GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Mišljenje

Ozbiljni predlozi za bolji saobraćaj

Ovo što se događa danas na ulicama kosi se sa zdravim razumom

Poštovana redakcijo, redovno čitam Vaš list od samog početka i to bez primedbi na uredničku politiku. Ono što mene naročito interesuje, to je "Glas čitalaca". Volim da čujem šta narod, sugrađani misle, šta im smeta, šta bi uradili. Uglavnom nalazim da je mišljenje većine zapravo u 90 odsto slučajeva i moje.

Ludnica

Ali, ono što meni smeta, izgleda da samo meni smeta, ili smeta i ostalima, samo ih mnogo brže prođe nego mene. O čemu je zapravo reč? Radi se o gradskom saobraćaju, gužvi u saobraćaju i uopšte - o jednoj gradskoj ludnici iz koje se svi, ili bar ja, vraćamo kući gotovo potpuno spremni za lekarski pregled u "Dr Laza Lazarević".

Ovo što nam rade ljudi iz Sekretarijata za saobraćaj ne vredi računati, o semaforima, raskrsnicama, saobraćajnim znacima i saobraćajnim propisima na granici je zdravog razuma. Možda oni misle da vode računa, možda ljudi nemaju vozačke dozvole, možda nikad nisu bili van naše zemlje, možda ih voze vozači, pa ih sve ovo mnogo i ne zabrinjava, a možda ovo rade sve namerno.

Samo lud čovek može da dozvoli da se farbaju pešački prelazi i da se peru odbojnici na autoputu u po bela dana, kad je opšta ludnica. Istini za volju - jesu, oni su raspisivali razne oglase za regulisanje semafora, odnosno raskrsnica, ali od toga se ništa nije desilo.

Možda je neko dobio taj posao, ali vidimo kako ga vodi. Danas je izašao još jedan oglas u Vašem listu za postavljanje uređaja na raskrsnicama - za snimanje brzine i prolaske na crveno. Svaka čast! Zabrinuti su za bezbednost saobraćaja.

Znači, to što vam se upali zeleno svetlo na semaforu, pa na svakih sto metara crveno, što stotine hiljada automobila arči benzin na semaforima, što zagađuju životnu sredinu, što je opšti haos, to nikome ne smeta.

Ako vas, ne daj bože, uhvate više puta da vozite brže od 60 kilometara na sat ili prođete, onako iznervirani, na žuto ili crveno, možete ostati trajno bez dozvole, i to sa obaveznim pregledom kod psihijatra, a možda zaglavite i u zatvoru. Ja imam nekoliko predloga za ublažavanje ovakvog haosa u saobraćaju:
Put u Solun
1. Pošto naši svetski priznati stručnjaci, naučnici, ne znaju da povežu dva semafora u jednoj ulici, a kamoli u Takovskoj i Ulici kneza Miloša, treba dovesti strane stručnjake i platiti ih;

2. Ukinuti sve zelene strelice, odnosno semafore za skretanje udesno, dozvoliti da svi skreću udesno bez obzira na crveno svetlo; naravno, vozači bi bili dužni da propuste pešake, kao i vozila koja prolaze na zeleno (propis u SAD);

3. Vozilima koja se uključuju na autoput dati prednost u odnosu na vozila koja se kreću krajnjom desnom stranom (zaustavnom). Vozila koja se kreću autoputem i koriste sve tri trake, kada naiđu na priključak na autoput, dužna su da oslobode desnu traku (propis u SAD).

Naravno, saobraćajnim policajcima, u ovom slučaju, ne pada na pamet da urade tako nešto, iako stoje potpuno bezbrižni i nezainteresovani na svakom uključenju na Gazelu;

4. Poslati sve saobraćajne policajce na ekskurziju u Solun o trošku Gradskog sekretarijata za saobraćaj, da vide kako njihove kolege regulišu saobraćaj na raskrsnicama. Pravo uživanje je gledati ih kako gestikuliraju uz pištaljke, osmeh na licu i, što je najvažnije - osećaj za rasterećenje gužve, pa makar prošlo i po nekoliko automobila na crveno;

5. Svi radovi na kolovozu i trotoaru, kao što su farbanje, asfaltiranje, pranje itd, treba obavljati u periodu od 22 do 6 časova ujutru, pod uslovom da se ne započinje ono što ne može da se dovede u prvobitno stanje.

Kao što se zna, sve što putari iskopaju i ostave nezavršeno, ne obeleže ili obeleže sa znakovima koji su nevidljivi noću, dešava se da vozila upadaju u te rupe, padaju sa mostova uz stravična oštećenja vozila, za koja niko ne snosi odgovornost i ne plaća nikakvu nadoknadu. O povredama vozača da i ne pričamo.

Trotineti

Ovo su ozbiljni predlozi, a imam i još jedan neozbiljan, koji, čini mi se, neće naići na dobrodošlicu. Predlažem da se prestane sa reklamiranjem i prodajom automobila čija maksimalna brzina prelazi preko 60 kilometara na čas. Treba da se reklamira prodaja trotineta na motorni pogon.

Zašto? Ako kupite auto čija je maksimalna brzina ograničena elektronski na 250 kilometara na sat, a volite brzinu kao gospodin Mirko Alvirović (SAT), onda će vas novi zakon, u najmanju ruku, poslati u ludnicu, a ako budete imali sreće i vezu u Ulici Masarikovoj broj 2 - u Padinsku Skelu.
U nadi da postoji bar još jedan istomišljenik, srdačno Vas pozdravljam.

