BEOGRAD - Nema dana a da neko od pacijenata ili njihove rodbine ne pokuca na vrata drugostepene komisije beogradske filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ne bi li ostvario prava koja mu po Zakonu o zdravstvenom osiguranju pripadaju. Namerno naglašavamo drugostepene, pošto ovde dolaze svi koji smatraju da su u postupku oštećeni odlukom prvostepene komisije u Nemanjinoj 30.

Žalbe su vrlo šarolike, od zahteva da se refundiraju lekovi, koje su pacijenti morali u okviru svoje terapije da kupe, ili pak ortopedska i druga medicinska pomagala.

Kad smo već kod medicinskih pomagala, kako to u praksi funkcioniše, može najbolje da pokaže primer kupljenog pejsmejkera koji košta 1.500 evra, a čiju je refundaciju prvostepena komisija odbila s obrazloženjem da je njegova ugradnja "medicinski opravdana, ali ne i hitna i neodložna", kako je istakao konzilijum lekara Pejsmejker centra Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Uz to, prateći tekst prvostepene komisije sadrži i dopunu, u smislu da je zdravstvena ustanova "bila obavezna da obezbedi pejsmejkere".

		Ko se razume u svoj posao Posebna pažnja morala bi da se obrati i na listu lekova. Poslednja je napravljena oktobra prošle godine, i apsolutno nije revidirana, iako bi trebalo. Takođe bi trebalo izanalizirati brojne referentne ustanove (zdravstvene ustanove čija su mišljenja validna za svaku komisiju), kojih je u Srbiji više od 200. U najblažu ruku, malo je neozbiljno kada se iščitava ko je sve referentan i čije se stručno mišljenje uvažava, a recimo za Vojnomedicinsku akademiju stoji da nije referentna kuća ni za jednu oblast, sem za akutna trovanja!

Kao da mi to ne znamo i kao da dotični pacijent ne zna da mu u okviru zakonskih prava pripada i ovo. Ali se istovremeno postavlja pitanje kako dotična ustanova, ili ma koja druga, može pejsmejkere da nabavi ako joj Republički zavod za zdravstveno osiguranje ne da novac.

A RZZO kaže da to ne može da učini jer raspolaže ograničenom sumom koju treba raspodeliti na brojne zdravstvene ustanove, i to po prioritetima. Naravno da su i srčani bolesnici prioritet, ali slaba vajda, kad za sve kojima je potrebna operacija nema dovoljno, recimo, pejsmejkera. A da ih nema dovoljno svedoči postojeća lista čekanja, na kojoj junak naš e priče zauzima čak 189. mesto!

I šta sada. Čovek u ovakvoj situaciji ima mogućnost da bira. Da čeka pod velikom neizvesnošću svoj red, za koji se postavlja pitanje hoće li ga uopšte i dočekati, pošto su lekari jasno naglasili da je ugradnja pejsmejkera "hitna i neodložna". Ili, kao što je ovaj pacijent učinio, da sam nabavi pejsmejker, s nadom da će novac da mu se vrati.

On je izabrao drugu varijantu, a onda se susreo s nemogućnošću da ostvari svoja prava. Bez želje da se mešamo u stručni rad prvostepene komisije, logično postavljamo pitanje, čime se njeni doktori rukovode da negiraju nešto što je hitno i neodložno.

A kako onda radi drugostepena komisija beogradske filijale RZZO smeštena u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", kojoj svakodnevno stiže 10 do 15 zahteva za ocenu odluke prvostepene komisije, koja može biti reprezentativan uzorak za celu Srbiju, objašnjava njen predsednik dr Veselin Govedarica:

- Svaki zahtev razmatramo ponaosob, poštujući slovo zakona. Ako stručni konzilijum referentne zdravstvene ustanove naglašava da je, recimo, određeni lek neophodan i da ne postoji njegova odgovarajuća zamena sa pozitivne liste, onda se takvom pacijentu odobrava da naplati troškove nabavke. Isto se odnosi i na druga medicinska sredstva, ortopedska i druga pomagala, ali i na preventivne, dijagnostičke i terapijske rehabilitacione zdravstvene usluge.

Međutim, ovde je problem što RZZO realno raspolaže s nedovoljno novca da bi mogao da podmiri sve potrebe predviđene u okviru zakona o zdravstvenoj zaštiti. Lekarske komisije rade pod velikim pritiskom, jer su sredstva RZZO ograničena, a pritisci pacijenata opravdani.

Praktično, nastavlja naš sagovornik, ova oblast nije dovoljno dobro zakonski regulisana. I mora da se promeni, u smislu da se istakne realni zagarantovani paket zdravstvenih usluga koje određena zdravstvena ustanova može da pruži. Takođe, postoje i akti koji datiraju još iz 1982. godine, i koji su apsolutno zastareli.

Z. Ostojić