[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 1. decembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Šta donose izbori 8. decembra?

Pomoći biračima da poveruju političarima

Pred reprizu predsedničkih izbora jedino što je sigurno to je da će predsednički kandidat DSS-a Vojislav Koštunica dobiti najviše glasova, a da li će postati i novi predsednik Republike Srbije, to će odlučiti učešće birača koje bi trebalo da bude u prvom izbornom krugu preko 50 odsto.

U situaciji kada je većina političara DOS-a, svim svojim postupcima, od predsedničkih izbora napravilo farsu postavlja se pitanje da li ozbiljnost izborima mogu povratiti birači Srbije? Participacija ili učešće na izborima predstavlja ovoga trenutka politički problem od kog zavisi da li će Srbija krenuti ka razrešenju ili produbljavanju opšte krize. Malo je bilo situacija u srpskoj istoriji, kao danas, kad sve zavisi od dobre volje samih birača.

Šta donose izbori 8. decembra?

Jedan aspekt problema donosi neuspeh izbora, a drugi njihov uspeh. Neuspeh donosi sasvim sigurno novo uplitanje međunarodne zajednice koja sasvim sigurno ne želi da postanemo faktor nestabilnosti na jugu Evrope. Ako ne dobijemo predsednika, vrlo brzo ćemo imati i prevremene parlamentarne izbore, stvari oko ustavne povelje će se toliko zakomplikovati da će o njoj morati da odlučuje neko sa strane, čak možda i neko još pored Havijera Solane, a tu je i mogućnost da se neizborom predsednika Republike institucionalizuje već odomaćena vlast i moć jednog čoveka - predsednika Vlade. Nefunkcionisanje predsednika Republike omogućava da se bez ikakve kontrole izradi ustav Srbije koji odgovara uskom krugu političara iz redova DOS-a, i to vrlo sličan onom koji će "progurati" Milo Đukanović u svojoj republici. Sličnost takvih ustava proizilazi iz sličnosti interesa koji se svode na apsolutnu vlast i moć. Jedine institucije koje su još pod demokratskom kontrolom Vojislava Koštunice su Vojska Jugoslavije i Vojna obaveštajna služba (što potvrđuju eksperti iz sveta), ali one dogovornom politikom Đukanovića i Đinđića vrlo lako mogu preći u njihovu ingerenciju, i to je suština zalaganja jednog i drugog za posrednim (delegiranim) poslanicima u saveznom parlamentu. Naravno, tu je činjenica da Milo Đukanović, zbog 22 odsto svojih birača koji pripadaju nacionalnim manjima u Crnoj Gori a organizovano ne učestvuju na saveznim izborima, ne može da ostvari pobedu u novom zajedničkom parlamentu na neposredan način. Isto tako, ni Zoran Đinđić ne bi na neposrednim izborima dobio većinu u parlamentu nove zajedničke države, jer dobro zna da ovoga trenutka DSS ima značajnu prednost nad svim ostalim političkim partijama.

Šta može biti najveće iznenađenje ovih izbora?

U prvom redu najveće iznenađenje bilo bi da pobedi Šešelj ili Pelević. Šešelj je ušao u predizbornu trku kao samozvani favorit, ali i sam dobro zna da bi mu pobeda bila Pirova, jer ko bi iz sveta zakucao na njegova predsednička vrata, ili ko bi mu dao tako važne kreditne injekcije?

Možda je rešenje ovih izbora u saradnji DSS i nevladine organizacije G17 koja bi mogla da se preregistruje u političku organizaciju i kapitalizuje glasove koje je dobio Labus na prethodnim predsedničkim izborima i da time zada definitivni "smrtni" udarac Demokratskoj stranci. Uočavajući ovu opasnost, predsednik DS Zoran Đinđić napada guvernera Narodne banke Dinkića kao i "njegov" dinar, međutim, nagoveštaji da će Koštunica stati na stranu Dinkića govore u prilog tezi o novom političkom savezništvu, koje je uoči izbora važno, ali ne i presudno da bi Srbija dobila predsednika.

