GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 21. oktobar 2002.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U očekivanju novog zakona o telekomunikacijama

S krova na krov i - eto kablovske

BEOGRAD - Važeći Zakon o telekomunikacijama se ne poštuje i rezultat toga je da se uvođenjem kablovske televizije bave razne firme, čak i samostalne zanatske radnje registrovane za popravku tv-prijemnika, čiji su vlasnici došli na ideju da zarade malo novca. Razvuku kablove sa krova na krov i eto kablovske televizije.

U situaciji nekontrolisanog rada, pod imenom KDS, nudi se svašta - kaže za "Glas" Milivoje Žunić, direktor sektora za KDS, JP PTT saobraćaja "Srbija" i dodaje da očekuje da će se usvajanjem novog zakona ova situacija regulisati.

Žunić navodi da, ipak, svako ko je registrovan za to ima pravo da nudi uslugu uvođenja KDS-a, ali da problem nastaje u pribavljanju dozvola. Pre podnošenja projekta, kabl-operatori treba da pribave petnaestak dozvola od grada, Elektrodistribucije, "Zelenila Beograd", Telekoma Srbije, RTS-a i MUP-a, a na kraju sledi urbanistička dozvola. PTT je, konstatuje Žunić, među retkim firmama koje zakon poštuju i rade uz posedovanje svih potrebnih saglasnosti.

Prevara od 300 evra

U Soko Banji pre nekoliko godina privatnik je izgradio mrežu, sklopio ugovore i uzimao od građana po 300 evra za izgradnju KDS-a, za mrežu koja, po mišljenju Žunića, ne vredi ni 50 evra po pretplatniku. Oko hiljadu ljudi je dobilo mrežu, međutim, vrlo brzo ona je počela da se obrušava i sada je u jadnom stanju. PTT, na poziv SO ovog grada, pokušava da ispravi situaciju da bi ljudi dobili kvalitetni signal.

Kako, u ovoj situaciji neregulisanog pravnog aspekta, rešavaju pitanje izgradnje kablovskog distributivnog sistema, objašnjava jedan od kabl-operatera u Beogradu, Dragan Šolak, direktor firme "KDS":
- U Beogradu dobijanje dozvola ide najteže. Niko od operatera kablovske televizije nema dozvolu, uključujući i PTT, zato što Beograd nije uneo kablovsko-distributivni sistem u regulacioni plan, pa su naši zahtevi da dozvolu pribavimo ostali bez odgovora.

U nedostatku dozvola, pribegava se komercijalnim ugovorima sa javnim preduzećima koja imaju položenu instalaciju u gradu, kao što su beogradske Elektrane. U Novom Sadu, "KDS" poseduje građevinsku i upotrebnu dozvolu. U Kragujevcu, Požarevcu, Vrnjačkoj Banji izgradnja sistema regulisana je posebnim ugovorima sa IO tih opština, i na osnovu tih ugovora u toku je proces dobijanja građevinskih dozvola - rekao nam je Šolak.

Tržište za male pare

Posle 2005. godine, kad se ukine monopol, stranci koji su za male pare otkupili nekog našeg operatora, preko te mreže moći će da uđu i u pružanje drugih servisa: VoIP-a i fiksne telefonije. Oni sada hoće da se probiju na ovaj prostor za male pare, pa da onda postanu konkurent Telekomu, smatra Žunić i dodaje da za to nisu platili ni jedan dinar državi.

Za sigurnost korisnika kablovske televizije, po rečima Žunića, bitno je postavljanje kablova pod zemljom.
- U tom slučaju, korisnici imaju maksimalnu sigurnost i zaštićen signal. Međutim, operatori razvlače kablove sa solitera na soliter. Niko njima nije dao dozvolu za takav rad. Građani ne znaju kakva je razlika između kabla koji je razvučen s krova na krov i onog pod zemljom. Vlasnici tih firmi urade to na najjeftiniji način i uzmu po 50 evra od građana. To je velika opasnost, jer su tu građani potencijalno velike žrtve. Nadam se da će nadležni organi krenuti da ih kontrolišu - istakao je Žunić.

Međutim, kako nam je Šolak objasnio, prednost ugradnje kablova pod zemljom postoji, zaštićeniji su i trajnost instalacija je bolja, ali što se signala tiče, razlike u kvalitetu nema, čak je vazdušna instalacija skuplja.

Perspektivu razrešenja situacije obrazlože Andrija Bednarik, pomoćnik republičkog ministra saobraćaja i telekomunikacija.
- Već ugrađeni sistemi imaće rok da prilagode svoje tehničko-tehnološke kapacitete propisanim minimalnim uslovima tehničko-tehnološkog kvaliteta, prema novom zakonu. Uslovi da se projektuje, planira i gradi biće obrazloženi tim zakonom.

Verujem da ćemo, u kratkom roku, podići tehničko-tehnološki kvalitet na nivo koji želimo, a to je pre svega maksimalna digitalizacija u toj vrsti transportnog sistema. Nikome u PTT-u ne pada na pamet da ne poštuje sve propise i preporuke koje u toj oblasti važe.

Privatni investitor pristupa tome poprilično "fleksibilno" i izbegava sve ono što ne mora da uradi ili mu opština to ne traži. S novim zakonom liberalizovaćemo pristup pribavljanju dokumenata i dozvola, ali će sankcije, u slučaju nepoštovanja standarda i uslova, biti oštrije. Osnovni cilj je da se zaštite interesi korisnika - naglašava Bednarik.

Realizacija KDS ne znači samo distribuciju radio i tv signala, već izgradnju jednog transportnog sistema koji omogućava ozbiljan biznis. U tom smislu u Srbiji se javljaju različiti investitori, opštine raspisuju konkurse za moguće investitore i obavljaju nadzor nad realizacijom svih poslova, zato što opština daje građevinsku dozvolu.

A. Matić


vesti po rubrikama

^ekonomija

17:14h

Privrednici se žale na kozmetičke izmene poreske politike

17:21h

U očekivanju novog zakona o telekomunikacijama

17:29h

Ukoliko direktor "Si&Si kompanije" bude ubedljiv, prodaja akcija se odlaže

17:36h

Direktor "Fabrike šećera Crvenka" ističe: Nastojimo da se šećerana ne proda za tri evra

17:49h

Nema još para od privatizacije "Jugoremedije"

 



     


FastCounter by LinkExchange