Trenutno radim na magistraturi u Vašingtonu i zgrožen sam izjavom dekana pravnog fakulteta i njegovim manipulacijama činjenicama. Sledeći tekst je prekopiran sa internet izdanja od 9. novembra 2002. godine.

Tamo(u Americi) se mnogo ne studira, svega 30 odsto generacije diplomiranih srednjoškolaca odlazi na studije, slično je i u Evropi, a kod nas 70 odsto maturanata upisuje fakultet. Mala Srbija trenutno po broju stanovnika ima više studenata nego Amerika i neke druge razvijene zemlje - objašnjava dr Milić.

Ovo je jedna od najvećih laži koje sam pročitao u Glasu. Dr Vladimir Milić, dekan Pravnog fakulteta, kao pravnik bi treblo da zna da je u Americi srednja škola obavezna, a da u Srbiji nije. Takođe 60 posto stanovnika Srbije ima samo osnovno obrazovanje a neki ni to.

Tačni podaci o broju studenata u Americi se mogu naći na državnom sajtu američkog ministarstva za prosvetu i oni govore da 57 procenata srednjoškolskih maturanata upisuje četvorogodišnji fakultet. U Srbiji 70 posto maturanata upisuje višu školu ili fakultet.

Činjenice izgledaju ovako : Amerika 95% omladine od 18 godina (kada se u Americi upisuje fakultet) završava srednju školu i 57% se upisuje na četvorogodišnji fakultet, što je 54%.

U Srbiji ne verujem ni da 50% maturanata upiše četvorogodišnji fakultet, što nije ni 10% ukupne omladinske populacije od 19 godina. Naravno, ne treba ni pominjati da od ukupne populacije Srbije možda nekih 10% posto ljudi imaju fakultetske diplome.

Takođe, trebalo bi da neko podseti dekana Pravnog fakulteta koliko su nam potrebne nove sudije, novi tužioci. Cela Srbija zahteva nove ljude u sudovima koji se nisu iskompromitovali u zadnjih 10 godina, sudije pričaju kako su pretrpani predmetima i da im treba pomoć, a dekan Pravnog fakulteta kaže da ima mnogo studenata na Pravnom fakultetu.

Što se tiče njegove izjave da je studiranje u Americi luksuz, odmah se vidi da on nikada nije bio u Americi i da stvarno nema predstavu kako stvari funkcionišu na zapadu. Svi studenti koji nemaju dovoljno novca da plate fakultet dobijaju pomoć od države plus skoro neograničene kredite koje otplaćuju posle završetka studija. Neki fakulteti su stvarno luksuz za Amerikance ali oni čine samo 10 posto ukupnog broja.

Nadam se da će ovo pismo barem malo uticati na vas da objavite tačne podatke o procentualnom broju studenata u zemljama zapadne Evrope i Amerike i da ih uporedite sa Srbijom. Da to uradite objektivno i da uzmete u obzir zakonske norme i standarde u svim zemljama. Tada će se videti prava slika Srbije i njenog obrazovnog sistema.

Predrag Lazić
Vašington, SAD

Kao nekadašnjem studentu i asistentu Elektronskog Fakulteta u Nišu, zapalo mi je za oko da Vaš sagovornik u tekstu "Imamo kvalitetne programere" nije spomenuo, slučajno ili namerno, taj fakultet kao jedan od onih koji proizvodi kvalitetne i svestrano osposobljene programere.

Zaista ne znam da li g. Anđelić, vaš sagovornik, to čini iz razloga što o (ne)kvalitetu programera sa Elektronskog fakulteta u Nišu ima neke konkretne podatke, ili pak zbog toga što je, prirodom svoje lokacije, bio više orijentisan ka kadrovima koji su poticali iz univerziteta na severu Srbije.

