[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 6. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Protosinđel Mihajlo, iguman manastira Sopoćani,

o stanju u Raškoj oblasti, iseljavanju Srba, suživotu

Ekstremisti seju mržnju

U lokalnoj samoupravi i nema praktično Srba, sva
rukovodeća mesta, sem par izuzetaka, na kojima su nekada
radili Srbi zamenjena su po nacionalnom ključu

Položaj Srba u Raškoj oblasti u mnogo čemu je težak. U svojoj državi, svom gradu i svojoj oblasti živimo i radimo u, najblaže rečeno, nezdravim okolnostima. Ljudi koji stalno govore da su ugroženi, koji su, recimo, pokušali da nas, Srbe spreče da proslavimo nedavnu pobedu košarkaša Jugoslavije u mnogo su boljem položaju od srpske zajednice, imaju bolje pogodnosti za rad i bogaćenje.

Živimo u gradu gde jedni voze izuzetno skupa kola, prave velike fabrike, a drugi nemaju sredstava za ličnu egzistenciju. I tu se na prvi pogled vidi da nešto ne valja. Mi smatramo da je to problem države, odnosno vlasti koja ovde radi.

Prostora ima za sve

Od koga najviše zavisi budućnost Raške oblasti, kako ovaj kraj vidite narednim godinama?
- Ovaj kraj vidim kao višenacionalni, višekulturan, više tradicionalan, u mnogo čemu specifičan, ali tolerantan, razuman, ovde ima prostora za sve koji žele ovde da žive. Mora se shvatiti da se život u zajednici zasniva na toleranciji, na poštovanju prava i drugih. Molimo sve ljude koji žive na ovom prostoru, ljude dobre volje da se ograde od ekstremista koji samo zlo donose i jednima i drugima. Ovde su ljudi živeli i pre ovih problema, treba da nastave da žive i dalje…

U lokalnoj samoupravi i nema praktično Srba, sva rukovodeća mesta, sem par izuzetaka, na kojima su nekada radili Srbi zamenjena su po nacionalnom ključu. Mnogi ljudi koji su stručni zamenjeni su nestručnim, ali, nije važno, važno je da nije Srbin, to nas je mnogo zabolelo i boli lokalno srpsko stanovništvo koje samim tim oseća nesigurnost i marginalizaciju - kaže u razgovoru za "Glas" protosinđel Mihajlo, iguman manastira Sopoćani.

- Ako se u jednom gradu zida desetak džamija, a Srbi ne mogu ni da ograde svoje groblje, nemaju pravo da na tom groblju podignu kapelu, ako se sva srpska groblja vode pod lokalnom samoupravom a muslimanska pod Mešihatom, šta to znači? - pita protosinđel.

Među Srbima u ovom kraju sve se češće govori da malo osećaju prisustvo svoje države, pominje se i nužnost samoorganizovanja?
- Kada se neko samoorganizuje, znači da je onaj ko je trebalo da uradi taj posao napravio propust. Šta, recimo, znači kada imate muftiju za rektora Univerziteta?

Znači da je to verski univerzitet, iako kažu da će se on baviti ekonomijom, trgovinom. Muftija bi trebalo da se bavi svojim poslom. Zamislite da je na čelu našeg Univerziteta u Beogradu Njegova svetost patrijarh Pavle ili da on osniva pravoslavni univerzitet.

Mi smo malo preterali vodeći računa o manjinama dok nam naš matični, srpski narod koji živi ovde biva marginalizovan, ostavljen po strani da čeka bolje dane. Srbi u Novom Pazaru su manjina o kojoj niko ne brine. Sve što je ovde građeno, gradili su svi stanovnici Srbije.

Srbija je sve to podigla, a sada kada se privatizuje to nije važno, važno je da uzme onaj ko ima pare. Mi ne tražimo da se iko nevin proganja niti diskriminaciju, ali tražimo da se proveri poreklo ogromnog novca i kapitala koji se ovde kreće, a koga nema ni u jednom drugom kraju.

Je li moguće da se na ovako malom prostoru proizvodi tako veliki novac, ili on dolazi sa strane, ili je to novac koji se stiče na kriminalan način? Mi tražimo ono što je Vlada obećala, da se proveri rad pravosudnih organa, inspekcija, ukratko državnih organa.

