Nisam Čavoški, a ni urednik, ali i ja imam lični stav. Stav običnog građanina-birača, a sticajem okolnosti - člana Biračkog odbora. Elem, ovako: bili su, eto, ovi izbori i nekako su prošli (za sve buduće je pitanje). Kažem nekako, jer je odaziv bio jedva. Da li to ljudi ne mogu ili neće da glasaju? Pa, da vidimo.

Mnogi od birača, osim svog poziva za glasanje, ljutito pokazuju i vraćaju poziv nekog svog bliskog rođaka. Možda bi glasao i taj jadnik da se nije upokojio koju godinu ili deceniju unazad. Epilog: za rodbinu bolno, za Birački odbor mučno, za nadležne organe sramno. To isto važi i za one koji su po bilo kom osnovu skoro ili davno odseljeni. Najčešće u inostranstvo.

Uz ove dve kategorije postoji i ona treća. Oni su 100 posto živi i zdravi, 100 posto su ovde, ali ni oni ne mogu da glasaju jer ih, pak, nema na spisku, pa oni i spisak i nama sve po spisku.

Priča za sebe su bolesni, stari i nemoćni. Možda nisu 100 posto živi i zdravi, ali bi 100 posto glasali da, po svemu, pa i kod glasanja, država od njih nije digla ruke. Teško jeste, ali se bar za glasanje moglo naći rešenje. Tačnije, moralo se naći. Tako isto i za sve one koji su tog dana po nečijoj naredbi morali na put.

Znači, to su oni koji nisu mogli da glasaju. Oni svi ulaze u nekakav i nečiji zbir, po mnogo čemu odlučuju, a ništa sami ne odlučuju. Ali je činjenica da neko u ime njih i te kako odlučuje. Ko i zašto, moglo bi da bude pitanje za kviz "Kešolovac".

Na tom biračkom mestu bilo je upisano 2.406 birača i 171 birač-vojnik. Znači, 2.577 glasača. Glasa se od 7 do 20 časova. Računica je jasna i prosta. Svaki glasač mora da odglasa za nepunih 18 sekundi. A, za tih 18 sekundi treba da: prođe proveru lampice, da pokaže na uvid ličnu ispravu, da se naglas sravni matični broj, da se birač potpiše (što je mučno i glupo), da uzme glasački listić, primi sprej, da odglasa i ubaci listić u kutiju.

Šta je konačni rezultat ove "proste" procedure? Redovi za glasače i otvoreno nezadovoljstvo. Glasanje jeste i pravo i obaveza, ali i lična volja, pa je pitanje hoće li taj isti glasač ponovo sutra da trpi ovu torturu. Možda dobar broj nije izašao da glasa i iz ovog razloga. Zato, svaka čast onima koji su izašli i pitanje da li je, ipak, neko kriv što mnogi nisu izašli.

Odavno je poznato da izbori nisu samo prost skup određenih radnji (a trebalo bi da je tako), već izuzetno složena "operacija", gde su i ulog i posledice stravični. I stravično skupi, jer za taj "sudnji" dan su angažovani vrhunski mediji, analitičari, sociolozi, psiholozi, astrolozi... Kao igre visokog rizika, prate ih i sve moguće i nemoguće ekipe i sve dozvoljene i nedozvoljene rabote - jer se vlast, kao najjača droga i najbolji biznis, ne razume u ovu "nauku".

I narod zna da je svaka stranka (pa i osoba) progresivna dok se bori za vlast, a potom ne bira načine i sredstva da je očuva. Ako je sve ovo poznato, šta je onda to što ljude tera od birališta. Opšta apatija, kao ideologija stradanja? Bolno saznanje da na ovom svetu ama baš niko ništa džabe ne daje ili, pak, istina da je zlo i za domaćina i za čeljad u praznoj kući?

Možda sve to pomalo, ali najviše i odlučujuće je ono što narod - glasač neće više da bude oruđe kojim se manipuliše. Koji samo nekome i za nešto služi. Neće da bude robot za zaokruživanje nečijih velikih iluzija, nerealnih obećanja nezrelih političara, uvreda, laži, pljuvanja, prevara.

Toga mu je svega dosta. On hoće više poštovanja i da se više ne tretira samo kao broj nečega. Posebno što ima dušu, čeljad i strah od gladnog sutra. Ko prvi ovo shvati biće prvi. Ipak, njegovo veličanstvo - birač je taj koji sve odlučuje, pa bez njega nema igara, a bogme nema ni vlasti. A tamo gde nema vlasti, zna se dobro šta je to, gde vodi i kakve su posledice.

Realno, to u ovoj zemlji preti, jer kada se sve sabere i oduzme, ovi izbori su bili borba poraženih bez pobednika. To što su poraženi političari i nije neka tragedija, ali ona to jeste ako je poražen narod.

Petar Žviković, dobronamerni glasač,
Novi Sad

S obzirom da sam niz godina bio starešina Organa uprave nadležnog za obezbeđenje normalnih uslova za sprovođenje izbora na teritoriji jedne beogradske opštine, kao i na činjenicu da sam više puta bio sekretar opštinske izborne komisije i u jednostranačkim i kasnije višestranačkim izborima, ovim tekstom želim da bacim više svetla na postupak izrade biračkih spiskova.

Jedan od osnovnih uslova za uspešno sprovođenje izbora jesu valjani birački spiskovi, a njih izrađuju Zavod za statistiku. Kako? Tako što se prilikom pristupanja pripremi za raspisivanje izbora daje nalog Zavodu za statistiku da "ažurira" biračke spiskove i pristupi njihovoj izradi.

