[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 24. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS ISTRAŽUJE

Da li su okolnosti u Srbiji uticale na veću pojavu mentalnih bolesti kod mladih?

Svakog dana po jedno ubistvo

Kod ljudi u drugim zemljama, koje nisu zahvaćene ratom, razvoj psihičkih bolesti ide sporije.

Psihički poremećaji primećeni su još u antičkim vremenima. Tada se u spisima nekih hroničara pojavljuju opisi u kojima je predstavljano stanje duboke potištenosti ili neobuzdane veselosti određenih istorijskih ličnosti. Hipokrat je, u četvrtom veku pre nove ere, opisao nekoliko vrsta duševnih poremećaja, među kojima i depresiju, odnosno melanholiju. Tako ju je nazvao zbog ubeđenja da se pomenuta bolest javlja "kad se crna žuč izlije i dospe do mozga", izazivajući zamračenje uma i promenu raspoloženja.

Ova "crna žuč" nastavila je da se luči milenijumima kasnije, da bi danas, pogotovu u uslovima života kakve je Srbija imala deceniju unazad, čovek mogao da kaže da je normalno što ima dijagnozu da je "nenormalan".

Naročito stradaju mlađi ljudi, jer je za mentalne poremećaje karakteristično da se prvi put javljaju u vreme adolescencije. Koliko je, s jedne strane, određeni deo populacije genetski predodređen da nasledi psihičku bolest od svojih srodnika, toliko se psihotične manifestacije mogu izazvati velikim traumama, ratovima, gubicima. A toga smo bar imali...

Od rata se boluje

Među 10 oboljenja koja najčešće utiču na smanjenje radne sposobnosti, pet je mentalnih, i to su uglavnom depresija i alkoholizam.
- Svi znamo da političke okolnosti u nekom delu sveta mogu da utiču na okruženje i da podstaknu unapređenje mentalnog zdravlja stanovništva. S druge strane, rat, siromaštvo, alkoholizam i narkomanija, mučenje, fizičko i seksualno iskorišćavanje ljudi vode u očajanje, razočaranje, otuđenje, ali i podstiču strah i gnev - kaže Julian Sorensen iz Svetske zdravstvene organizacije.

- Sve je više mladih s mentalnim poremećajima. Tome su u prilog išli razni stresovi, rat, krize i dramatične situacije, koje smo imali poslednjih 10, 12 godina. U ovakvim uslovima, vrlo je značajna kumulacija, gomilanje afekata, serija nerešenih problema iz prethodnih faza života - objašnjava za "Glas" doc. dr Ivan Dimitrijević, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu - Kod ljudi u drugim zemljama, koje nisu zahvaćene ratom, razvoj psihičkih bolesti ide sporije. Uz saradnju porodice, društva i lekara rešavaju se pojedinačni doživljaji, što se uglavnom svodi na saobraćajne nesreće, terorističke aktivnosti. Sve to jeste dramatično, ali je sporedno u odnosu na masovna preživljavanja, koja smo mi imali.

Ne postoji detaljna statistika o tome koliko je stanovnika obolelo od pojedinih duševnih bolesti u toku devedesetih godina. Ono što može da kaže je da su se najčešće javljali pacijenti sa psihozama, raznim vrstama gubitka kontakta s realnošću, sa sumanutim sadržajima, paranoidnog tipa, na primer, depresijama i bolestima zavisnosti.

Dramatični uslovi života su jedno od objašnjenja za psihijatrijske dijagnoze, agresivna ponašanja, kao i mnogo samoubistava.
- Za prvih pet meseci ove godine, dakle oko 150 dana, bilo je 148 pokušaja samoubistava, koje je samo naša ustanova obrađivala. To je skoro jedno samoubistvo dnevno! - kaže dr Dimitrijević.

Mladić S. M (25), rodom iz Hrvatske, danas živi u Beogradu, dobio je prve simptome u pubertetu.
- Nisam imao ni 16 godina kad sam počeo da se "gubim". Nismo mogli brzo da reagujemo, jer je takav haos bio u zemlji, da nam je jedino bilo bitno da ostanemo živi i povučemo se u Srbiju. Tek pošto smo se malo sredili, prijatelji su me odveli kod lekara - priča S. M, koji je trenutno u "mirnoj fazi" - Bio sam vrlo agresivan. Na momente mi se činilo da sve mogu i da ću, ako im se vratim tamo, sve da dovedem u red. Imao sam utisak da opstanak mojih poznanika i celog srpskog naroda zavisi samo od mene. Taj osećaj svemoći i veličine i danas me povremeno obuzme. Objasnili su mi da je to samo manifestacija moje bolesti...

Petina su mladi

U poslednja dva meseca, Institut je imao 2.211 pacijenata. Od toga 21 odsto pacijenata su do 30 godina starosti, što samo pokazuje, kaže dr Dimitrijević, da se starosna granica pomera ka mlađem uzrastu građana.