Kako, recimo, u blizini manastira svakog dana sve bliže niču nove vikendice, zidaju se novi objekti? Jednostavno, potrebna je kompletna provera rada državnih organa. Država treba da brine o nacionalnim manjinama, ali ne protiv interesa matičnog naroda.

Letošnji događaji, barikade u Novom Pazaru, pokazali su koliki je stepen nepoverenja između dve zajednice. Čiji je interes da se destabiliše ovaj prostor, ko provocira konflikte?
- Verujemo da ovde ima veliki broj ljudi, starosedelaca kojima nije do sukoba. Sama činjenica da je ovde mir, i da nije bilo većih sukoba, govori da je većinsko raspoloženje da živimo zajedno. Ali, osnovni problem je kod ekstremista.

Mi sve vreme ne osuđujemo nijednog trenutka muslimane da su krivi zato što su bogati, što rade, stvaraju, imaju. Hvala Bogu, neka imaju. Ali, ne možemo se složiti da niko od vodećih ljudi, od Ugljanina, Ljajića, Mešihata, nema hrabrosti da kaže da ekstremisti nanose zlo svima. Mi uporno tražimo da se u takvim situacijama, kao nedavno posle utakmice, ograde od toga i osude ekstremizam. Mi molimo sve ljude dobre volje da se ograde od ekstremista.

Ima li ekstremista među Srbima?
- Sigurno da ima. Jedan ekstremizam budi drugi. Ali, ono što svako vidi i zna jeste da Srbi nikada nisu nosili zastave druge države, jer nemaju ni potrebe, žive u Srbiji.

Otkuda ljudima potreba da nose zastavu druge države, Turske, a istovremeno se ne smatraju Turcima, nego nekom novom nacijom, govore nekim novim jezikom. Ovde ne vidimo potrebu za tim. Mnogi muslimani govore da se ovde i Mešihat i hodže u svojim obraćanjima vernicima zalažu da se izbegavaju Srbi, da se ne pozdravljaju.

Čemu to vodi, suživotu, budućnosti, zajednici ili podelama. Nikada se nije desilo da neko od nas sveštenika poziva na sukob, na mržnju.

Ima li iseljavanja Srba iz ovog kraja, je li to ozbiljan problem, i ako ima, zašto Srbi odlaze iz Novog Pazara?
- Ima iseljavanja, problem je ozbiljan. Srbi se sele i zbog nesigurnosti, nebrige lokalnih vlasti za srpsko stanovništvo i njegove probleme, a niko i ne postavlja pitanje porekla ogromnog kapitala kojim se otkupljuje srpska imovina.

Problem je u sveprisutnijem osećaju, pritisku netrpeljivosti, nerazumevanja, sukoba, ne velikih i ne na način da neko nekog preterano diskriminiše, ali osećaja da te neko izbegava, nekog tinjajućeg sukoba koji se naročito održava u školama. Imamo slučajeva da se nastavnici obraćaju deci na početku časa verskim pozdravima.

Jednima sa verskim pozdravom, drugima sa dobar dan. To zakon ne dozvoljava, ali to je tako. Ako vi u svojoj državi Srbiji doživite da je vaše dete jedino srpsko dete u razredu i ono dobije batine zato što je Srbin, šta to znači? Roditelji ne žele da govore o tome, jer se plaše gorih posledica po svoje dete. Ili, ako nekoliko dečaka pocepaju tašnu drugom đaku samo zato što je Srbin, to je problem, i to je nešto što roditelju kaže - ovde više nema života.

Nije u pitanju samo novac, u pitanju je mnogo više, osećaj nesigurnosti, ugroženosti. Crkvu naročito zabrinjava i činjenica da se stalno provociraju sveštena lica na ulici. Otkud pravo roditeljima, učiteljima, onima koji to rade, da nauče decu da nas psuju, vređaju. Neko tu decu tako vaspitava. Neko je uzeo na sebe odgovornost da seje mržnju u toj deci, koja ne znaju za zlo, ali koja govore onako kako su naučena.

tekst i foto: Z. Šaponjić


vesti po rubrikama

^tema

17:10h

Protosinđel Mihajlo, iguman manastira Sopoćani, o stanju u Raškoj oblasti, iseljavanju Srba, suživotu

17:25h

"Glas" istražuje: Posledice afere "Jugoimport"

 



     


FastCounter by LinkExchange