[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 26. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Manastir Visoki Dečani proslavio ktitorsku slavu posvećenu svetom kralju Stefanu

Da se ne zaboravi

Na slavu došli brojni Srbi iz izgnanstva, ali i iz očuvanih enklava na okupiranom Kosovu

Brojni prognanici iz srpskih enklava - Goraždevca kod Peći, Osojana i Crkoleza kod Istoka, severnog i centralnog Kosmeta, monaštvo i sveštenstvo iz Pećke patrijaršije, Gračanice, Gorioča, Žiče i gosti iz Srbije od ranog jutra pristizali su u manastir kako bi po četvrti put od dolaska snaga Kfora i Unmika zajedno sa manastirskim bratstvom proslavili slavu.

Grupa srpskih novinara beogradskih medija do zadužbine srpskog kralja Stefana, sina kralja Milutina i oca cara Dušana, uputila se preko Zvečana, južnog (šiptarskog) dela Kosovske Mitrovice, Drenice i Metohije.

Godine izolacije

Manastirsko bratstvo već tri i po godine živi u potpunom okruženju Šiptara. Iako je tokom agresije NATO na SRJ dečanska bratija spasila i zaštitila desetine šiptarskih porodica iz ovog kraja, to im Šiptari nisu zapamtili, već naprotiv, na monahe gledaju kao na najveće neprijatelje.
Manastir danonoćno čuvaju italijanski vojnici, bez kojih bi ova svetinja podignuta između 1327. i 1335. godine odavno bila pretvorena u prah i pepeo, poput 112 srpskih svetinja širom Kosmeta, koje međunarodne snage nisu uspele da sačuvaju.

Polučasovni predah u Zvečanu, u nedelju u 5.30 sati, do zakazane pratnje trideset minuta kasnije, koristimo za ispijanje kafe u hotelu "Trojka" u Zvečanu. Ali, zahvaljujući "revnosti" snaga koje su u Pokrajini zadužene za čuvanje reda i mira, čekanje se odugovlači unedogled. Iz neobjašnjivih razloga, nema pratnje bez koje je kretanje Srba po Kosovu i Metohiji nemoguće. Oko devet sa žaljenjem konstatujemo da nećemo stići na svetu arhijerejsku liturgiju i rezanje slavskog kolača.

Više puta razgovaramo sa predstavnicima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji su zakazali obezbeđenje i pokušavamo da dobijemo bilo kakvo objašnjenje. Tek posle deset stižu predstavnici Unmika koji tvrde da je navodno neko iz Koordinacionog centra otkazao put i da zato nije bilo pratnje.

Iako, naravno, o otkazivanju nije bilo ni govora, "dobar" izgovor para vredi. I kad smo pomislili da je našim mukama bar na trenutak došao kraj, predstavnici Unmika su opet počeli da postavljaju uslove - zbog nemogućnosti da nam garantuju bezbednost, put nastavljamo u blindiranom transporteru, a vozača i kombi ostavljamo u Zvečanu.

Truckanje izlokanim putevima južne Mitrovice i Drenice, kraj kojih su brojni spomenici-krajputaši "zaslužnim" borcima terorističke OVK traje gotovo do 12 časova, kad najzad stižemo u manastir, okružen italijanskim vojnicima Kfora.

Novo iznenađenje i poniženje usledilo je na na ulazu u manastirsku portu - dvoje crnaca iz Unmika, stajalo je sa detektorima za otkrivanje metala, prilježno pretresajući sve goste.

" E, šta smo doživeli…Naslednici Kunta Kinte čuvaju Dečane od njegovih Srba, dojučerašnjih čuvara manastira. Umesto da hvataju teroriste po Kosmetu koji svakodnevno napadaju Srbe i spreče rušenje srpskih svetinja po Pokrajini, oni pretresaju nemoćne srpske starine. Sad se verovatno kralj Stefan prevrće u grobu", vajkao se jedan prognani Srbin, dok je nemoćno širio ruke.

