BEOGRAD- Birački spiskovi sadrže i one koji žive u inostranstvu, na drugim adresama od prijavljenih, koji su se iselili u druge države ili su odavno umrli i zato, umesto 6,45 miliona birača u Srbiji van Kosmeta, ima manje od 6 miliona, procenjuje u Biltenu G17 dr Srđan Bogosavljević.

Konstatujući istovremeno da su poslednji predsednički izbori dali obrise tri jaka politička bloka- SRS, DOS i DSS- on smatra da se odgovor na pitanje da li se rezultati ovih izbora mogu smatrati najavom nove političke mape Srbije ili kretanjem po davno utabanim stazama, ustvari nalazi negde između.

		Ni tamo ni 'vamo Polazeći od pomenute konstatacije o tri jaka postojeća politička bloka Bogosavljević zaključuje da ne bi bilo iznenađujuće, a možda ni loše, da se pored njih pojavi još nekoliko jačih opcija, bilo da se neka izdvoji iz okrilja DOS-a, jer bi donekle smanjila uticaj i DS i DSS, bilo da se od radikala ponovo udalje socijalisti sa jasnije levom opcijom. Njegov krajnji zaključak je, ipak, da je Srbija završila jednu, ali još nije ušla u drugu političku epohu.

Pri tome demokratski pravac nije ojačao, a najslabije definisana, ali očito najpopularnija je pozicija koju zauzimaju Vojislav Koštunica i DSS, jer je od svojih simpatizera viđena kao nacionalna i kao demokratska. Ova opcija je mogla da privuče i zagovornike i protivnike reforme i zadovoljne i nezadovoljne pravcem razvoja Srbije, konstatuje Bogosavljević.

Prema njegovoj analizi jedna četvrtina Srbije ne učestvuje na izborima i ne glasa, što znači da o sudbini zemlje odlučuje oko 4,5 miliona ljudi i praktično razumevanje važnosti izbora i stepena privrženosti ponuđenim opcijama pokazuje od 3 do 4,5 miliona glasača.

Uz to, Bogosavljević podseća da je i u najgorim vremenima u Srbiji bilo oko milion kosmopolitski orijentisanih demokrata, ali barem i još toliko tvrdih i autoritarnih nacionalista. Obe ove grupe tačno znaju šta hoće, imaju jasno formiran sistem vrednosti i konzistentne političke stavove.

Većina preostalih, a to je preko dva miliona građana, ili sledi vođu ili sledi inerciju, ili jednostavno neće da troši previše energije da bi dešifrovali političke poruke koje nisu direktno izrečene ili precizno formulisane.

B. Jager