RAJKO ĐORĐEVIĆ, VIŠNJIČKA BANJA, BEOGRAD


Reagovanje

Loša slika

Poštovani uredniče, tražimo da objavite demanti na tekst "Nuklearni otpad smrtno dobar biznis", novinara Ljubiše Trifunovića, objavljenog u "Glasu" 29. oktobra ove godine. Radi se o netačnim konstatacijama.

Već se nadnaslovom "Kako je u RTB-u Bor i po koju cenu prerađivan radioaktivni materijal" konstatuje da je ovakvih radnji bilo, što je apsolutno zlonamerna neistina. U tekstu koji se poziva na navode gospodina Božidara Bogdanovića, dipl. inž. metalurgije, zaposlenog u Topionici, sledi niz "dokaza" o tome.

Kako je gospodin Bogdanović o ovome "obaveštavao" javnost i prošle godine, to je Ministarstvo zdravlja i zaštite životne okoline, Uprava za zaštitu životne okoline, krajem 2001. godine imenovalo ekspertsku grupu za pitanja zaštite od jonizujućeg zračenja. Ona je dobila zadatak da, na osnovu raspoložive dokumentacije i neposrednog merenja nivoa radioaktivnosti na lokaciji RTB Bor i laboratorijskog ispitivanja uzetih uzoraka sa terena, utvrdi činjenično stanje.

Istovremeno, sa istim zadatkom, po nalogu Uprave za zaštitu životne okoline, formirane su stručne ekipe iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", jedino ovlašćenih i priznatih institucija u zemlji za ovakva merenja i ispitivanja.

Oni su 7. decembra 2001. godine uzeli uzorke, obavili merenja i ispitivanja radioaktivnosti u Boru i okolini u prisustvu zainteresovanih strana: Božidara Bogdanovića, Zagorke Stanković - predsednika Ekološkog pokreta Bora, mr Zvonimira Milijića i Toplice Marjanovića - predstavnika RTB Bor.

Vrstu i mesto uzrokovanja odredio je veliki "poznavalac" ove problematike - Božidar Bogdanović. On je, u Topionici radio i tih osamdesetih godina prošloga veka (kada je, po njemu, i spaljivan i pretapan radioaktivni otpad), kao i danas, ali se tada nije "borio za istinu".

O rezultatima tih ispitivanja timovi su 22. februara 2002. godine podneli izveštaje u kojima se doslovce kaže: "Rezultati analize uvoznog koncentrata pokazuju da nema prisustva proizvedenih radionukleida.

U uzrocima uzetih iz tehnološkog procesa Topionice i u odlagalištu šljake, nađen je cezijum 137. Njegove aktivnosti su niže nego u uzrocima iz životne sredine i posledica su taloženja iz vazduha - sadržaj odgovara vrednostima zaostalim nakon akcidenta u Černobilu. Merenjima na samoj lokaciji konstatovano je da su jačine doza u granicama variranja prirodnog nivoa gama zračenja.

Analizom dostavljene dokumentacije, analizom rezultata monitoringa i na osnovu obavljenih merenja, komisija Uprave za zaštitu životne sredine smatra da nema realnih pokazatelja da je u RTB Bor prerađivan radioaktivni otpad, čime su potvrđeni i nalazi komisije SANU iz tog perioda.

Zbog svega ovoga, ne razumemo Vaš odnos prema ovoj temi, ni to da senzacionalizam pretpostavljate istini, čime direktno unosite štetu i rušite ugled RTB-a (ili je baš to cilj?), a unosite dodatno uznemirenje u javnost. Ne razumemo ni to zašto, kako to novinarski kodeks nalaže, niste konsultovali i drugu stranu - RTB Bor, radi objektivnog informisanja javnosti, čime se "Glas", inače, ističe kao svojim posebnim kvalitetom.

MR ZVONIMIR MILIJIĆ, POMOĆNIK GEN. DIR. ZA EKOLOGIJU, BOR


Pogubno

Kadrovanje i poslušnost

Pre par nedelja jedan savetnik resornog ministra jedne važne hijerarhijske službe, po podnošenju ostavke na tu funkciju, izjavi pred milionskim gledalištem jednu istinu i pogubnu opservaciju na kadrovsku politiku kod nas.

Ista je samo matrica za svaku kadrovsku politiku u Srbiji, koja nas je dovela na začelje tabele svakog mogućeg uspeha... Evo kako glasi ta izjava:
"Moram vam reći da se u našoj službi, kao uostalom i svakoj u Srbiji, sistem napredovanja kadrova zasniva na poslušnosti, servilnosti, nekompetentnosti i nemanju svoga stava, pogotovu kritičkog.

E pa, gospodo, ako želite da napredujete u službi, bilo koje hijerarhijske institucije u Srbiji, uslovi konkursa su vam otvoreni već decenijama. Samo se čeka da vas neko predloži za stepenicu više, ako ste dobro apsolvirali gore pomenute "kvalitete". U to ne sumnjamo, jer je konkurencija velika, kada je u pitanju negativna selekcija kadrova.

Pa dobro, ljudi, jel' trebaju ovoj zemlji neki drugi kadrovi i ljudi? Naravno da trebaju! Ali, izgleda da kod nas još uvek nema toliko hrabrih, i odvažnih ljudi, da sebi predlože i izaberu daleko sposobnije, ili ne daj bože neposlušne kadrove! Očito, iako smo se tu donedavno nadali, taj film, još uvek nećemo gledati u Srbiji.

Pošto taj film još nije stigao! Poštovani čitaoci, i građani, u narednim danima i mesecima gledajte Intermeco...

MILUTIN MLAĐENOVIĆ, BEOGRAD