[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 6. novembar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U Institutu ekonomskih nauka upozoreno

Potrošačka korpa nije

prava mera standarda

Ipak, u 2000. godini, 35 odsto stanovništva živelo

je ispod linije siromaštva, danas je to smanjeno na

20 odsto, tvrdi Miladin Kovačević

BEOGRAD - Iako nemamo jedinstvene mere za vaganje standarda, za to se često koristi potrošačka korpa, pa se na osnovu toga kreiraju i različite zablude i pogrešni zaključci. Štaviše, postoje tri potrošačke korpe - Saveznog zavoda za statistiku koja prati stotinak artikala hrane i pića, zatim korpa republičke statistike i, najzad, minimalna potrošačka korpa koju, takođe, prati Republički zavod za statistiku.

Međutim, to je najmanje dobar instrument za ocenu standarda, jer potrošačka korpa može da pruži samo indicije o promenama odnosa između koštanja jednog seta namirnica i prosečne zarade, konstatovao je dr Miladin Kovačević, prilikom jučerašnje prezentacije MAP-a Instituta ekonomskih nauka.

Da li je recesija za nama?

Industrijska proizvodnja će u 2002. ostvariti rast od oko 2,5 odsto, u odnosu na prethodnu godinu. Devizne rezerve, koje su porasle brže nego što je bilo predviđeno ekonomskom politikom i za devet meseci njihov priraštaj iznosi 900 miliona dolara, završiće godinu sa prirastom nešto manjim od milijardu dolara. Prvi put za protekle dve godine industrijska proizvodnja je u ovoj preskočila prag recesije, a 2003. je presudna za odgovor na pitanje da li je svaka mogućnost recesije za nama. Vladin plan o inflaciji od devet odsto u narednoj godini realan je, pri čemu se pet procenata odnosi na osnovnu inflaciju, a ostatak na dalje otklanjanje dispariteta, u šta spadaju i poskupljenje struje od tridesetak odsto sredinom 2003. i korekcije cena komunalnih usluga, procenjuje Stamenković.

Prema njegovim rečima, za ocenu standarda mogu se uzimati bar još tri relevantnija pokazatelja - ankete o potrošnji stanovništva, analiza siromaštva i ukupna primanja stanovništva. Ono što je nesporno prilikom ocenjivanja da li je i koliko poboljšan standard u protekle dve godine, tačnije od četvrtog kvartala 2000. do danas, jeste činjenica da je u tom periodu ostvaren realni rast zarada od oko 24 odsto i kupovna moć je porasla za toliko, objašnjava Kovačević nalaze jugoslovenske statistike.

Prema mišljenju dr Milene Jovičić, s obzirom na to da u Crnoj Gori poslednjih meseci plate rastu sporije, podaci za Srbiju su još bolji i pokazuju realni porast zarada od 36 odsto u ovoj u odnosu na prošli godinu.

Drugi merodavan podatak za standard je ocena siromaštva, pri čemu je u 2000. godini 35 odsto stanovništva živelo ispod linije siromaštva ( po merilima Svetske banke imalo je za potrošnju tek jedan dolar po glavi stanovnika dnevno), da bi u ovoj godini ispod te linije bilo 20 odsto stanovništva.

Na osnovu ova dva pokazatelja, dr Miladin Kovačević koji ignoriše priče o potrošačkoj korpi, pa i zaključke na osnovu toga o udvostručenom standardu, zaključuje da je za dve godine ipak postignuto radikalno poboljšanje u pogledu standarda.

Stojan Stamenković, međutim, polazeći od činjenice da je u ovoj godini domaća potrošnja rasla dvostruko brže od rasta bruto domaćeg proizvoda, upozorava da to u 2003. sigurno neće biti tako, jer neće biti dodatnog prostora za takvo trošenje.

Najpre zato što manja inflacija, a za 2003. je planirana na godišnjem nivou od 9 odsto, sama po sebi smanjuje tu mogućnost, a zatim i što nije verovatno da se dalje može povećavati udeo deficita u razmeni robe i usluga u bruto domaćem proizvodu, kao dodatna raspoloživa sredstva.

Uz to Stamenković upozorava da pokriće tekućeg platno-bilansnog deficita donacijama, koje su velikim delom usmeravane u potrošnju, ustupa mesto direktnim stranim investicijama i investicionim kreditima, što znači da će rasti investicije, ali da će u narednoj godini potrošnja morati da se povećava čak i nešto sporije od bruto domaćeg proizvoda.

No to je model koji vodi stabilnom privrednom rastu, a odustajanje od stabilnosti cena, podrška proizvodnji sa zatečenom strukturom i potrošnji zbog smanjivanja socijalnih tenzija može nas odvesti u novu recesiju i na put zemalja koje se nisu kvalifikovale za učlanjenje u EU u sadašnjem " krugu", zaključuje Stamenković.

B. Jager


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:11h

U Institutu ekonomskih nauka upozoreno: Potrošačka korpa nije prava mera standarda

17:23h

JAT i slovenački "Adriaervejz" postigli dogovor: Letovi do Ljubljane u decembru

17:29h

Posle poskupljenja, zimski računi veći za dve trećine

17:37h

Potpredsednik OPIK-a: Osigurali 8,8 miliona dolara za "Hajat"

17:45h

Rusmir Kadragić, vlasnik firme JTI d.o.o. o optužbama za falsifikovani "monte karlo"

17:53h

Direktor šećerane u Crvenki najavio: Tužba Vrhovnom sudu Srbije

18:01h

Raskinut ugovor o prodaji Diorka

18:12h

Sindikati DIN traže ocenu ustavnosti Zakona o privatizaciji

18:19h

Predlog Ustavnom sudu Srbije: Obustaviti uplatu u savezni budžet

18:26h

"Štampa-komerc" kupila 250 menjačnica i preuzela 300 radnika ZOP-a

23:15h

Premijer Zoran Đinđić sa direktorima namenske industrije

 



     


FastCounter by LinkExchange