreno, posebno što su tu tužbe BiH i Hrvatske podnete takođe Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Bilo je zločina sa svih strana i odgovornost za to se ne može izbeći. Tužba mora da ostane baš zbog tužbi koje su podnete protiv naše zemlje, zbog materijalne i moralne satisfakcije.

Dragutin Stevanović


vesti po rubrikama

^intervju

18:10h

Vojislav Koštunica, o izborima, ustavnoj povelji, srpskim strankama

 



     


FastCounter by LinkExchange