Ja, a verujem i mnogi drugi bivši diplomci i bivši i sadašnji nastavnici i asistenti Elektronskog fakulteta, zaista ne bismo želeli da se na naš fakultet gleda sa nipodaštavanjem i potcenjivanjem. Naš fakultet, koji ima preko 40 godina tradicije u obrazovanju elektroinženjera, koji je iza sebe (za razliku od nekih drugih fakulteta koje g. Anđelić pozitivno apostrofira) u srećnija vremena imao jednu veoma snažnu Elektronsku industriju, u kojoj su studenti mogli da se nauče primeni svojih teoretskih znanja, odigrao je veoma značajnu ulogu u obrazovanju generacija studenata.

Nekoliko primera: EI Honeynjell je bila, pre 20 i više godina, fabrika koja je sklapala i proizvodila kompjutere i u kojoj su radili ljudi potekli sa Elektronskog fakulteta. Inženjeri sa Elektronskog fakulteta odigrali su ključnu ulogu u uvođenju Interneta u Srbiji i bili su pioniri razvoja Akademske računarske mreže i mrežnih tehnologija.

Mnoge moje bivše kolege su sada veoma uspešni programeri u Kanadi, USA, Holandiji, Švajcarskoj, Novom Zelandu... Drugi su, mada diplomiravši na drugim smerovima a ne na računarskoj tehnici, uspevali da u inostranstvu o roku i sa najvišim ocenama završe postdiplomske studije iz računarstva, a to im je omogućilo upravo svestrano obrazovanje koje su stekli na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Njihovi poslodavci verovatno ne smatraju da uspešni programeri u Srbiji dolaze samo sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta. Ako želimo razvoj Srbije, onda treba ići na ravnomeran i multicentričan razvoj, a nikako ne na gušenje onog što je postojalo decenijama, što je funkcionisalo, i što u svetu ima određeni ugled. Što pre shvatimo da je "Beogradizacija" Srbije poguban proces, biće bolje i "unutrašnjosti" a time i celoj Srbiji. S poštovanjem,

Dr inž. Dragoljub Pokrajac, docent, Delaware State University
Dover, Delaware, SAD

Poštovani prijatelji, koliko sam shvatio, Gradska vlada ili GSB ukidaju privatne prevoznike na tramvajskim i autobuskim linijama. Mislim da to nije pametan potez, pošto su česti ispadi ne samo vozila nego i linija (elektrovoda).

U tim trenucima, građani imaju alternativu u obliku privatnih prevoznika. Kada se to ukine, građani su ostavljeni na milost i nemilost monopolistima. Čak i ako tu ima nekih opravdanja, mislim da je neverovatno da se ukida linija 33p.

Ta linija nije postojala u redu vožnje GSB, ali je neki privatnik ocenio da se njemu isplati da održava tu liniju. Sada se ta linija UKIDA. Znači, građanima odgovara, privatniku odgovara ali GSB-u i/ili gradskoj vladi ne odgovara. Cela ova situacija mi jako liči na "niti kosku glođe nit' je drugom daje".

Nadam se da ćete proslediti ovu poruku onome ko je za to nadležan. Uzgred, mislim da je neverovatno da GSB i neka druga komunalna preduzeća nemaju svoje prezentacije na internetu. Pozdrav,

Zoran Maksimović
Beograd

Poštovani gospodine Kačareviću, ne pripadam onima dokonima koji pišu pisma raznoraznim redakcijama, javljaju se u radio programe, ali sam osetio potrebu da vam ukažem na jednu vašu specifičnost. Ta specifičnost je vaš nedeljni Izlog knjige. Bilo koje novine da uzmem, primetim kao da jedni od drugih prepisuju vesti iz kulture, izdavaštva.

Prepisuje se i iz strane štampe. Ali vaš Izlog knjige je drugačiji, specifičan, originalan, samosvojan. I što je najvažnije, nema gluposti da li se neka filmska diva razvela, ponovo udala, skinula gola ili prevarila muža... To je specifičnost novinarstva u ovom vremenu. Da ne komentarišem dalje...

Hoću da vas pohvalim zbog tog nedeljnog Izloga knjige, jer te strane očito uređuje tim koji ne potcenjuje ni potrebe, ni obrazovanje svojih čitalaca. Voleo bih da prenesete moje zadovoljstvo tim ljudima, jer samo to vas razlikuje od drugih.

Nikola Kovačević
Beograd