[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 24. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Ko je ovaj čovek?

Janez Drnovšek

(Sto godina samoće)

Početak - rođen je 17. maja 1950. u mestu Kisovec, kod Zagorja, u slovenačkom Zasavju. Otac mu je živ, obiđe ga bar jednom nedeljno da vidi je li sve u redu (majku ne spominje često).

Detinjstvo - kao i svaki mališan podno Alpa voleo je da se skija, sanka, al i "grubo" grudvanje ga nije privlačilo.

Verska opredeljenost - papu kritikuje (otvoreno je prebacio Katoličkoj crkvi u Sloveniji, a njena centrala je, treba li uopšte ponavljati, u papskoj državi, da pokušava da se direktno uključi u borbu za vlast, favorizujući desnicu), dalaj lami se smeši...

Nacionalnost - Slovenac: " Strašno mi je žao Srba i same Srbije, imao sam mnogo dodira s tamošnjim ljudima, i sva moja iskustva su bila krajnje pozitivna; neodgovorna politika je kriva za njihovu nesreću danas, ta politika je vodila u nove i nove konflikte, u ratove. Kada neko počne da govori o velikoj Srbiji, velikoj Nemačkoj ili velikoj Albaniji, sledi rat. Danas više nema nacionalnih država i ne može ih biti, one su stvar prošlosti koja je prepuna ratovanja. Čitava istorija Evrope satkana je od sličnih ratova, nije to samo jugoslovenska specifičnost. Međutim, u Evropi je to stvar prošlosti. I tu je razlika između odgovorne politike i one avanturističke, neodgovorne. Odgovoran, ozbiljan političar neće igrati na nacionalističku kartu. Najjednostavnije je manipulisati nacionalizmom - šta bi bilo kad bih ja u Sloveniji počeo da raspirujem duhove? A za to se uvek može naći žrtva - usmeriš raspoloženje protiv Italijana, ili Austrijanaca, Hrvata... Odgovoran političar mora znati da ga takav manevar neće odvesti nikuda, odnosno, da će mnoge povući u propast..."

Obrazovanje - diplomirao je ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, 1986. doktorirao je iz ekonomskih nauka na Ekonomsko-poslovnom fakultetu u Mariboru, tezom: "Međunarodni monetarni fond i Jugoslavija." Godine 1994. univerzitet u Bostonu mu dodelio zvanje počasnog doktora, baš kao 1999. i univerzitet u Ilinoisu.

Karijera - bio je direktor filijale najveće slovenačke banke "Ljubljanske banke" u Trbovljama (blizu rodnog mesta), da bi političku, odnosno diplomatsku karijeru počeo i pre direktorske - sedamdesetih, u jugoslovenskoj ambasadi u Kairu. Potom je u Oslu, na Institutu za međunarodnu ekonomiku proučavao savremeno svetsko ekonomsko uređenje.

Bio je delegat u Veću republika i pokrajina Savezne skupštine SFRJ, zatim kandidat i izabrani predsednik bivše Jugoslavije, odakle je i imenovan za predsedavajućeg u Pokretu nesvrstanih (mada se odavno znalo da je i te kako svrstan - i politički i kako god da se okrne...). Jer, iz ovog perioda datiraju optužbe iz redova SDB da je radio za SAD, prvo 1987., s američkim ambasadorom Džonom Sklenonom, potom i Lojdom Džordom, ekonomskim savetnikom u američkoj ambasadi u Beogradu.

Što se drugog, privatnijeg opredeljenja tiče, pričalo se da je jedna poznata pevačica imala zadatak da glumi intimnu prijateljicu prvog Jugoslovena (od glume nisu stigli dalje).

U doba osamostaljivanja Slovenije potrudio se da za deželu odradi veliki posao, tako da mu je Slovenija još uvek zahvalna zbog "pobede" nad JNA...

Tako, slobodni Slovenci ga 1992. biraju za premijera, što je bio u nekoliko mandata - što je i sada, kada se kandiduje za predsednika -rečju, on je premijer s najdužim stažom u Evropi...

Da je okrenut zapadu i Americi, znaju i vrapci na grani: " Osećamo se sigurniji u savezništvu s državama s kojima delimo iste vrednosti, iako Slovenija kratkoročno i srednjoročno gledano nije ugrožena." Veran "američki" čovek, za sve ključne odluke traži blagoslov od Vašingtona. Naravno da je pristao da Slovenija uđe u Partnerstvo za mir i NATO, čak je 1997. novu slovenačku vladu formirao po modelu koji su mu odobrili Amerikanci...

Ono što mu se mora priznati je da je od male države, stvorio zemlju za respekt, kako u ekonomskom (Slovenija ima veći standard od tri države, takođe, članice EU, o Srbiji i da se ne govori), tako i u političkom smislu. Poznanstvima širom sveta učinio je Slovence popularnim, a kao dobar poznanik Bušovih i Putina ( prvi susret prvog Amera i prvog Rusa bio je upravo u njegovom "dvorištu") obezbedio je zemljacima dobre pozicije...

Koliko je sposoban, pokazao je rešavanjem problema s Italijom, u vezi s vraćanjem imovine Italijanima koji su proterani iz Istre posle Drugog svetskog rata -Havijer Solana mu je pomogao da dug otplati u nekoliko rata...

Stranački angažman - marta 1992. postao je predsednik Liberalno demokratske stranke Slovenije, mada bi se neki zakleli da je u duši ostao zakleti komunista. Uostalom, i glavni protivkandidat mu zamera zbog komunističke prošlosti... Kada mora, očas formira koaliciju, smeni ministre, uceni Vladu... Slovenci ga kritikuju zbog nedomaćinskog vođenja države, "Mladina" ga optužuje za trošenje tolara, čak su ga ukebali da je odseo u super-luksuznom američkom hotelu, gde je za jedno noćenje plaćao od 500 do 1.300 dolara...

Tu je i afera s kupovinom"Falkona 2000 EH", a kako je ovo bio preskup avion, morao je da se odluči za nešto mnogo jeftinije. Zato je i za dolazak u dragu Srbiju, iako posle toliko godina, morao da iznajmi kanader, pa i da novinarima, koji su ga nedavno dopratili do Beograda, naplati po 300 evra, za povratnu kartu... A u Srbiji gotovo kao kod kuće - malo malo pa slovenačka roba i pano: "Prijatelji zauvek"...

Zanimljivosti - iako postane predsednik neće se oženiti, i tačka! Ustaje u šest sati, napravi nekoliko vežbi. Pre ih je radio i više, sada upražnjava jogu. Sam sebi kuva tursku kafu, priprema šta će obući tog dana, rasprema po kući. Zbog bolesti (izgleda da je pobedio rak) postao je vegetarijanac.

Govori engleski, francuski, špansko, služi se, kaže, nemačkim i srpsko-hrvatskim.

ZORICA ZARIĆ


vesti po rubrikama

^tema

16:05h

Glas istražuje: Da li su okolnosti u Srbiji uticale na veću pojavu mentalnih bolesti kod mladih?

16:25h

Ko je ovaj čovek - Janez Drnovšek

 



     


FastCounter by LinkExchange