Takozvane reaktivne psihoze, koje nisu genetski stečene, javljaju se u teškim životnim okolnostima, pri gubicima, ratnim zbivanjima, izbeglištvu, hendikepima, traumama raznih vrsta. Mnoge reaktivne psihoze se dobro leče i ne postaju genetske bolesti, da bi ih pacijent prenosio na potomstvo.

Kod neurotskih poremećaja ne gubi se kontinuitet s realnošću, dok je za psihoze to karakteristično, zajedno sa sumanutim idejama i halucinatornim doživljajima. Tako, psihotičan čovek može da bude uveren da je neka značajna ličnost - Isus ili Napoleon, Nikola Tesla... Psihoze mogu da budu šizofrenije, manično depresivne psihoze, psihoze zavisnika od alkohola i droga, postraumatski delirijumi od povreda ekstremiteta...

Društveni događaji često povećavaju broj obolelih od depresije i stručnjaci procenjuju da će za nekoliko godina ovo biti jedna od vodećih bolesti. Društvo, koje ne neguje osnovne principe, kojima ljudi teže - da je pravedno, sigurno, da je u njemu moguće dokazati i realizovati sebe - stvara bespomoćne ljude.

400 miliona bolesnih u svetu

Psihičke bolesti su vrlo raširene, te se smatra da svaka četvrta osoba ima bar jednu depresivnu epizodu u toku života. Zdravstvena organizacija UN predviđa da će do 2020. depresija postati drugi najveći uzročnik smrti i onesposobljenosti u svetu. Porast broja obolelih se pripisuje stresnijem životu, siromaštvu i nasilju.
Od duševnih i neuroloških poremećaja danas boluje oko 400 miliona ljudi širom sveta, dok je depresija na petom mestu uzročnika smrti. Najviše obolelih od depresije ima u SAD - u i Japanu, a najmanje u Africi.
U svetu ima milion samoubistava i 10 miliona pokušaja godišnje. Vodećih 10 država po broju samoubistava su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, s Rusijom na čelu.
Šizofrenija pogađa 45 miliona ljudi u svetu, ali polovina uspe potpuno da se "duševno oporavi". Ona je sveprisutna i ima je isto u Los Anđelesu, koliko i u srednjoj Africi, i to zbog snažne genetske komponente.

Razvoj bespomoćnosti, kažu stručnjaci, vodi u depresiju. Spoljašnji uslovi, koje osoba ne može da prihvati i da izađe s njima na kraj, mogu da budu oroz, tako da mnogi ne bi ni razvili depresiju da su živeli u povoljnijim društvenim okolnostima.

Nekada su ljudi s psihičkim poremećajima skrivani u kućama. U srednjem veku se smatralo da su opsednuti demonima i završavali su na lomačama. Medicinska sestra u Kini je, na primer, krila čime se bavi, jer joj to "smanjuje šanse da se uda".

U ovakvim slučajevima, što ne zaobilazi ni Srbiju, ljudi se ponašaju kao da se radi o zaraznoj bolesti. Čim čuju da neko boluje od šizofrenije, beže, dok se sami ne sretnu s tim - što je danas, kažu stručnjaci, teško izbeći.
- Roditelji su me se stideli. Nikome nisam smela da kažem šta mi je i zašto su me zatvorili u sobu - priča L. J. (29) - Kad bi me uhvatilo ludilo, borili su se sa mnom, mama je čak spavala sa mnom u sobi. Ali, kako bi se to smirilo, više niko nije smeo to da pomene. Tako, dugo nisam ni znala tačno šta mi se dešava, jer je to takva bolest da sam svaki put zaboravljala po 80 odsto onoga što sam radila, pričala, a nije imao ko da mi to prepriča. Majka stalno kuka kako nije to zaslužila...

Ipak, ako se ovakva stanja kriju, "da ne pukne bruka", sam mlad čovek će teško dobiti šansu da otvoreno priča o tome i da se uklopi u svet oko sebe.
- Niko nije pošteđen kad su ovakvi poremećaji u pitanju, jer mogu da ih izazovu različiti životni usudi - gubitak deteta ili nekog drugog člana porodice, imovine. Najstabilnija osoba može da bude "izbačena iz koloseka" usled ovakvih događaja. Reči "mentalno zdravlje", "ustanova", "psihijatar" još odbijaju kako pacijenta, tako i njegovu okolinu, a vrlo je važno na vreme prepoznati bolest i javiti se lekaru - kaže dr Dimitrijević - Mnoge takve bolesti mogu se kontrolisati i zabluda je kad se kaže "ko je još izlečio psihotičnog pacijenta". Psihotična stanja se vraćaju obično kad se prestane s lekovima, ali i dijabetes će se ponovo pojaviti ako pacijent ne uzima terapiju.

Ovako, pojedinac i porodica često ne reaguju dok bolest ne poodmakne, tako da pacijent na kraju digne ruku na sebe ili drugog.

Danijela Ćirović


vesti po rubrikama

^tema

16:05h

Glas istražuje: Da li su okolnosti u Srbiji uticale na veću pojavu mentalnih bolesti kod mladih?

16:25h

Ko je ovaj čovek - Janez Drnovšek

 



     


FastCounter by LinkExchange