[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 27. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U poslednjih 12 godina Jugosloveni sve češće oduzimaju sebi život

Duša na dnu potrošačke korpe

Oskudica, osećaj usamljenosti, loši odnosi u porodici - nedovoljno bliskosti, ljubavi i razumevanja, nezaposlenost, poremećen sistem vrednosti nagone očajnike da dignu ruke od svega

Shvatanje samoubistva kao sasvim ljudskog ili neljudskog čina smenjivala su se kroz istoriju. Po Sokratu, čovek je vojnik na straži koji ne sme svojevoljno napustiti svoje mesto inače radi protiv božjih zakona. Za Aristotela samoubistvo je zločin protiv države ili čin socijalne neodgovornosti. Stoici su, pak, smatrali da je ovo najpoželjniji i najrazumniji način napuštanja ovog sveta. Seneka je tvrdio da svako ima pravo da izabere smrt koja je za njega prijatna.

Crkva je u 6. veku osudila samoubistvo kao zločin. Stoga su u srednjem veku u Engleskoj i Francuskoj "ponižavali" telo samoubice, proganjali njegovu porodicu i oduzimali imovinu. U 19. veku na suicid se gledalo kao na bolest pojedinca i društva, dok se u prošlom veku posmatra kao etički problem - zbog obezvređivanja ljudske egzistencije.

- Ne zna se šta tačno dovodi čoveka do toga da oduzme sebi život. Samoubistvo je višedimenzionalna pojava koja zavisi od strukture ličnosti i društvenih činilaca. Kad se neko ubije, radimo tzv. psihološku autopsiju pokušavajući da dođemo do podataka o samoubici. Pitamo rodbinu, prijatelje, komšije, čitamo dnevnik, pisma, nastojeći da saznamo što više o motivima samoubistva. Druga stvar je kad razgovaramo s ljudima koji su pokušali samoubistvo, kaže magistar socioloških nauka Slađana Dragišić-Labaš sa Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu. Ona je pre nekoliko godina radila istraživanje uzroka samoubistva - šta je to što navodi čoveka da digne ruke od svega i svojevoljno napusti ovaj svet.

- Mladi (od 15 do 25 godina) najčešće se na ovaj čin odlučuju zbog loših porodičnih odnosa, nedovoljno roditeljske ljubavi, straha od neuspeha, nesrećne ljubavi, nezaposlenosti, alkoholizma i narkomanije. Stari (više od 65 godina) ubijaju se zbog osećaja usamljenosti, simptoma praznog gnezda, smrti bračnog partnera i prijatelja, bolesti, siromaštva. Karakteristično je da mladi češće pokušavaju, a stari češće izvršavaju samoubistvo. Stare osobe i razmišljaju duže o tome, i po nekoliko meseci, dok mladi odlučuju da se ubiju u trenutku - "na mah", ističe mr Slađana Dragišić-Labaš.

Istraživanje je pokazalo da su rat, migracije i društveni haos poslednjih 12 godina prouzrokovali povećanje stope samoubistava u Jugoslaviji. Balkanske nedaće izazvale su osećaj usamljenosti, loše odnose u porodici - nedovoljno bliskosti, ljubavi i razumevanja, nezaposlenost, siromaštvo, poremećen sistem vrednosti. Sve to dovelo je Jugoslovene da češće podižu ruku na sebe, a najčešće se truju lekovima, seku vene ili se vešaju. Vrlo često uz dijagnozu depresije javlja se i alkoholizam.

- Alkohol i droga su ono što mi zovemo štap. Čovek se time poštapa celog života jer ne želi da se suoči sa problemima - napije se i završi posao. Problematičan je i kulturni stav tipičan za seljačka društva (u koja je doskora spadalo i naše) - fatalističko predavanje pojedinca vlastitoj sudbini. Prema starima se odnosimo kao prema onima koji još jedino treba da umru. Društvo mora promeniti svoj odnos prema pojedincu. Starima mogu pomoći klubovi penzionera, Crkva, instituti, Crveni krst. Za mlade se moraju organizovati edukativni programi o alkoholizmu i narkomaniji, ali i omogućiti im bolju egzistenciju, zapošljavanje, jer ovo društvo je zaboravilo na mlade ljude, smatra mr Slađana Dragišić-Labaš.

Sve u svemu, ratovi su prohujali, balkanske strasti se stišale, a ostale su razorene porodice, beda, nezaposlenost, egzistencijalno beznađe, emocionalna zarđalost. U zemlji u kojoj vlast izračunava i tvrdi da se potrošačka korpa postojano puni, izgleda, jedino se duša prazni... Bar statistički!

Sanja M. Petrović


vesti po rubrikama

^intervju

15:20h

General Zoran Stanković, načelnik VMA i patolog, o svedočenju u procesu Norcu

15:55h

U poslednjih 12 godina Jugosloveni sve češće oduzimaju sebi život

 



     


FastCounter by LinkExchange