U slučaju da izbori ne uspeju, što većina patuljastih stranaka DOS-a priželjkuje, već se sprema scenario po kome bi u Skupštini Srbije mogao biti izabran za predsednika Srbije svaki anonimac čiji je dosadašnji zadatak bio samo da registruje svoje prisustvo u skupštinskom zdanju i da glasa kako mu se naloži. A tu je i mogućnost da se pokuša sa protežiranjem monarhije na mala vrata u veliku politiku.

Presudnu ulogu o uspehu ili neuspehu predstojećih predsedničkih izbora imaće sami kandidati i njihov odnos prema organizovanoj i spontanoj apstinenciji, jer se na prinudnu apstinenciju teško može uticati. Organizovana apstinencija (organizovana neizlaznost birača) podrazumeva da određena politička grupacija radi svojih političkih ciljeva pozove svoje pristalice da ne iskoriste svoje biračko pravo i to je legitimno ali nepopularno rešenje.

Da ulica ne proradi

Treba reći i to da se razrešenje sveopšte krize u Srbiji može dogoditi i na našim ulicama, jer je 51,52 odsto građana izgubilo strpljenje i ne želi da čeka ni jedan jedini dan kako bi se situacija u Srbiji poboljšala. Sve ovo nalaže svim političarima da zauzmu kompromisnu startnu poziciju i da pomognu biračima Srbije da ih svate kao ozbiljne reformatore koji će pokrenuti zamajac progresa u Srbiji, koja je već dovoljno izmrcvarena političkim i ekonomskim nedoumicama.

Međutim, kada vlast koja organizuje izbore obavesti svoje građane da nije zainteresovana za uspeh izbora, onda se to jedino može tumačiti činjenicom da tu vlast nije briga za novac poreskih obveznika; nije je briga za funkcionisanje institucija koje ona sama predstavlja, a u krajnjem slučaju ne vodi računa ni o vremenu svojih građana, jer im ga troši uzaludnim biranjima.

Spontana apstinencija proizilazi iz apolitičnosti birača ili njihovih vrednosnih sudova o ukupnoj političkoj situaciji. Apolitičnost nastaje iz više razloga, ali dva su dominantna: prvi se javlja kad političke institucije nadvladaju birače i oni se osete nemoćnim u svom političkom delovanju, dok drugi način apolitičnosti nastaje kada birači shvate da političke institucije ne funkcionišu.

Trenutna apolitičnost birača u Srbiji vezana je u najvećoj meri za ovaj drugi uzrok, jer institucije ne vrše svoje osnovne funkcije na brz i efikasan način, čak se stiče utisak da je mafija, kada su u pitanju brzina i efikasnost, bolje organizovana. Kada je u pitanju prinudna apstinencija, nju analitičari vezuju za "višu silu" koja doprinosi neizlasku birača na birališta, u prvom redu zbog bolesti, boravka u inostranstvu, zatvorske prinude i staračke nemoći.

Imajući sve ovo u vidu, izlaznost birača presudno zavisi od odnosa predsedničkih kandidata prema apstinentima kojih najviše ima među mladima, ženama i najobrazovanijem delu biračke populacije. Prema onome što su predsednički kandidati do sada uradili sasvim je jasno da nijedan od njih nema izgrađenu strategiju i taktiku marketinškog nastupa prema apstinentima koji će odlučiti predstojeće izbore. Očigledno je da su stručni štabovi predsedničkih kandidata zaokupljeni nekim perifernim tvarima dok im suština nepovratno promiče ispred očiju.

Pred nama su ne samo jedni i jedini izbori. Za najmanje šest ili dvanaest meseci, kad usvojimo novi ustav Republike, biraće se ponovo novi predsednik Srbije, pa ako eventualno izabrani predsednik na decembarskim izborima ne zadovolji biračko telo svojim radom ili neradom, birači će imati šansu da ga promene.

Vinko Đurić


vesti po rubrikama

^tema

17:10h

Šta donose izbori 8. decembra?

17:20h

Ko je ovaj čovek - Radmila Hrustanović

 



     


FastCounter by LinkExchange