Takav nalog izdaje nadležni državni organ, u konkretnom slučaju to bi bilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zaboravnost

Zavod izrađuje biračke spiskove na bazi evidencije prijavljenih građana sa njihovim adresama i drugim podacima, ali ti birački spiskovi ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu, za šta krivicu ne snosi Zavod za statistiku, već građani koji ne prijavljuju promene prebivališta, kao i organi unutrašnjih poslova.

Da bi se prevazišao ovaj nesklad, Zavod za statistiku nije odmah pravio definitivne već prethodne biračke spiskove i to po biračkim mestima. Takvi birački spiskovi se dostavljaju skupštinama opština, čiji nadležni organi uprave organizuju proveru na terenu preko prethodno obučenih ljudi - kontrolora (izostavljam reč "edukovanih" za one koji smatraju da će njenom upotrebom biti pametniji, obrazovaniji...).

Nesaglasje

Za svako biračko mesto određuje se po jedan kontrolor koji sa prethodnim biračkim spiskom ide ne od kuće do kuće nego od stana do stana i utvrđuje stvarno stanje, tako što pored imena birača koji stanuje na toj adresi stavlja određeni znak, odnosno dopisuje u birački spisak sa svim podacima ona lica koja tu stanuju, a ispunjavaju propisane uslove.

Lica koja su se odselila ili umrla briše iz biračkog spiska sa napomenom "odseljen" odnosno "umro". Tako usaglašeni sa stvarnim stanjem na terenu birački spiskovi se vraćaju Zavodu za statistiku, koji sada izrađuje definitivne biračke spiskove i dostavlja ih izbornim komisijama radi korišćenja u toku glasanja na biračkim mestima.

Mogućno je da se od dana provere birača na terenu do dana glasanja dese neke promene, ali su one tako male da se mogu zanemariti. Interesantni su i podaci da se broj dopisanih i brisanih birača u prethodnom biračkom spisku obično kretao oko 30 procenata.

Sada se opravdano može postaviti pitanje: Zašto se odustalo od višedecenijske prakse izrade prethodnih biračkih spiskova i njihove provere na terenu? Da je ta praksa nastavljena, ne bismo sada imali ovu konfuziju.

Milutin Novković, pravnik,
Beograd

Kao što ćete videti iz priloženog pisma, poslatog EUnet.yu 3. oktobra o. g, na ne naročito učtiv način, ukazao sam "jakoj firmi" kakvim se poslom bave. Očekivao sam da će mi stići odgovor. On jeste usledio ali na drugi način. Umesto navedenog stizale su mi poruke, a bilo je dana kada sam dobijao do 50, sa istim upozorenjem: "poruka koju ste poslali sadrži virus", "poruka koja vam je upućena" (bilo je slučajeva da uopšte nije naznačeno koje šalje, "sadrži virus"!

Razumljivo, da bi sve stigle na ekran prolazile su minute i minute. Što je još jedna veština "firme": mada sam naznačio da se mašina automatski isključuje po prijemu poruka, verujući da se to primenjuje (veza se prekida kada saobraćam preko ptt.yu), nisam obraćao pažnju da li sam još povezan.

Sa čuđenjem sam , nekoliko puta, ustanovio da su prošle minute i minute a da veza još stoji! Da li postoji odgovornost za ovakve postupke? Ako da, kakva je. Ko izriče kaznu? Ili smo prepušteni, na način na koji to čini "naša" telefoniji, surovoj pljački.
Dokle?

P. S. Pismo lopovima

Već sam dugo pretplatnik eunet i imam, moram reći, određeno iskustvo. Ono koje se nameće kao zaključak jeste: da ste obični lopovi. Ranijom prilikom, bez ikakve odgovornosti, ukradeno mije više stotina minuta uplaćenih na vaš račun. Nedavno se dogodilo, uz reklamaciju i odsustvo bilo kakvog izvinjenja ili objašnjenja, da mi je ukradeno oko 3.000 minuta.

Krađa se nastavlja i dalje: svakoga dana stiže mi od 12 do 18 poruka da je "poruka koju sam poslao zaražena virusom"! uvidom u adrese na koje su te tzv poruke shvatam da je reč o nameštaljki jer nemam nikakve poslovne veze sa robnim kućama Beograd, nekima 3 ... i slično. radi se, dakle, na tome da mi se, tim putem, pokrade ono vremena koje mi je preostalo.

Zahvaljujući tome da sam, poučen već pomenutim iskustvom, uplaćivao samo po 5 sati, šteta koju proizvodite biće podnošljiva ali, istovremeno - konačna, jer ću po isteku sasvim sigurno prestati da budem vaš pretplatnik.
Neka vam je na čast.

Dragiša Savić,
Beograd

Poštovani gospodine uredniče, u Vašem listu od 2. oktobra 2002. godine u okviru teksta povodom otmice 11-godišnjeg Jakoba fon Meclera, pomenuli ste otmicu gospodina Riharda Etkera.

Ovim putem Vas molimo da objavite ispravku pomenutog teksta agencije Beta:
Tačno je da je gospodin Rihard Etker bio žrtva kidnapovanja i ucena. Tačno je i da je pri tom pretrpeo teške povrede. Međutim, nije tačno da je gospodin Etker - kako su pisale novine "ostao poremećen".

Gospodin Etker je do skoro - pored svoje funkcije rukovodioca za odeljenje personala kompanije Dr Etker - bio odgovoran i za istočnoevropske zemlje. Danas je umesto toga odgovoran za zapadnoevropske zemlje uspešnog brandname proizvođača dr Etker.

Srdačan pozdrav,

Dr Etker d.o.o,
Beograd