GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 



Mišljenje

(Ne)zna Srbija

Lako je prevariti narod a teško pojedinca...

Jedan jevrejski sociolog davno je utvrdio da je lako prevariti narod a teško pojedinca. Verovatno je narod Srbije znao ovu sintagmu kada su se izbori za predsednika završili onako kako su se završili.
Ali i takvi neuspeli izbori nama "raji" (zahvaljujući gospodi Đeliću i Labusu) otkriše neposredne troškove izbora: od vlade Srbije (naše pare) oko 5 miliona evra i nekoliko miliona din. donatorskih para za g. Labusa.

Drugi kandidat kao i oni propali u prvom (sem g. Vuka Obradovića) odgovoriše da to neće da saopšte?! Nisu po zakonu obavezni, a zakone sami donose! Dakle konačnog iznosa neposrednih troškova nemamo! A koliki su posredni troškovi koji će opet "leći" po glavi stanovnika? Teško je sračunati, ali evo pokušaja za neke drastične što bodu oči:

Šešeljeva uredba

- Svuda po Beogradu ispisano je sprejom "Šešelj za predsednika" po mojoj proceni oko 100.000 puta (a rukopis skoro svuda isti). Da bi imali lep grad i fasade za 2005. g. kada očekujemo dolazak većeg broja gostiju (zbog Evropskog prvenstva u košarci) to se mora očistiti, a čišćenje će da košta bar 10 evra po natpisu i suma ode na 1.000.000 evra. Za celu Srbiju biće bar još toliko!

Gospođo gradonačelnice postoji uredba (koliko se sećam) doneta baš u vreme Šešeljeve vlasti u Beogradu da se strankama ispostave računi za saniranje štete u gradu (natpisi, grafiti i dr.). Zašto tu uredbu ne primenite, nago nam poskupljujete komunalije?

- Drugi primer: Milioni listića sa likom g. Koštunice deljeni su po poštanskim sandučićima, kao i veći format sa likovima više ljudi iz DSS Nove Srbije itd. Danas (15 dana nakon izbora) u gradu sem video bilbord (tabla) sa fotosom g. Koštunice. Koliko sam obavešten reklamiranje na bilbordu košta od 250-500 i više evra mesečno! Ko to plaća?

Znači i ovde su troškovi za listiće i drugo približno 3.000.000 listića h 2 din = 6.000.000 din ili 1.000.000 evra!
Demokratija u prvom redu podrazumeva čiste račune i primenu zakona da bi se steklo poverenje, ali od toga za sada skoro ništa!

Zato i nije iznenađenje što u TV duelu kandidati ništa ne rekoše:
- o strategiji i prioritetima razvoja
- o poreskoj politici
- o merama za povećanje nataliteta
- o merama za homogenizaciju nacije i građana
- o porastu produktivnosti i proizvodnji i smanjenju entropije (prvaci smo Evrope u utrošku energije po jedinici proizvoda)
- o štednji kao elementu za rast standarda, itd.

Ali čusmo ideje o većim ovlašćenjima predsednika; regionalizacije (sa regionalnim vladama) i novim - starim zakonima. Opet ni reči zašto se ne primenjuju postojeći zakoni, a rukovodstvo države elita pravnih nauka.

I vi ste žrtva

Žrtva ovakvog rada i politike je i list "Glas javnosti" koji je u nastavcima objavio vrednost otete imovine (od starog režima) ali niko na to još ne reaguje!

Gospodo političari iz svih partija, ovoj zemlji Srbiji treba program razvoja u svim oblastima napisan i usaglašen od najpametnijih ljudi koje imamo u zemlji i inostranstvu, a mi, narod, da biramo najsposobnijeg koji će taj program da realizuje.

Znam da je takav program nama teško dogovoriti, ali za početak bi mogli bar prioriteti i strategijski pravci, a ne na TV da svaki političar "gura" svoje interese!

Primera radi, Slovenija je od 1982-85 sačinila takav program (izdvajanja iz SFRJ) i danas žive po njemu.
Ukoliko ovakav ili sličan put razvoja naše Srbije vodeći političari ne mogu sačiniti, ja bih bio veoma zadovoljan kada bi za sebe lično uzeli koliko im treba do kraja života, a rukovođenje zemljom prepustili sposobnijim i mlađim ljudima.

