[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 20. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Priroda kao vođa (30)

Kako pravilno sastaviti obrok

Namirnice ne držite dugo u vodi jer se gube hranljive materije

Visokovrednih belančevina ima u mesu, ribama, jajima, siru a od povrća punovrednim belančevinama bogate su mahunarke (pasulj, sočivo). Na sredini su negde po bogatstvu i belančevina i bitnim aminokiselinama pečurke, žitarice, orasi, mleko, krompir, mala količina se nalazi u voću, korenju i lišću povrća.

Mineralne materije koje su neophodne telu da bi gradilo enzime kojima se obezbeđuje normalna razmena materija nalaze se u povrću, voću i mleku i one su baznog karaktera. U mesu, jajima, siru, mahunarkama i proizvodima od žita minerali su kiselog karaktera. U mesu, jajima, siru, mahunarkama i proizvodima od žita minerali su kiselog karaktera.

Hranom moramo obezbediti obe vrste mineralnih sastojaka u takvom odnosu da se postigne višak baznih mineralnih sastojaka. To se obezbeđuj tkao što se za obroke planira količina voća, povrća i mleka obezbeđuje 5-7 puta više nego namirnica koje imaju minerale kiselog karaktera. Voda je važan sastojak dnevne ishrane.

Masti u malim količinama služe telu kao gradivni materijal jer se nalaze u svim ćelijama naših tkiva, a i sloj ispod kože bogat je mastima. Mastima se obezbeđuje energija. Pored masti organizmu su potrebne i materije slične mastima (lipoidi). Lipoidi bogati fosforom su lecitni a ostali su holesteroli. Holesterola ima i u biljnim i životinjskim namirnicama, a ulazi u sastav naših ćelija i ćelijske tečnosti.

Dakle, holesterol je neophodan organizmu ali ne u prevelikim količinama. Prevelike količine holesterola dovode do poremećaja u organizmu i do taloženja holesterola u zidovima krvnih sudova. Holesterola najviše ima u žumancetu jajeta, i mozgu, džigerici crnoj i beloj, buteru, mleku i svinjskom mesu.

Hranu treba pripremati sa puno začina koji su bogati aromatičnim supstancama koje postiču lučenje sokova koji pomažu varenje hrane. Prilikom priprema namirnica držati se pravila da se pri pranju ne drže dugo u vodi jer se hranljive materije rastvorljive u vodi gube. Povrće se ljušti, tako ili bari u ljusci. Kuva se u pari, bari u malo vode i dinsta, uvek poklopljeno.

Oprezno s mesom

Da bismo pravilno sastavili obrok moramo znati bar osnovne karakteristike namirnica kako bi ono što jedemo odgovaralo potrebama našeg organizma. U prilogu je tablica osnovnih sastojaka mesa.

Meso je namirnica iz koje obezbeđujemo u najvećoj meri neophodne belančevine. Ova namirnica je siromašna belančevinama, a količina masti zavisi od uhranjenosti životinje. Vitaminima je siromašno, a od mineralnih materija sadrži: kalcijum, fosfor, kalijum, magnezijum i kuhinjsku so.

Meso u obroku treba planirati samo u potrebnim količinama. Normalne potrebe se određuju prema telesnoj težini. Naime broj kilograma telesne težine je količina koja određuje broj grama belančevina potrebnih za jedan dan.

Riba zdravo jelo

Riba je mnogo bolja hrana za naš organizam od drugih vrsta mesa. Njom se obezbeđuju belančevine ali i vitamini i mineralne materije (fosfor, kalcijum i jod). Najlakše se vari kuvana riba.

Do sreće stiže onaj ko daje, ko pomaže, a ne onaj ko otima. I baš to učenje je u našem narodu donelo običaj da je svaki kraj imao po neku porodicu koja je brinula o zdravlju ljudi tog kraja. Umeće lečenja se prenosilo odabranom u porodici koji su nastavljali tradiciju .

To su naši znani i neznani narodni travari o kojima prof. dr Nada Kovačević u svojoj knjizi Osnovi farmakognozije i odeljku Istorijat i primena lekovitih sredstava iz prirode kaže "Ne mogu biti izostavljeni ni naši narodni vidari i travari jer su odigrali značajnu ulogu u lečenju naroda tokom prošlih vekova".

Iz brojnih dokumenata koji su sakupljani nesumnjivo je da su to bili ljudi koji su svoju veštinu lečenja koristili da pomognu bolesnima, a nikako za lično bogaćenje. Međutim, danas takvi skoro da ne postoje.

Piše: Vukica Stevanović
Sutra: Skupi lekovi nisu i najbolji


vesti po rubrikama

^feljton

15:02h

Priroda kao vođa (30)

15:31h

Sukob nauke i religije (12)

 



     


FastCounter by LinkExchange