[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 6. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Povodom suđenja terorističkoj grupi "Dukađini" u Peći

Prizori iz Pakla

Delujući u pojasu između Prokletija i Belog Drima, "komandant" Baljaj ostavljao je za sobom tragove užasa u gotovo svakom od srpskih ili mešovitih naselja od Prizrena od Peći. Nijedno od ovih nedela nije obuhvaćeno optužnicom protiv braće Hajredinaj i terorističke grupe "Dukađini".

Rezervisana krivica

"Komandant" Baljaj danas je u pritvoru i pred Okružnim sudom u Peći. Optužen je za nasilje, otmicu i ubistvo - Šiptara. Iz bogatog terorističkog opusa, čiji je samo beznačajno mali deo naveden ovim tekstom, albanska javna tužba nije koristila nijedan jedini detalj. Čak ni otmicu kapetana Tanaskovića, čija je sudbina previše jasna, a za kojom je Baljaj ostavio upadljive tragove i mnogobrojne svedoke. U minulom ratu, koji je recipročno sejao žrtve, grubo kršenje zakona i običaja rata - optužna formulacija tako popularna kod srpskog prisustva u Hagu - očigledno nema nikakav reciprocitet i rezervisana je samo za srpsku stranu.

Suđenje šestorici bivših pripadnika tzv. OVK, među kojima su najpoznatiji Idriz Baljaj, jedan od samozvanih "komandanata Prizrena" i Daut Hajredinaj, brat lidera Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Hajredinaja - takođe optuženog po istoj optužnici, ali u izdvojenom postupku - trebalo je, po najavama Unmika da započne 28. oktobra pred Okružnim sudom u Peći.

Idriz Baljaj, Daut Hajredinaj i četvorica bivših pripadnika OVK nalaze se u pritvoru od 18. juna, ove godine, kada je protiv njih podignuta optužnica zbog ubistva i nanošenja teških telesnih povreda, u napadu na četiri osobe, koji se dogodio u noći između 23. i 24. juna 1999. godine. Pod optužbom za ubistvo nalazi se, međutim, samo Idriz Baljaj - ostala četvorica optužena su za učešće u otmici, nasilje i nanošenje teških telesnih povreda.

U najavljenom suđenju, koje je za sada jedinstveno po tome što se pred međunarodnom administracijom na Kosmetu prvi put procesuira krivica jednog visokog šiptarskog političkog funkcionera, kao i grupe "boraca za slobodu", manje je, međutim, senzacionalna okolnost da se optužba bavi ipak samo međualbanskim obračunima, posredno amnestirajući nedela koja su tokom 1998. i 1999. godine, kao i neposredno po ulasku Kfora na Kosmet, Idrizu Baljaju i njegovim ljudima donela reputaciju "čudovišta iz Metohije".

Smrt Velizara Stošića

U košmarima koje je pojava OVK donela srpskom stanovništvu na prostorima Metohije, teško je odrediti vreme kada je ime Idriza Baljaja postalo sinonim za ponašanje i dela biblijske zveri. Krećući se u pojasu između Prokletija i Belog Drima, Idriz Baljaj ostavljao je za sobom tragove užasa u gotovo svakom od srpskih ili mešovitih naselja na potezu između Prizrena i Peći.

Najpoznatiji spomenik njegovih aktivnosti svakako je stratište kod Radonjićkog jezera, gde je policija otkrila nekoliko desetina pobijenih srpskih civila. Ali, Radonjićko jezero nije bilo samo stratište, već i masovna grobnica. Brojna istraživanja, uglavnom rodbine, utvrdila su da neke od žrtava nisu bile ubijene na mestu na kojem su pronađene.

Neki od njih nisu usmrćeni ni brzo ni lako. Naprotiv, umirali su veoma dugo i u mukama za koje se naivno verovalo da ih je civilizovani svet odavno zaboravio. Velizar Stošić, iz Belog Polja, na primer.

Prema kazivanjima suseda koji su sada smešteni u Kosovskoj Mitrovici, u Kraljevu, Kruševcu i Raškoj, kao i prema pojedinostima istrage koja se u ratnim vremenima jedva mogla privesti kraju, starac je najbližima saopštio nameru da okopa kukuruz u njivi koja se nalazila na priličnoj udaljenosti od kuće. Nije poslušao odvraćanja.

U ratnim vremenima, kakva u Metohiji gotovo nikad nisu ni prestajala, Belo Polje nalazilo se u šiptarskom okruženju, većina ljudi bila je pod oružjem, granice seoskog atara nisu se napuštale bez preke potrebe i uz značajnije obezbeđenje. Stari Velizar krenuo je u pravcu šiptarskog sela Lođe.

Nije poznato dokle je stigao. Neki izvori tvrde da je došao do njive - drugi da je zaustavljen na putu. U svakom slučaju, umirao je veoma dugo: punih petnaest kilometara, koliko je - vezan čeličnom sajlom oko vrata - vučen automobilom od Lođe do sela Kruševca. Potom je, još živ, nabijen na kolac!

Leš strahovito zlostavljanog starca bačen je nešto kasnije u Radonjićko jezero, čiju su neposrednu okolinu kontrolisali Ramuš Hajredinaj, njegova braća i Idriz Baljaj.
Ovo, međutim, nije bio jedini podvig grupe "Dukađini".

