Pošto je direktorica Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Danka Stančić objasnila da je 30.000 Novosađana bilo neobavešteno kada je od srca i iz moralnih, verskih i nacionalnih pobuda potpisalo peticiju za spas Almaškog groblja, eshumacije su mogle da počnu.

Oterani su sa groblja članovi Odbora za zaštitu Almaškog groblja i rodbina koja nije htela da svojim počivšim remeti večan počinak. Tako je, zar ne, direktorice Zavoda, potpisnicima peticije preostalo samo da se kaju ili, pak, da krive Odbor zbog prevare? Ipak, neće biti. Jer, istina i pravda nisu u ljubavi sa Vama!

Poveliki deo

Ruženje i rušenje groblja, pri tom i spomenika kulture od velikog značaja, ne sprovodi se institucionalno nigde u civilizovanom svetu. Osim, naravno, kod nas! O, da. I na ostalim bivšim ju-prostorima! Ali, ovuda samo nad srpskim pravoslavnim grobljima! (Albanci na Kosmetu su u tome bili i ostali vrlo vešti!) Za groblja ostalih naroda i vera tako nešto se ne bi htelo/smelo ni pomisliti!

Iako niste odgovorili na vrlo teške optužbe koje smo izneli na račun Vas i ostalih rušitelja Almaškog groblja, mi ćemo odgovoriti na Vaše.

Zašto u Vašem pismu najpre navodite da se radi o putu uz groblje, da bi to "uz" povezali sa promenom namene jednog malog rubnog dela groblja, zbog neizbežne izgradnje saobraćajnice od vitalnog interesa za Novi Sad, itd, itd. Najpre, nije u pitanju mali deo, već poveliki, i kada se samo držimo zvaničnog podatka (54 grobna mesta).

Zatim, ne kažete da se groblje trajno devastira zbog privremene saobraćajnice! Uz to, gde vidite zaštitu životne sredine ako se ona gradi na 10 minuta hoda od centra grada?! Zar se niste zamislili ni nad činjenicom da nas put M7 povezuje na zapadu sa Hrvatskom i na istoku sa Ukrajinom. Tačnije, M7 povezuje Hrvatsku sa istokom preko srpskog pravoslavnog groblja! Na tom groblju, ne kažete, osim individualno pokopanih Srba ima i masovnih grobnica u kojima pored Srba leže i Jevreji i Romi, žrtve mađarskih fašista.

Tu su pokopana i srpska deca iz Šarvarokog logora kao i Crvenoarmejci i partizani sa Batine - bitke poznate po ogromnim žrtvama upravo Crvenoarmejaca i partizana! O toj od bolne bolnijoj temi - masovnim grobnicama nećemo ovde pisati. Neko će drugi. Ali, podsetićemo Vas da je upravo po Vašem naređenju (!) uklonjen krst sa jedne od njih, na koju smo ga mi zajedno sa Vašom strankom DS Srbije postavili!

Zato nam nije jasno otkud Vam hrabrost da se pozivate na DSS? I zar ne znate da je i predsednik Vaše stranke, uz to i predsednik države, javno podržao našu borbu za očuvanje Almaškog groblja?!

Optužujete nas i da smo za (dalje) seciranje i amputiranje Srbije, dok ste Vi i Čanak jedino za amputiranje srpskog groblja? Čudno, s obzirom da se izjašnjavate kao demokrate! Naročito ako znate da je to groblje već jednom amputirano - u doba tvrdog komunizma. Već kasnije, kada se ponovio juriš na Almaško groblje, 1989, i kada su se građani usprotivili, odustalo se od saobraćajnice koja prelazi preko groblja! Ali, onda na vlasti nisu bile demokrate!

Priznajete da je taj mali deo groblja (određen za odstrel) još ranije bio zapušten i loše održavan, te se zato ustupa... Sada ćemo Vam proširiti vidike u vezi s tim. Pošto je pre 20-ak godina obnarodovana želja prethodnih vlasti da se taj deo groblja asfaltira (put), narod je znajući s kim i kakvim ima posla video svoje mrtve i prenos io (sve o sopstvenom trošku) na druga groblja, mahom Čenejsko. (Znalo se da su psi razvlačili kosti eshumiranih sa Svetojovanjskog groblja...) Osim toga, mnogi Salajčani i Klisani prestali su da se sahranjuju u tom delu, plašeći se najgoreg. Upravo ovog što se sada događa!

O održavanju i brizi zaduženih za Almaško groblje, tog, kažete, zaštićenog spomeničkog kompleksa, dovoljno govori i što je na njemu kamenorezačka radionica. Na čast JP Lisje! To je najbolja garancija da su ovi spomenici potpuno bezbedni! Ni u izražavanje pijeteta uz zvuke iz radionice ne treba sumnjati. Žalosno je i nedostojno sve to jednog svetog mesta, kako u Vašem pismu nazivate Almaško groblje!

Spomenik a ne put

Spominjete poštovanje zakona i zakonske procedure u svemu što se odnosi na eksumacije i ostalo oko groblja. Samo ne navodite kojih i koje. Recite, ako Boga znate, da se dalje ne ćeramo. (Ovoga puta nećemo se ni osvrnuti na emisara vladike Bačkog Irineja, g. Simića, koji je sakupljao, ubeđivao i iznuđivao saglasnosti od potomaka i rodbine za ekshumacije. Neki će ih na sudu dati!)

