GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 21. oktobar 2002.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Goli otok na Dunavu (15)

Mislili da sam Titov špijun

"Pod prismotrom, u samici, proveo sam 17 meseci. Rumuni mi nisu ništa verovali"

I ja sam u ovaj lov išao često, a isti brod je koristio, na primer, pre rata, i u iste svrhe, čak i princ Đorđe Karađorđević. Čim sam se dovoljno udaljio od obale, ja sam tročlanu posadu jednostavno oružjem prisilio da brod usmeri na levu obalu Dunava, u pravcu Rumunije.

Dakle, odlučio sam se na ovaj korak iz ličnih razloga: znao sam šta se, i kako, radi po zatvorima, i znao sam da sve to, tu strašnu torturu, jednostavno, ni psihički ni fizički, ne bih mogao izdržati. Bio sam spreman da poginem od njihovog ili od svog metka, ali na Goli otok, ili neko drugo pakleno mučilište, nisam mogao da idem. I to: ni za Tita, ni za Staljina...

... Iz Gradišta, gde sam, navodno, organizovao lov, krenuo sam brodom dunavskim vodama. Posada je bila sumnjičava i začuđena. U lov se išlo samo uz našu, desnu obalu, uz ritove u kojima su prebivala jata raznih ptica.

Godine u Bukureštu

... Na brodu su bile tri osobe: krmanoš i motorista, kapetan i jedan milicionar koga sam poznavao od ranije iz raznih lovnih ekskurzija u društvu sa drugim udbašima.

Plan bekstva

"Ja sam ubrzo posle dolaska u Ramski rit došao na ideju da pobegnem u Rumuniju. I odmah sam krenuo da tražim mogućnost. Za mene su mnogi govorili da sam Nemac, a ne Crnogorac, kao: proračunat, tačan, pedantan... Jedina je mogućnost bila da bekstvo izvedem jedinim šlepom koji je tu bio ukotvljen, a kojim je nama dovožena hrana. Zato sam krenuo da ispitujem teren, da istražujem kakva je matica Dunava, da li je, kada šlep oslobodim sa sidrišta, mogla voda da ga odnese na drugu obalu, u Rumuniju, ili će zaglaviti na našoj obali. Jer je šlep bio bez pogona, bez motora.... Ispitivao sam obalu sve do Đerdapa..."

Rekao sam krmanošu da okrene ka sredini Dunava, ali je on, jednako sumnjičav i začuđen, pružao otpor i oklevao. Onda sam naglo iz džepova izvadio dva pištolja - jedan u jednoj, drugi u drugoj ruci; prvo sam naredio milicionaru da baci oružje; nogom sam stao na karabin. Cev jednog pištolja bila je uprta u milicionera, a druga u krmanoša i kapetana.

Strogo sam naredio:
"Vozite preko Dunava, na Rumunsku stranu". I osoblje me poslušalo. Oni su se kasnije vratili u Gradište, a mene su Rumuni zadržali.

Dobio sam status političkog emigranta, ali su me dugo držali na oku. Bili su uvereni da sam po zadatku, kao Titov špijun, ubačen u Rumuniju. Pod prismotrom, u samici, proveo sam 17 meseci.

... Ali duga je i potresna priča o mojoj emigrantskoj golgoti. tamo sam, u Bukureštu, proveo decenije; sve dok nisam dobio papire da sam kao emigrant - pomilovan i da slobodno mogu da se vratim.

Ali, u te papire dugo nisam mogao da verujem. I vraćao se nisam. Mislio sam da se radi o klopci u koju nisam hteo da padnem. Ne samo da sam bio politički disident, nego sam pripadao i zavereničkoj grupi visokih oficira koja je planirala da prevratom, ili na neki drugi način, sa diktatorskog trona zabaci Josipa Broza Tita. A zna se - čak i u pomisli - šta je takve "grešnike" čekalo - kakva vrsta kazne!

... Dok sam bio u Rumuniji, politikom se, za razliku od drugih emigranata, više nisam bavio. Radio sam sve vrste poslova da bi se prehranio. Naučio sam dobro rumunski, a onda upisao pravo na Bukureštanskom univerzitetu. Završio sam ga kao odličan student. Posle sam se bavio advokaturom. Bio sam poznat advokat i imao vrlo široku klijentelu . Svi su me zvali i znali samo kao - "Srba". Ali, to je priča za kakav pozamašni roman - taj moj život u emigraciji...

Međutim, šta se dešavalo posle moga bekstva u Rumuniju u Ramskom logoru za žene "ibeovke"?

Osveta Zelićeve

Posledice torture

"Sve mi, informbirovske zatvorenice, odmah smo izgubile menstruaciju. Svakako da je to bila posledica psihičkog stresa, ali su nam, verujem, i u hranu ubacivali medikamente, koji su to pospešili. Jer, među nama je bilo i žena veoma jake psihičke konstitucije, koje, bez dejstva odgovarajućih medikamenata ne bi izgubile menstruaciju...
... Ja sam na Otoku imala oko 35 kilograma. Bolovala sam od anemije, imala sam samo oko dva miliona eritrocita. Uhvatio me gastritis, jer mi se zbog nošenja velikog tereta, želudac spustio deset santimetara ispod normale..." (Dr Dragica Galović)

Kad je sa ove teme skinut "tabu" i kada je počela slobodno da se iznosi istina o ovom paklu na obali Dunava, onda su se neke od ovih paćenica, koje su uspele da prežive, latile pera i počele da pišu svoje gorke uspomene i svoja sećanja. To je potresna građa koju sam imao prilike da čitam.

Ovde navodim fragment iz sećanja Natalije Petrović:
"Posle bekstva Veselina Popovića u Rumuniju, vlast u logoru opet je preuzela Marija Zelić. Glavni udar se sručio na nekoliko žena za koje se sumnjalo da su imale nekih političkih tajni sa odbeglim upravnikom. U noći između 7. i 8. marta za njih je nastao krvavi pakao.

Počelo je verovatno već oko ponoći, no ja sam se sa nekoliko zatvorenica povukla u sobu i legla pod pokrivač. U neko doba probudile su nas razjarene revidirke koje su pomahnitalo jurcale od ležaja do ležaja i izbacivale nas iz sobe.

- Napolje! Hoćete li da se obračunate sa bandom ili mi da se obračunamo sa vama. - Udarci su padali sa svih strana, i ne gleda se ko, čime i kako udara. Tada sam prvi put u životu videla jednu studentkinju kojoj se, najbukvalnije, nisu mogli razlikovati prednji i zadnji delovi glave, lice i potiljak - toliko je sva bila u nateklinama i krvi.

Te noći je batinama ubijena i Savka Tasić, divna šezdesetogodišnja starica, koju je Veselin Popović posebno štitio kao izuzetnu ljudsku osobu i velikog humanistu, a mnogim ženama su, u ovoj krvavoj noći, pod batinama polomljene ruke, noge, rebra ili su izgubile oči..."

Uskoro je logor u Ramskom ritu bio zatvoren, a kažnjenice prebačene u zloglasnu Zabelu, pa odatle na Otok Sveti Grgur gde su mnoge, mahom nevine, u jednom bezumnom, represivnom vremenu, zauvek ostavile svoje kosti.

Piše: Ljubomir Tešić
KRAJ


vesti po rubrikama

^feljton

15:21h

Goli otok na Dunavu (15)

15:38h

Vojvoda Simo Popović - S kraljem Nikolom iz dana u dan 1916 - '19. (8)

 



     


FastCounter by LinkExchange