[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 27. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


General Zoran Stanković, načelnik VMA i patolog, o svedočenju u procesu Norcu i družini i duelu sa njihovim advokatima:

Pitali su me: kako se
osećam kao četnik?!

Da li ste sa Šljivančaninom u Vukovaru, u čast ubijanja ljudi na Ovčari, popili čašicu rakije- pitali su čak i to. Ali, čim su se uhvatili struke, izbila je istina o sudbini ubijenih iz Gospića

-Hrvatske vlasti su potpuno ispoštovale dogovor koji sam postigao s njima. Sve je, u tom pogledu, funkcionisalo besprekorno. Dok sam se kretao od zgrade našeg konzulata u Rijeci do Županijskog suda, niko mi ništa nije ni dobacio- kaže za "Glas" general Zoran Stanković, sumirajući utiske svog nedavnog boravka u Rijeci i svedočenja o zločinu na Lipovoj Glavici, u blizini Gospića, kada je svirepo likvidirano dvadesetčetvoro Srba.

Jedino su, dodaje, pitanja advokata odbrane, Krešimira Olujića i Bore Mišulića, bila tendenciozna i provokativna što je "očekivao kao jedan vid odbrane i pokušaj njegove diskreditacije."

Šta su vas sve Olujić i Mišulić pitali?
- Recimo, postavili su mi pitanje: kako se osećate kao četnik?! Ili, da li sam ponosan što sam četnik. To je pitao Boro Mišulić, bivši ministar pravde. Da li ja sad treba na to da reagujem? Ne, jer ja imam obavezu prema mrtvim ljudima čiju sam medicinsku i sudsku obradu vršio.

Norac je ćutao

Jesu li optuženi menjali raspoloženje kada ste pominjali ubijene?
- Oni su se korektno ponašali. Zanimljivo, ali Mirko Norac me ništa nije pitao. Recimo, Ivica Rožić me pitao kako to da nema vode, jer sam rekao da nije bilo vode na Širokoj Kuli. Pitao je i da li je moguće da među neidentifikovanima bude i neki Hrvat. Jeste, rekao sam. Sve dok se telo ne identifikuje, ne znam ko je u pitanju.

Da li je bilo još takvih "uklizavanja"?
- Bilo je, ali je predsednica suda Ika Šarić zabranila da se rasprava odvija u tom pravcu. Nisam reagovao ni na pitanje: da li sam bio u vukovarskoj bolnici kada je bilo odvođenje na Ovčaru. Kažem: nisam. Da li ste sa Šljivančaninom u Vukovaru, u čast ubijanja tih ljudi na Ovčari, popili čašicu rakije. Nisam, odgovorio sam. Oni su, verovatno, očekivali da ću to komentarisati. Ali, ja ne mogu da se spuštam na taj nivo.

Ipak, izgleda da su vas više tretirali kao optuženog nego kao svedoka?
- Da sam reagovao, sigurno bih se upecao u tu zamku. Jer, recimo, postavili su mi i pitanje: da li poznajem jednog psihijatra sa VMA, koji je otišao u penziju. Pitaju: znam li ja da je taj psihijatar učestvovao u mučenju hrvatskih oficira u zatvorima koji su bili u Jugoslaviji. Tako su, valjda, hteli da naprave neku sponu po kojoj ja dolazim iz VMA, ustanove koja je mučila ljude, iako su tu lečeni svi, uključujući i njihove pripadnike.

Podmetali su mi i generala Acu Vasiljevića, iako sa njim u životu nisam seo. Ali, u svemu što su pokušavali, nisu uspeli, jer sam ja pred sobom imao predsednicu suda, sudsko veće i sudnicu, gde su svi bili korektni, osim te dvojice advokata.

Znači, niste osetili ništa od pripremane atmosfere linča?
- Ne, apsolutno. I zato mi nije jasno kako i zašto su se pojavili neki ljudi koji su tvrdili da sam iznosio da je na mene spreman atentat. To su objavile jedne ovdašnje novine i izvukle bombastičan naslov.