Obavezne uvrede

Prolazak grupe Srba kroz Kosovo i Metohiju uvek privlači izuzetnu pažnju Šiptara. Kad kilometarski prepoznatljiva kolona vozila - u kojima se kao retke zveri čuvaju Srbi - prođe pored Šiptara, obavezno slede pretnje, pljuvanja i pokazivanje uvredljivih gestova. Tek poneki iznenađeni Šiptar, koji nespreman na ovakve scene, ne reaguje podignutom pesnicom, prolazak Srba proprati širom otvorenih usta i očiju.

Kao nekada za vreme velikih praznika u Dečanima, stajali su okupljeni kosovsko-metohijski Srbi oko manastira i pričali o vremenim prošlim i onome šta ih je snašlo od kako su morali da napuste svoje domove. Crkvena svečanost odavno je bila završena, a od ljudi koji su bili na prazničnom bogosluženju saznajemo da je Svetu arhijerejsku liturgiju sa rezanjem slavskog kolača obavio vladika raško-prizrenski Artemije, uz sasluženje vladika zahumsko-hercegovačkog Atanasija

(Jevtića) i Grigorija, kao i sveštenstva i monaštva Raško-prizrenske i Žičke eparhije. Čujemo da su liturgijski čin pojanjem pratili i pravoslavni sveštenici iz Albanije.

I pored ogromne želje većine prisutnih da makar na trenutak odagnaju misli o danima koji se pamte i prepuste slavljeničkoj atmosferi, prisustvo brojnih stranih vojnika sprečavalo ih je u tome. "Sad bi se ovde vijorilo kolo, narod bi se veselio, a u porti jedva da bi bilo mesta za sve koji bi došli.

U crkvi bi se tiskali svi oni koji bi želeli da celivaju i poklone se moštima kralja Stefana. Sad je sve drugačije, tuga se uvukla u ljude… sa žaljenjem konstatuje Darko Jovanović, profesor iz Peći, sad prognanik u obližnjem Goraždevcu, dok Unmikov helikopter nadleće drevni srpski manastir.

Mlado manastirsko bratstvo na čelu sa igumanom Teodosijem (Šibalićem) i protosinđelom Savom (Janjićem) ljubazno je dočekivalo sve goste. Za ovu priliku tridesetak vrednih monaha

pripremilo je izuzetno obiman i ukusan ručak. Na prepunoj slavskoj trpezi bilo je pastrmke i oslića, dimljenog kačkavalja i sira, sarmi, prebranca, domaćeg hleba, desetak vrsta kolača i torti… Svečanost je bila i prilika da se posle nekoliko godina sretnu prijatelji i poznanici, komšije i kolege.

"Mijo, da si došao kod mene u Naklo, dočekao bih te sa "ljutom" rakijom", šalio se Vukoje Marković iz pomenutog sela kraj Peći, sa svojim starim prijateljem Mijom Škembarevićem, vrsnim majstorom, koji od drveta pravi sve što se može zamisliti i koji poslednjih meseci radi ikonostase u manastiru Dečani.

Malo pokušaja da se ljudi našale, a onda opet seta i zabrinutost na licu.
Posle celivanja moštiju svetog kralja i paljenja sveća, posetioci sa sa ikonama i krstićima polako pripremaju za povratak. Valja napustiti Kosmet pre mraka. Do novog susreta, lagano odlaze, a većina kao relikvije nosi i manastirsko vino i rakiju i obaveznu vodu sa dečanske česme.

Tekst i foto: Petar Pašić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:34h

Manastir Visoki Dečani proslavio ktitorsku slavu posvećenu svetom kralju Stefanu

14:52h

Reporter "Glasa" niškim ulicama patrolirao sa policajkama

15:18h

Beogradske samoposluge muku muče s lopovima raznih kategorija

15:31h

Glumci, pevači i novinari u "Pioniru" pokušali da igraju košarku

 

 


     


FastCounter by LinkExchange