DIPL. ING. MILIVOJE ILIĆ, BEOGRAD


Polemika

Tugovanka za Austrougarskom

"Borba za prošlost", "Glas", 31. 10. 2002.

G. "slobodan novinar iz Bele Crkve" nije znao kako da odgovori na pitanja koja sam mu postavio u članku "Zbrka u glavi", pa je pokušao da me omalovaži napisavši za mene dve krupne izmišljotine.

Prva je: da ne poznajem njegovo novinarsko delo "jer sam čitao tekstove Mile Štule i Milijane Baletić" (Dobro je što se nije setio da kaže kako sam sa njima zajedno ubijao po ratištima Bosne i Hrvatske).

Druga njegova "optužba" još je mnogo ozbiljnija: ja tolika neznalica pa mislim kako su Beč i Trst u Vojvodini!

Crno-žuti sjaj

G. "slobodan novinar iz Bele Crkve", "žrtva Miloševićeve vladavine", "svetski putnik"itd. očigledno ima muke da razume srpski jezik na kome sam ja napisao da je prva pruga u nj e g o v o j državi ( državi g. novinara, za kojom se toliko rasplakao) sagrađena između Beča i Trsta. Ko nije shvatio koju on to državu oplakuje neka pročita njegov idilični opis Vojvodine iz 19. veka.

Njime je čitaocima "Glasa" dočarao puni sjaj crno-žute monarhije (razume se, onako kako ga on shvata ): valcer, supu, rinflajš i vino sa subotičkog i deliblatskog peska.

Sa druge strane reke je, razume se, zaostala Srbija i njeni neobrazovani i grubi stanovnici koji nemaju klavir i koji, o užasa!, pišu ćirilicom!

Kako g. "slobodan novinar" sam kaže, njegov deda sa majčine strane je Srbin (a valjda mu je i majka Srpkinja?).

Opasna ćirilica

Možda bi za njega bilo od koristi kad bi samome sebi pokušao da objasni odakle mu tolika mržnja prema ćirilici, koja je jedno od obeležja srpskog naroda, pa tako i njegovih sasvim bliskih predaka.

No čisto sumnjam da će se na to odlučiti: u svom prvom pismu "Glasu" on je ćirilicu čak proglasio za znak prikrivenog velikosrpskog nacionalizma! S druge strane, kako bi što uspešnije samome sebi skočio u usta, neprestano govori da podjednako voli oba pisma!

Do pre neku sedmicu nisam imao čast a ni priliku da čitam tekstove pomenutog "slobodnog novinara", ali ako su isto ovako nadahnuti i pismeni kao tri članka objavljena u "Glasu čitalaca" očito je da nisam ništa izgubio. Naprotiv.

VOJISLAV M. STANOJČIĆ, "VELIKOSRPSKI NACIONALISTA",
BEOGRAD


Protest

Mrak u stanu, a zelenilo za oči

Investitor Zoran Kocić nastavlja gradnju porodične kuće

Rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograd i presudom Okružnog suda u Beogradu, investitoru Zoranu Kociću poništena su rešenja Sekretarijata za urbanizam grada Beograda i Sekretarijata za imovinsko pravne i građevinske poslove grada Beograda, ali nemarnošću nadležne službe Sekretarijata za imovinsko- pravne i građevinske poslove grada Beograda, dokumentacija, i posle zakonskog roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, nije poslata nadležnoj službi Opštine Vračar koja je i izdala građevinsku dozvolu. Investitor nastavlja gradnju svoje porodične kuće.

Citat iz rešenja Izvršnog odbora grada Beograda "iz spisa predmeta se ne vidi koja je površina planiranog objekta data urbanističkom saglasnošću, tj. da li je BRGP 1050 m2, kako j data pravosnažnim opštinskim rešenjem ili je ista uvećana za 10%, kako je dato urbanističkom dozvolom".

Stalni sudski veštak iz oblasti građevinarstva navodi "Saglasnost se daje za bruto građevinsku površinu od 1081,41 m2, a overava se projekat za izgradnju objekta bruto građevinske površine u iznosu od 1579,47 m2".

U Lozničkoj broj 4, četiri prozora na svakom spratu (zgrada je trospratna( na 2,5 m gledaju u 20 m visok zid. Nema dnevne svetlosti, pa smo prinuđeni da koristimo el. osvetljenje ali zato užurbanim radom investitora dobili smo okrečenu fasadu pastelno zelene boje.