Sudnica u šoku

Da li je bilo osporavanja vaših nalaza o ubistvima?
- Jeste. Olujić me je pitao zašto nisam vršio kompletne obdukcije. Kako da ih vršim kad su leševi smrznuti, bili su mesec dana pod snegom. Onda, zašto nismo te leševe odvezli na drugo mesto. Kad sam ja njemu reko: oprostite, vi niste bili na prvoj borbenoj liniji, on se uvredio. A onda kaže: odakle znate da ja nisam bio? Na osnovu pitanja koja mi postavljate, odgovaram. A on na to kaže: "A vaše obezbeđenje?" Kažem- kakvo obezbeđenje?! Sve vreme rata niko me nije obezbeđivao. Cela sudnica našla se u šoku.

Moglo je tamo da mi se desi svašta, jer se, osim različitih političkih ubeđenja na tom prostoru, radi o jednom svedočenju, koje, na neki način, povećava visinu kazne tim ljudima. I zato ne vidim zašto bi me neko, izvlačeći u naslov nešto što nisam rekao, dovodio u neprijatnu poziciju, kumujući da ono što je najbitnije padne u drugi plan. A najbitnije je to da sam svojim svedočenjem dokazao da ti leševi postoje i da su to leševi ljudi iz Gospića i okolnih mesta, koji su odvedeni i nestali od 16.-18. oktobra 1991.

Kako sam vršio identifikaciju tela, objasnio sam na slučaju Stanka Smiljanića, koga smo, između ostalog, identifikovali i na osnovu burme skinute sa leve ruke koja je bila ugljenisana i na čijoj unutrašnjoj strani je bilo ugravirano ime Milica.

Jesu li bar tada ustuknuli?
- Ne. Zatim su mi advokati postavili 15-20 stručnih pitanja. Ali, čim su se uhvatili struke, pokazala se istina o sudbini tih ljudi. I istražnog sudije Brank Štulića, ali i Vide Kalanj, ekonomiste iz Gospića i njenog muža Đorđa Kalanja, zamenika javnog tužioca, čije su slučajeve Olujić i Mišulić potencirali. Pročitao sam im da je Štulić, osim mnoštva drugih povreda, imao i rez od noža na prednjoj strani vrata.

A onda im ponovo saopštio strašnu istinu o Vidi Kalanj. To što sam opisao u nalazu, posle njihovog pitanja, pročitam pod tačkom "glava": na glavi se nalazi zjapeća rana ili rana promera 10 puta 15 santimetara, sa mestom gde se vidi udarac u potiljak tupo-tvrdim predmetom. To je bilo i najjače iz svedočenja, uz saopštenje da sam doneo lične stvari koje sam uzeo iz predmeta i skinuo sa tela smrtno stradalih.

Kako su na to reagovali u sudnici?
- Onda su advokati rekli: mi to nećemo. Nisu hteli, jer se među tim predmetima nalaze, na primer, štedna knjižica Dušanke Vran i iskaznica Petra Lazića. Da li vi znate da u slučaju iznošenja neistine pred ovim sudom možete da odgovarate, pokušali su ponovo sa istom pričom. Kažem: gospodine, bilo gde i bilo kad spreman sam da branim ono što sam rekao.

Da vas nisu napadali i iz ličnih razloga?
- Ne. Vidite ko su ti ljudi: u vreme rata Olujić je bio glavni tužilac Hrvatske, a Mišulić ministar pravde. I to je suština. Pokušavajući da se kroz tu svoju odbranu pokažu kao veliki Hrvati i da brane državni interes, sve vreme su pokušavali da me uvuku da ja počnem od nečega da se branim. Međutim, nemam od čega, a ni zašto.

Ja sam problem što, zbog prirode posla, mogu da im postavim mnogo više pitanja o tome što oni potenciraju, tvrdeći da su svi građani naše države isti- agresori koji su svi nasrnuli na Hrvatsku. I zato sam ja nepoželjan kao svedok. Šta će se tek desiti kada uskoro budem svedočio za zločine u Mrkonjiću, gde su regularne jedinice iz Hrvatske ubijale starce u naletu od Šibenika prema dole. A svedočiću, jer idem svuda gde me pozovu, dok stojim na ovim nogama.

Goran Đogić


vesti po rubrikama

^intervju

15:20h

General Zoran Stanković, načelnik VMA i patolog, o svedočenju u procesu Norcu

15:55h

U poslednjih 12 godina Jugosloveni sve češće oduzimaju sebi život

 



     


FastCounter by LinkExchange