[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 18. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vid Ćosić iz Bioske kod Užica tri i po godine spava sa bombom od 225 kilograma pod glavom

Redovno je sanjam

Ljudi vele, neće pući, da je mislila pući, pukla bi, a ja nisam siguran hoće li ili neće

Situacija u kojoj se nalazi Vid Ćosić iz sela Bioske kod Užica izuzetno je stresna i opasna po živce. Iako je bombardovanje davno završeno, za Vida rat i dalje traje i on napad NATO pakta očekuje svakog dana, naročito uveče, kad legne u krevet.
- Slušaj ti mene, veli Vid, pod kućnim pragom imam NATO bombu od 225 kila, u uveče kad zaspim, redovno je sanjam. A čim je usnim, becnem se pa skočim iz kreveta, mislim ona pukla a ja letim… Ljudi vele, neće pući, da je htela da pukne, pukla bi one noći kad je pala, a ja baš i nisam siguran hoće li ili neće, ko zna kakva joj je narav.

Možda neće, a možda i hoće. Tako ti ja, Vid Ćosić živim već tri i po godine, i svakog dana mislim na nju, sekunda nema da je zaboravim, ko da mi je rod najrođeniji…

Vid Ćosić ima sa svojom bombom posebne veze još od 11. maja 1999. godine kada je pala sa nebesa, zarila se desetak metara u zemlju pod njegov kućni prag i poštedela mu i kuću i štalu i šupu, i sve što je Vid tada imao. Vid je na sreću, te noći bio kod rođaka, u dolini ispod kuće.
- Svu noć je tuklo po Ponikvama, ja ujutru kući, kad vidim pukla ulazna vrata i stakla na prozorima, malo zavirim, kad na dva metra od kućnog praga u zemlji sulundar pola metra u prečniku, ona tuda otišla pod zemlju.

Stigoše posle neki stručnjaci vele da je pukla sve bi ovo okolo otišlo u vazduh, kuća u prah i pepeo, i kažu mi još 24 sata da joj ne prilaziš, nikako, može da eksplodira da sve ovo raznese, i ja, šta ću napuštim moju kuću - ispovedao se Vid prekjuče dok smo na pragu njegove kuće sedeli baš na bombi, koja je tu, negde ispod.

Prva tri meseca Vid je od bombe bežao glavom bez obzira, spavao po komšiluku, kod komšija, gde je stizao, posle mu dosadilo, vratio se kući i počeo da konači sa bombom pod glavom.
- Nije lako živeti sa bombom pod kućom. Ako mi neko ne veruje, nek proba. Nek stavi bombu od dva tovara pod krevet, pa nek proba junak da zaspi. S početka bilo me je više strah, otkud znam kako će uticati na nju kad prođem kroz kuću, kad legnem u krevet, posle sam se malo privikao, ali opet, i dan danas spavam na oprezu.

Pukne puška u selu, ili neko baci dinamit na svadbi, ili zbog prinove, ja skočim, mislim ona pukla - priča Vid svoje dogodovštine sa bombom. Bomba se posle, ma koliko to zvučalo neverovatno, Vidu odužila za barem deo straha koji je pretrpeo spavajući sa njom.
- Pričam ja po preduzeću za moju bombu, kako može da mi digne kuću u vazduh, i moji sindikalci posavetuju me da molim preduzeće za kakav stančić, i ja tako i uradim, i ŽTP mi dodeli stančić u Užicu. Jeste da sam imao 34 godine radnog staža, ali, bomba pod kućom dobro mi je pripomogla da dobijem malo stana, da nje nije bilo, teško bi to išlo - priznaje Vid.

Ipak, bomba je bomba, i Vid je čim ga je zadesilo bombardovanje počeo da traži nadležne koji bi mu bombu uklonili ispod kućnog praga. Molio je lokalne civilne strukture vlasti, rekli su mu da nisu nadležni, raspitivao se po raznim odeljenjima i službama, pisao je Generalštabu, kumio, i pre dvadesetak dana pred njegovu kuću stigle su mašine i stručnjaci VJ i počela je operacija vađenja bombe.

- Iskopaše pred kućom rupu sedam metara u dubinu, a nje još nema. Krstio sam se i divio tim ljudima, kako su hrabri i koliko živaca imaju. Svaka im čas brate, jeste da spavam na bombi tri i po godine, ali ja onoliki junak nisam. Sva malo kopaju, pa skoče dole i mere nekim instrumentima gde je.

Jednom sam pomislio da će je rovokopač uhvatiti u onu kašiku i izneti gore, kosa mi se na glavi podizala - priča Vid i nada se da će stručnjaci VJ koliko danas ponovo stići pred njegovu kuću i nastaviti potragu za bombom i da će se za koji dan ona i on konačno rastati.

Pred njegovom kućom sada stoji jendek dubok šest ili sedam metara, a Vid da bi gostima pokazao gde je od prilike bomba, uzme kamen pa baci na dno rupe, i do srca prestraši goste koji pomisle da bi Vid kamenom mogao da pogodi pravo u upaljač.

U tome se sa visokog hrasta iznad Vidove kuće otkači hrastov žir, udari u krov parkiranih kola, pukne to kao puška, a Vidovim gostima srce za tren stigne u pete, pa isprepadani požure da napuste Vidovo dvorište i spasu se njegovog gostoprimstva.

A Vid ostane sa svojom bombom sve smejući se, čekajući novu noć da zaspi sa 225 kila eksploziva pod glavom.

Tekst i foto: Zoran Šaponjić

 


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

14:56h

Revija "Niški vesnik" traga za nestalnim kapitalnim delom srpske botanike

15:18h

Neviđen skandal u Meksiku oko "novih grudi" pomoću industrijskog silikona

15:31h

Lovci iz Šapina, u Stigu, ekipni prvaci Srbije u gađanju glinenih golubova

15:52h

Vid Ćosić iz Bioske kod Užica tri i po godine spava sa bombom od 225 kilograma pod glavom

 

 


     


FastCounter by LinkExchange