VIKTORIJA RISTIĆ, NATAŠA VUJADINOVIĆ, BEOGRAD


Predlog

Ne rušite stvarnost

"Umro od straha", "Glas", 29. 10. 2002.

Poštovani uredniče, povodom vašeg članka u vezi smrti Živorada Šiškovića pod naslovom: Umro od straha, od 29. 10. 2002., samo sam hteo da, kao njegov navijač, prijatelj i poštovalac, iznesem sledeće: čovek koji je imao više od 250 okršaja na ringu, vice-šampion (velike) Jugoslavije '66. (nezasluženo izgubio od Lukača), šampion Švedske, rukometaš, pedagog, čovek velikog srca- ne može da umre od straha.

Vaš novinar D. Ć. nikako nije smeo tako da naslovi napis niti da kaže da je između pokojnog Šiškovića i siledžija došlo do sukoba, kao da su u ringu, posebno što je pokojni Šišković imao preko 60 godina, nego je bio zverski napadnut i pretučen od gomile razuzdanih nazovi navijača.

Morali biste da više vodite računa o značenju, težini i posledicama pisane reči. Nemojte, naravno, da ulepšavate stvarnost, ali je nemojte ni ružiti. Ostanite najbolji.
S poštovanjem, stalni čitalac "Glasa",

TOMA BABIĆ, PRIŠTINA


Pogled

Narod i izbori

Da li jedan narod ne zaslužuje ni državu, a kamoli predsednika?

I, na kraju svega, mogu samo da se saglasim sa novinarskim izveštajem: Srbija danas nije dobila predsednika. Ili, mogu da iznesem svoju konstataciju: Srbija će, po prvi put u svojoj istoriji, dobiti za predsednika ženu, Natašu Mićić. Ruku na srce, to je, ipak, civilizacijski progres. Ali, nešto se tu ne uklapa. Šta?

Član sam jednog biračkog odbora u Beogradu, po svemu reprezentativnog za Srbiju u celini. Evo kratke analize oba kruga izbora na mom biračkom mestu:
- Prvi krug: izlaznost 52,23%, Vojislav Koštunica 36,63%, Miroljub Labus 32,13%, Vojislav Šešelj 21,42%. Ostali - mizerno.
- Drugi krug: izlaznost 44,43%, Vojislav Koštunica 66,77%, Miroljub Labus 31,75%.

Ne obraćajmo, za trenutak, pažnju na tumačenja izbornih štabova predsedničkih kandidata. Čini mi se da, bar u jednom od njih, ima previše pristrasnosti i arhaičnog RTS-izma. U drugom krugu, Labus ima manje glasova nego u prvom, govoreći u apsolutnim brojkama. Procenti kažu: 32,13% = 32% i 31,75% = 32%. Da li zvuči kao common sense da nisu izašli oni Labusovi birači koji su kalkulisali da je bolje da izbori ne uspeju nego da pobedi protivnički kandidat? Procenat je ostao gotovo isti.

Ko je čiji?

Ono što me plaši jeste sledeće: simpatični Koštunica je, u drugom krugu, osvojio, u relativnim brojkama, 30,14% više glasova nego u prvom krugu, kada je Šešelj dobio 21,42%. Razliku od 8,72% čine oni Šešeljevi glasači i glasači minornih kandidata iz prvog kruga koji su bojkotovali drugi. Ili je moja implicitna teza suviše smela?

Saglasan sam da eksplicitniji nastavak ovog pisma ne objavite ako smatrate da uznemirava pošteno biračko telo, ali nisam siguran da ga ostali neće objaviti, pa bi razlika bila intrigantna. Koncentrisaću se na par mojih dominantnih impresija.

U prvom krugu, na mom biračkom mestu, atmosfera je bila krajnje napeta i sve vreme na ivici incidenta. U drugom krugu nije bilo predstavnika radikala, a posmatrač je bio oduševljen atmosferom koja je vladala između predstavnika iz DS, DŠ, ND, SDP i Grupe građana Najbolje za Srbiju - Miroljub Labus.