Jasle u Babaloću

U februaru 1999. godine, policija je u selu Skivjanu, desetak kilometara zapadno od Đakovice, pronašla nagoreli muški leš bez glave, čija je koža bila odrana od ramena do pojasa. Jezivi čin dranja kože bio je obavljen temeljno i stručno.

Međutim, pravi užas ovog čina postao je jasniji tek prilikom obdukcije u pećkoj bolnici: smrt je nastupila zbog gušenja dimom, što je značilo da je žrtva odrana za života i da je potom još živa bačena na lomaču. Područje Skivjana takođe je kontrolisala grupa "Dukađini".

Sredinom novembra 1998. godine, dakle u vreme kada su zapadni mediji unisono izveštavali o "zločinima kakvi od Drugog svetskog rata nisu viđeni u Evropi", u Novi Sad su iz bolnice u Peći otpremljena tela dvadeset i četiri ubijena policajca, koje su pripadnici tenkovskih jedinica Prištinskog korpusa VJ pronašli prilikom ulaska u selo Babaloć, desetak kilometara jugoistočno od Dečana.

Detalji ove pogibije nikad nisu objavljeni, iz razloga čiju prirodu uopšte nije teško naslutiti. Vojnici su bili suočeni s prizorom iz pakla. U prostranoj štali seoskog šiptarskog domaćinstva, mrtvi policajci zatečeni su u dugom jezivom nizu, pravilno raspoređeni čitavom dužinom jasala.

Njihove raširene ruke bile su zidarskim ekserima prikovane za konstrukciju jasala - vratovi su im bili povezani lancima za stoku. Svi su bili zaklani. Nije rasvetljen način njihovog zarobljavanja, ali su - prema izveštaju Bolnice u Peći - svi usmrćeni u isto vreme i na isti način: nožem. Egzekutori nisu krili svoj identitet. Krvlju zaklanih policajaca, potpis dželata ostao je ispisan na vratima štale: "Ushtria e Idrizit" (Idrizova vojska).

Bilo je to u vreme kada su braća Hajredinaj i Idriz Balja korespondirali pisanim porukama.
Nešto kasnije prešli su na telefon.

Terorizam na vezi

Dana 11. aprila 1999. godine, oko 11 časova, na putu Prizren - Suva Reka kidnapovani su: Dragoljub Tanasković, rezervni kapetan prve klase VJ; Dragan Vučetić, vodnik; Života Todorović, vojni policajac; Žarko Filipović, vojnik i Bojan Cvetković, vojnik-dobrovoljac. U tromesečnom ratu na Kosmetu slučaj je bio jedinstven: Dragoljub Tanasković bio je jedini oficir VJ kojeg je OVK uspela da kidnapuje tokom vojnih operacija u ovoj pokrajini.

Nije pripadao borbenim formacijama. U trenucima kada je došlo do otmice, sprovodio je vojnike Filipovića i Cvetkovića za Prištinu, budući da su ih vojne vlasti lišile slobode pod optužbom za određena sitnija krivična dela protiv albanskih vlasnika nekih prodavnica u Prizrenu. Crveni kombi s registarskim tablicama PZ-106-341 i oznakom "Duvanske industrije Prizren", nestao je bez traga. Zajedno s putnicima.

Međutim, za kapetanom Tanaskovićem - čija je porodica, danas smeštena u Kruševcu, deli sudbinu 1.300 sličnih - tragovi su se pojavili samo nekoliko sati kasnije. Istog dana, na telefon broj 30-349 porodice Tanasković, u Prizrenu, javio se lično "komandant OVK" Idriz Baljaj. Porodica je obaveštena o otmici, a takođe i o uslovima oslobađanja.

Prema izvorima SUP-a Prizren, slični pozivi upućeni su i na telefon broj 441-397, koji se nalazio u kancelariji načelnika Miodraga Đuričića. Telefonski kontakt uspostavljen je i s komandom garnizona VJ, tačnije s pukovnicima Mitićem i Delićem: "Da li vas interesuje vaš oficir? Nudimo ga u razmenu za pedeset naših".

Pozivi "komandanta" Idriza Baljaja svakodnevno su se ponavljali - sve do 12. juna, kada su se vojne i policijske jedinice povukle s Kosmeta, a OVK praktično preuzela kontrolu nad pokrajinom. Porodica Tanasković morala je da napusti Prizren - sudbina kidnapovanog kapetana ostala je nerazjašnjena.

U međuvremenu, ime Idriza Baljaja nije gubilo u aktuelnosti. Tokom junskog genocida 1999, koji se odvijao uz prisustvo apatičnog Kfora, albanski izvori dovodili su ga u vezu sa zatvorima za Srbe, koji su se - kada je Prizren u pitanju - nalazili u podrumima Belih zgrada iz JU-programa, u Školi za gluvoneme, u zgradi "Simpa" i Vinskom podrumu prizrenskog predgrađa Dušanovo. Pominjano je i uz logore u selima Koriša, Zočište i Široko.
Unmik i Kfor nisu proveravali ove navode.

Predrag Živančević


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:25h

Aco Vidić, vlasnik izdavačke kuće "Intelekta" pronašao pravi rukopis iz Kremana

14:56h

Kako je jedna reklama za grudnjak podigla veliku prašinu

15:18h

Povodom suđenja terorističkoj grupi "Dukađini" u Peći

 

 


     


FastCounter by LinkExchange