Na kraju pitamo Vas: kako ste se Vi, kao direktorkza Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, borili za Almaško groblje, a da mi to nismo ni primetili? Da jesmo, ne bi Vas napadali. Mi smo samo primetili da se Vi svim silama i svim sredstvima zalažete za saobraćajnicu preko groblja, a ne za Vaš i naš spomenik kulture od velikog značaja. Očito ne znate šta Vam je osnovna dužnost, da branite spomenik, a ne put preko spomenika! To je jedino što Vašem zvanju priliči! Nadamo se da ste nas shvatili?!

ODBOR ZA ZAŠTITU ALMAŠKOG GROBLJA,
NOVI SAD

Frapirani smo istupom izraelskog funkcionera Efraima Zurofa u "Blic Nenjs" br. 131 pod naslovom "Čovek koji je napisao Dinka Šakića". (U vezi: Jasenovca, Jugoslavije i ratnih zločina.)

Vrlo pažljivo smo pročitali i nema dvojbe - ono što je izneo - duboko povredilo osećanja srpskog i drugih naroda, naročito potomaka čiji su preci na svirep način ubijeni u Jasenovcu ili nakon od stratišta nezavisne države Hrvatske, genocidne tvorevine iz II s.r.

Izraelski funkcioner Zufor "tvrdi" da je komunistički režim u Jugoslaviji veoma preterao s brojem žrtava u Jasenovcu u II svetskom ratu, jer ih je bilo manje od 85.000, a da su četvrtina od toga bili Jevreji. Nečuvena laž! Zar je Josip Broz Tito bio toliko velikodušan da kaže da ih je bilo 732.000 ili devet puta više od tvrdnje funkcionera Zurofa.

(Mada ih je bilo preko 1.200.000 po general-pukovniku Stanku Terziću koji je posle rata bio u komisiji za istraživanje ratnih zločina i žrtava u Jasenovcu, na Titovo traženje broj je smanjen na 732.000.)

Prijateljstvo

Funkcioner Zurof kaže: "U Jugoslaviji od úú svetskog rata naovamo nijedan sudski proces za ratni zločin nije vođen kao ni od 1. 1. 2001. do danas. "Naš prijatelj" Zurof nastavlja: "Nisu, valjda, toliko ludi Evropljani da vas prime u Savet Evrope - kad Jugoslavija ne ispunjava sve zahteve Haškog tribunala".

Kad bi se pitao on i njegovi zemljaci (Badinter, Madlen Olbrajt, Eli Vizel, Lori Iglberger, Voren Cimerman, Bejker, Ted Tarner...) mi ne bismo ni postojali. Mnogo zla nam je nanela pomenuta "gospoda", kao zahvalnost što smo štitili Jevreje za vreme úú svetskog rata i time reskirali da nas nemačka okupaciona vlast s porodicama pošalje na stratište (Dahau, Mauthauzen, Banjicu, Jajince...)

Sve se to zaboravilo, žrtva se proglašava za zločinca, a zločinci se amnestiraju. Funkcioner Zurof je bio prvi čovek Centra "Simon Vizental", u Jevrejskom Kongresu, šef komisije za ratne zločine u izraelskoj vladi. Samim tim je neshvatljiv njegov odnos prema Srbima i ostalim stradalnicima u Jasenovcu imajući u vidu relevantne istorijske činjenice.

Pamet u glavu

Da ne pričamo o poslednjem ratu SFR Jugoslaviji kada su avioni B - 272, krcati oružjem, leteli iz Izraela za Sloveniju i Hrvatsku... "Naši prijatelji" prodavali su najsavremenije oružje našim neprijateljima da ubijaju našu decu i pored zabrane organizacije Ujedinjenih nacija.

Dobro koje smo činili prijateljima - brzo je zaboravljen! Krajnje je vreme da se opametimo i biramo iskrenije prijatelje a ne pojedine licemere kojima sem novca ništa više nije sveto pod kapom nebeskom.
Uz poštovanje uredništvu, u ime potresenih rođaka i prijatelja

MIHAJLO RATKOV DINIĆ,
BEOGRAD

Žalosno je što naša vlada i (neki) naši poslanici misle da se jede sve što leti, i da je u interesu naroda svaka poreska "olakšica". Neke poreske olakšice svakako jesu u službi budžeta i zdravlja naroda, a neke nisu, kao što je ona za svinjsku mast.

Šta narod dobija ako svinjska mast pojevtini, ili čak bude jevtinija od jestivog biljnog ulja? Dobijamo nove kalorije i nove kilograme, nove koronarne i srčane bolesti, nove infarkte, nov udar na zdravstveno osiguranje! Na jednoj strani se kao krpi, a na drugoj nepromišljenim zakonskim i poreskim merama se pravi titanski procep.

Pogledajmo šta rade buregdžijske radnje i radnje koje prodaju raznovrsna peciva! Pri niskoj ceni masti (koju normalno "na divlje" direktno od seljaka dobavljaju), za spremanje bureka i peciva ne koriste zdravo i zdravije biljno ulje već mast! I niko ih ne može naterati da to ne rade, ili bar klijentelu da obaveste istaknutim natpisom sa čime spremaju peciva! Ako ne pojedemo burek odmah, ako ga ostavimo koji sat da se "ohladi", lako možemo u većini slučajeva biti lično uvereni da on "pliva" u masti.

Umesto da ekonomska poreska politika ljude stimuliše na zdravu ishranu, ona ih u ovoj širokoj osiromašenosti namamljuje da se priklone najgorim rešenjima za živežnu opskrbu.
Lažna briga za narod uvek se pogubno okreće protiv naroda. To je prošlost očigledno pokazala i to sadašnjost iznova potvrđuje.

MILORAD DAUNOVIĆ,
ALEKSINAC