[an error occurred while processing this directive]  

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 6. oktobar 2002.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS istražuje

Zašto na svetu postoji milijardu nepismenih i polupismenih ljudi

Slepa zdravih očiju

U Srbiji je po nekim procenama oko 60 odsto ljudi funkcionalno nepismeno

Ma koliko da političari i eksperti zdušno insistiraju na znanju i usavršavanju i ukazuju koliko je teško preživeti u svetu kad si takoreći "slep kod očiju", problem elementarne nepismenosti postoji čak i u razvijenim zemljama.

Njihov obrazovni prosek na elementarnom nivou čitanja, pisanja i računanja zapravo najviše kvare imigranti, mada ozbiljna svetska istraživanja upozoravaju da i sa mlađim generacijama "autentičnih" državljana nešto nije u redu. Stručnjaci stalno smišljaju kako da doskoče ovoj pojavi, ali istovremeno podižu i kriterijume za dokazivanje pismenosti u 21. veku. Tako su u "Beloj knjizi" EU utvrđene smernice za podsticanje sticanja novih znanja i ravnopravno tretiranje investicionog i kapitala za obrazovanje.

Utisci

Mr Aleksandra Pejatović, asistent na predmetu andragogija rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nedavno se vratila puna utisaka sa Festivala za obrazovanje odraslih koji se 10. jubilarni put, održao u Engleskoj. Tamo su prvi počeli da organizuju ovu vrstu skupova koji su posvećeni onima koji žele da uče i u odraslom dobu.
- U Engleskoj je Festival prilika da se što više čuje glas polaznika, ljudi pričaju svoje životne storije i kakvu su dobrobit imali u životu pošto su preduzeli neku obrazovnu aktivnost. Druga udarna stvar u njihovoj koncepciji je da se ljudi koji vode obrazovne institucije sastaju i razgovaraju sa tvorcima obrazovne politike i članovima parlamenta, priča mr Pejatović.

Dr Miomir Despotović, profesor na Katedri za andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, upozorava da se broj nepismenih u svetu približava cifri od jedne milijarde i da se karta nepismenosti poklapa sa kartom ekonomske nerazvijenosti.

- One prosto idu "ruku pod ruku" i skoro su identične. To govori da je obrazovanje i ekonomski problem i sredstvo rešavanja ekonomskih problema. Srbija se na toj lestvici zemalja koje imaju problem sa elementarnom nepismenošću prilično visoko kotira. Nažalost, mogu da govorim samo o podacima sa popisa iz 1991. jer se rezultati novog popisa još obrađuju, mada mislim da se situacija nije mnogo promenila od tada, ako nije i gora.

Prema popisu iz 1991. mi smo imali 9,1 odsto potpuno nepismenih ljudi starijih od 15 godina, to su oni koji nisu videli školu, nijedan razred, nijedno slovo. Oko 2,5 odsto je bilo onih koji su završili jedan ili dva razreda osnovne škole, plus oko 20 odsto ljudi bez završene osnovne škole. To znači da skoro trećina stanovništva pripada sloju nepismenih ili polupismenih ljudi - kaže prof. Despotović.

Pod pojmom nove, funkcionalne pismenosti, podrazumeva se pismenost koja je u funkciji života i rada. Na primer, onaj ko je u stanju da izračuna koliku će kamatu imati na štednom ulogu u narednih pet godina, smatra se za funkcionalno pismenog čoveka. Veruje se da je u Jugoslaviji oko 60 odsto ljudi funkcionalno nepismeno. Kad bi se kojim slučajem ova vrsta znanja testirala samo na računima Elektrodistribucije, teško da bi iko mogao da prođe ovaj test, osim resorne ministarke i njenog okruženja.

Promene

U Ministarstvu prosvete i sporta velika pažnja se poklanja reformi osnovnog i srednjeg obrazovanja, a prema rečima dr Refika Šećibovića, pomoćnika ministra, priprema se i radna verzija zakona o obrazovanju odraslih. Moramo da regulišemo pitanje rada radničkih univerziteta i da uvedemo standarde kod obrazovanja odraslih, kaže, uz napomenu da će se tom temom Ministarstvo više pozabaviti od 1. oktobra.

Ako uopšte može da bude za utehu, neka istraživanja pokazuju da je u Americi funkcionalno nepismeno čak 19 odsto ljudi sa američkih univerziteta. To je samo potvrdilo tezu da diploma i formalno obrazovanje nije garancija za funkcionalnu pismenost.

Prema podacima od pre dve godine, na primer, u Nemačkoj je zabeleženo 10 odsto odraslih analfabeta, u Portugaliji 25 odsto i za razliku od, recimo Švedske, gde je svega jedan odsto ljudi bez osnovnih školskih znanja - i mnoge druge zemlje se suočavaju sa značajnim procentom jedva pismenih ljudi. Ali razvijeni, za razliku od nas, imaju razrađene sisteme rešavanja te pošasti i za tu namenu izdvajaju veliki novac.

Pri tome, država koja želi da se uhvati u koštac sa problemima analfabeta ne sme da dozvoli da se ta borba pretvori u kampanju.
- Ja sam pre nekoliko godina u arhivama nalazio dokumenta različitih društveno-političkih organizacija sa identičnim naslovima u raznim vremenskim periodima - recimo "Srbija bez nepismenih do 1953", "Srbija bez nepismenih do 1960"... Rešavanje nepismenosti ne sme da bude kampanja, to je jedan trajni, kontinuirani problem na kome se mora sistematski raditi.

Najpre se moraju zatvoriti izvori nepismenosti, a to znači da osnovna škola ne bi smela da ima veliki procenat osipanja. Po nekim procenama tokom osnovne škole izgubi se između 30 i 40 odsto đaka. To su deca uglavnom iz marginalnih društvenih grupa i ova država na to mora da obrati pažnju. Doduše, u programima nevladinih organizacija i donatora Romi su postali "popularna" tema, ali to je kampanja i ništa ne donosi osim trošenja velikog novca - smatra dr Despotović.

Početkom septembra u Srbiji se, na raznim skupovima, dosta govorilo o značaju znanja. Potrefilo se da se to dešavalo uoči Međunarodnog dana pismenosti i održavanja festivala za obrazovanje odraslih i u svetu i kod nas. Građani žele da veruju da ti razgovori nisu organizovani zbog političkih promocija, već zbog želje da se nešto stvarno izmeni u pristupu prema znanju. Jer po nekim procenama sada se nalazimo tamo gde su SAD i Japan bili pedesetih godina. Preciznije 1956. Japanci i mi bili smo na vrlo sličnom stupnju ekonomskog razvoja, ma kako sada taj podatak zvučao.

Olga Nikolić


vesti po rubrikama

^tema

17:05h

Glas istražuje: Zašto na svetu postoji milijardu nepismenih i polupismenih ljudi

17:05h

Glas podseća dve godine kasnije - 6. oktobar 2000.

 



     


FastCounter by LinkExchange