I ovo moram da primetim: prisetimo se da su radikali, par meseci pred izbore 2000, tražili uvođenje providnih glasačkih kutija. Sada znam zašto. I sada, u drugom krugu, i pre dve nedelje, sedeo sam pored glasačke kutije i posmatrao. Mogao sam da vidim za koga je većina glasača glasala (je li Vam jasno?).

Ne zamerite mi zbog prizemnosti, ali ovo moram da kažem: u prvom krugu, za Koštunicu su glasali stari, slabovidi, fizički i mentalno istrošeni (oprostite zbog preterano smele kvalifikacije ali, za to sam pomalo stručan a nemojte mi reći da i sami nikada niste iznosili ovakve kvalifikacije)...

Za Labusa su glasali pretežno mladi u kasnijim popodnevnim časovima i, pristojni, za izbore posebno doterani, dame i gospoda. Za Šešelja su glasali, uglavnom, preterano bučni ljudi svih uzrasta, koji su se, po pravilu, posle završenog glasanja, zadržavali u razgovoru sa predstavnicima radikala, praveći gužvu na biračkom mestu.

U drugom krugu, za Labusa su glasali pretežno mladi u kasnijim popodnevnim časovima i, pristojni, za izbore posebno doterani, dame i gospoda. Za Koštunicu su glasali stari, slabovidi, fizički i mentalno istrošeni a ostali nisu imali s kim da se zadrže u razgovoru posle završenog glasanja i da prave gužvu na biračkom mestu. Zaključak izvedite sami za sebe; i ja ću: Labus je zadržao biračko telo a Koštunica nema čime da se ponosi.

Zabraniti SRS

Možda se "demokratama" i "borcima za ljudska prava" to neće dopasti, ali smatram da je katastrofalna greška što 6. oktobra 2000. nije stavljen moratorijum na rad SRS (i SPS), dok se ne uspostavi politička stabilnost u zemlji. Ili je Koštunica, kao vrhunski intelektualac, već tada predvideo neophodnost njihovih glasova za sopstveni politički opstanak.

SVETISLAV L. KOVAČ, BEOGRAD


Razmišljanje

Šta nam nude kandidati?

Tokom cele predizborne kampanje jedan od predsedničkih kandidata koji je ušao u drugi krug, posebno je naglašavao značaj zakonitosti i "pravne države" a drugi ekonomije i standarda.

Dr Koštunica je pominjao zakone koji, iako preko potrebni, još nisu doneti, što otežava ili onemogućava da Pravo bude regulator svih odnosa u državi.

Zaboravni Labus

Malo pažljiviji birač će uočiti da niz zakona koji su već na snazi vrede, u suštini, koliko i dvorska luda na dvoru uobraženog kralja. Po tim se zakonima sudi, presude postaju pravosnažne, ali ih nijedan nadležni organ ne sprovodi! Oštećena strana ima presudu a krava i dalje ostaje kod otimača! Sudije i predsednici sudova odgovorni za (ne) sprovođenje presuda ostaju i dalje u svojim foteljama i udvaraju se moćnicima!

Ima li onda priča o vladavini prava bilo kakvog smisla?
Dr Labus naglašava značaj ekonomije kako bi se povećao standard. Krajem avgusta je Radivoje Atanasković, direktor konfekcije "Ris" iz Prokuplja, javno optužio dr Labusa da je kao član Upravnog odbora "Dunav osiguranja", nezakonito sprečio isplatu odštete toj konfekcijskoj kući od 16 miliona maraka a novac izneo u Amsterdam gde je svom sinu osnovao preduzeće! Sve su presude u korist "Ris"-a, ali su ostale mrtvo slovo na papiru po tvrdnji Atanaskovića, zaslugom predsedničkog kandidata, dr Labusa!

Demanti dr Labusa nije se pojavio. Znači li to da je optužba istinita? Ako u optužbi ima samo i zrnce istine kakva je uloga vlade i grupe G-17 koji podržavaju, tog i takvog, predsedničkog kandidata?

Otimačina

Kakva će to biti ekonomija i ko će od nje imati visok standard ako se bazira na pravu jačega, odnosno otimačini?
Ukratko: predsednički kandidati nam nude pravnu državu i ekonomiju koje donose korist samo spretnim mućkarošima na visokim položajima.

Da li je baš to ono što nam treba?
Potpisnik nije član nijedne partije!

B. LJUBISAVLJEVIĆ, Beograd